| Prvi srpsko-hrvatski film posle raspada SFRJ
Tatjana Nježić ,
Blic, http://www.blic.co.yu
Dokumentarni film „Vukovar“ autora Draga Hedla (novinara „Feral
tribjuna“, Osjek 1950) i reditelja Janka Baljka, u produkciji B92,
prva je srpsko-hrvatska koprodukcija nakon raspada SFRJ koja se,
pri tom, bavi veoma bolnom temom - ratnim zbivanjima u Vukovaru
početkom devedesetih. Govoreći o ovom filmu koji će premijeru imati
u Zagrebu 24. februara na zagrebačkom festivalu dokumentarnog filma,
a dva dana kasnije u Beogradu na Festu, Drago Hedl za „Blic“ kaže:
- Pokušali smo dati tu strašnu priču sa obe strane. Najvažnija
je ta dvoslojnost; koristili smo arhivske materijale, sagovornici
su nam učesnici tih jezivih zbivanja, i oni koji su ih kreirali
i oni koji su kroz njih prolazili. U filmu nema naratora ni komentatora;
postoje slike, arhivska građa, živa reč. Govori se i o istorijskim,
društvenim i emotivnim posledicama. Mislim da su ove emotivne najteže.
Jer istorija se piše ovako ili onako, datumi se tumače, događaji
„objašnjavaju“, ali emotivne rane i te ne samo onih koji su nekoga
izgubili, već i onih koji nisu imali direktne gubitke, jezive su
i dugotrajne. Čak i kada je reč o ljudima koji su tu priču tek promatrali,
a nisu učinili ono što su možda mogli. I nečinjenje je nekad ubitačno
činjenje.
Pokušavate li da proniknete i u uzroke jezivih ratnih
zbivanja u Vukovaru?
- Nismo pretendovali na konačne odgovore ni na konačnu istinu.
Voleo bih kad neko posle nas napravio još bolju, podrobniju, sveobuhvatniju
priču sa više odgovora. Dakle, pokušali smo dati i uzroke rata u
jednom gradu koji je mirno živeo, bio relativno bogat, u kome nije
bilo nezaposlenosti, u kome je bilo toliko mešovitih brakova, toliko
međuetničkih prijateljstava. Otkud takva užasna eksplozija nasilja
baš tu. Bavili smo se genezom te priče. Ona u filmu počinje prvim
višestranačkim izborima u Hrvatskoj i prvim raslojavanjima koja
su u početku izgledala marginalna, odnosno pucanjem vukovarskog
tkiva koje je do tada bilo manje-više homogeno. Pratimo prve barikade,
prva naoružavanja koja su isprva delovala sporadično, gledamo buđenje
strahova kod ljudi s obe strane, masakr hrvatskih policajaca u Borovu
Selu koji je prekretnica između nastojanja da se sukobi smire i
rat razbukti i kako, nažalost, situacija izmiče kontroli... Tu se
onda nameće pitanje odnosa realnosti i prividnosti dotadašnjeg harmoničnog
života...
Sa kakvim problemma ste se sretali tokom rada?
- Film se sastoji iz tri celine. Prva se odnosi na vreme pred rat,
druga na opsadu i odbranu Vukovara (eskalacju sukoba), treća na
sudske procese odnosno suđenje za ove ratne zločine pred specijalnim
sudom. Nismo imali puno problema u sakupljanju materijala ni u jednom
segmentu. Što se hrvatske strane tiče, odbilo nas je dvoje-troje
sagovornka i to uglavnom iz zdravstvenih, verujem opravdanih razloga.
Sa srpske strane je bilo nešto poteškoća jer film je rađen u vreme
prikazivanja one kasete sa snimcima pokolja šest muslimana koji
su počinili „škorpioni“, pa je bilo straha da bi i ovaj film mogao
imati takve konotacije. A što se dokumentacije tiče, koristili smo
ona do čega se moglo doći, a ima i arhivske građe koja će prvi put
bit pred javnošću.
|
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)