| Pošteno, potresno i nepristrasno
Vesna Milivojević,
Glas javnosti, www.glas-javnosti.co.yu
Drago Hedl, scenarista filma "Vukovar, poslednji rez",
uoči premijere na Festu
Vođa hrvatsko-srpske novinarske ekipe u razgovoru za Glas kaže
da je važno to što se u filmu govori i ono što Hrvatskoj nije drago
da čuje - o strahovladi Tomislava Merčepa i likvidacije Srba, bez
želje da se umanji značaj onog što je usledilo i kulminiralo masakrom
u "Ovčari"
Posle zagrebačkog festivala dokumentarnog filma, prva srpsko-hrvatska dokumentarna produkcija posle raspada bivše zemlje "Vukovar, poslednji rez" premijerno se prikazuje u Beogradu na Festu. Autori filma Drago Hedl, scenarista i vođa hrvatsko-srpskog novinarskog tima, i reditelj Janko Baljak potpisali su, pre svega, potresnu priču, a potom ozbiljnu, analitičnu i nepristrasnu, u kojoj su prvi put viđeni mnogi arhivski materijali, poput nekih snimaka pada Vukovara iz arhiva "Zastava filma".
- Film je i posle 15 godina aktuelan upravo zbog završenog suđenje za "Ovčaru" u Beogradu i suđenja u Hagu. Ovakav film nije moguće bilo snimiti pre pet ili deset godina. Bilo je potrebno vreme da se akteri odlu?e da govore. Važno je i to što se u filmu nalazi i ono što Hrvatskoj nije drago da čuje. Strahovlada Tomislava Merčepa i likvidacije Srba, dizanje srpskih kafića u vazduh, kao reakcija na ubistvo policajaca u Borovo Selu, zahuktavanje ratne spirale i priprema rata, koja ne može služiti na čast hrvatskoj strani. U sveobuhvatnoj priči o Vukovaru morali su biti pokrenuti svi aspekti, pa i pomenuti, bez namere da se umanje strahote koje su posle došle, i koje su završile masakrom u "Ovčari" - kaže za Glas novinar Drago Hedl.
Za Draga Hedla činjenica da su hrvatski mediji vrlo pozitivno ocenili
film bila je neočekivana. - Kao osoba koja previše kopa po ratnim
zločinima koje su počinili Hrvati očekivao sam napad, negativni
odnos prema filmu. Pogotovo što je tokom rada na filmu u Hrvatskoj
bilo takvih konotacija. Međutim, pošto je film rađen bez komentara,
bez ofa i naratora, tako da govore samo akteri vukovarske drame,
te negativne ocene su samim tim eliminisane. Ako neko želi da polemiše
sa filmom, morao bi da polemiše sa akterima događaja, a ne sa potpisnicima
projekta. Bilo mi je vrlo važno da se čuje druga strana u vukovarskoj
tragediji, a da gledaoci izvuku svoj zaključak, ono što je bliže
istini. Raniji projekti bili su prigodni, jednostrani. Očekivao
sam najvatrenije reakcije na pojavu onih koji su bili sa druge strane
barikade, na svedočenja srpskih dobrovoljaca. Takve reakcije nije
bilo. Ljudi su u Hrvatskoj konačno prihvatili rat kao sukob dve
strane. I osetili potrebu da treba čuti kako je druga strana sve
to doživela - kaže Hedl.
- Reakcije beogradske publike ne mogu da predvidim, biću zadovoljan ako budu slične kao u Hrvatskoj. Međutim, i suprotno je nešto na šta treba računati. Loše je kada se svi slažu. Nismo se vodili strahom od reakcija bilo koje sredine, nismo prećutkivali, ulepšavali, dramatizovali... Vodili smo se idejom objektivno, realno, pošteno, u meri u kojoj je to moguće. Pitate me šta bi u srpskoj sredini bilo ono što je teško progutati. Mislim da su to svedočenja novinara koji su ušli sa vojskom u Vukovar, koji su ceo pohod sveli na tri nivoa pljačke, za zlatom, belom tehnikom i svim ostalim (treći ešalon "žuti mravi"). Porazno saznanje sa kojim su se suočili i srpski dobrovoljci. A ciljevi su na početku pohoda bili drugačije definisani.
|
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)