Tadićev tajm-aut 134

Slovenija je bila "anomalija" – Španija i Francuska su velesile Evrope

Polako spuštamo zavesu na 41. izdanje Evrobasketa u kom će u velikom finalu snage odmeriti reprezentacije Španije i Francuske.

Petar Tadić nedelja, 18.09.2022. | 08:00

Tweet

Podeli

Foto: FIBA/Ilustracija Petar Tadić

Obrni, okreni, za zlato boriće se selekcije koje se nisu nalazile među četiri glavna favorita za najsjajnije odličje pred početak Evropskog prvenstva.

Sećate se teksta – Veliki skok – Srbija glavni favorit Evrobasketa – koji nisu pisali srpski novinari, kako pojedini pišu, čime žele da stvore atmosferu kao da je stvoren neki medijski pritisak, već je FIBA na zvaničnom sajtu dva dana pre početka turnira objavila "power ranking" po kom su četiri glavne selekcije za medalju bile: Srbija, Slovenija, Grčka i Litvanija.

Francuska je bila na petom mestu, a Španija tek na sedmom. Za "Trikolore" se pričalo kako im nedostaje kvalitet na spoljnim pozcijama, pošto nema Nanda de Koloa i Nikolasa Batuma, a za "Crvenu furiju" već znate – smena generacije, nema Rikija Rubija, Ćaća Rodrigesa, Serhija Ljulja...

Međutim, dvadeset dana posle čuvanog plasmana FIBA, u velikom finalu igraće upravo selekcije Španije i Francuske.

Reprezentacije sa najvećim kontinuitetom osvajanja medalja u poslednjih deset godina podeliće između sebe zlato i srebro, baš kao što je slučaj bio 2011. godine u Litvaniji.

Dve godine posle, 2013, dve selekcije sastale su se u polufinalu u kom je Francuska pobedila posle produžetka, a dve godine nakog tog polufinala, 2015, ponovo su se susreli u meču za finale, s tim što je ovoga puta Španija bila bolja.

U oba navrata – 2013. i 2015 – zlato je osvajala selekcija koja je pobeđivala u tim utakmicama, što znači da su to na neki način bila finala pre finala.

U periodu od šest godina, od 2009. do 2015, zlata su se delila između Francuske (1x) i Španije (3x), i tek 2017. Slovenija je uspela da prekine niz. Ipak, da živimo u košarkaškoj eri pomenute dve selekcije ponovo smo videli na ovom Šampionatu.

Činjenica je da su Francuzi do polufinala došli zahvaljujući velikoj sreći, što ni oni sami ne kriju, ali u sportu treba zaraditi fortunu.

Sa druge strane, Španija je imala drugačiji put do finala – put na kom su u dve od tri utakmici bili u podređenom položaju, ali su neverovatnom igrom uspevali da "prevare" bukmejkere i odnosu pobedu.

Protiv Litvanije to su uradili u dramatičnoj završnici, produžetku u kom je stvari u svoje ruke preuzeo naturalizovani Lorenzo Braun, dok na utakmici protiv Nemačke pokazali šampionski gen eliminisavši domaćina. Jedino su protiv Finaca bili favoriti, ali su i tu posle preokreta slavili.

Zanimljivo, Španija je u sve tri utakmice nokaut faze gubila dvocifrenom razlikom – i u sve tri je pobedila.

To ne pokazuje samo karakter ove ekipe, to pokazuje i znanje Serđa Skariola koji je u sva tri meča pravio sjajna prilagođavanja, pre svega defanzivnim postavkama kojima je zbunjivao protivnike i time na kraju dolazio do pobede. Naravno, ne samo time, pošto je na kraju ipak napad bio taj koji je donosio prevagu.

Budimo iskreni, malo ko je u Srbiji navijao za ovo finale posle eliminacije naše selekcije, jednostavno ne prihvatamo da je neko bolji od nas u sportu pod obručima, ali treba biti realan – Španija i Francuska su velesile, baš kao što je nekada bila Jugoslavija.

Po individualnom kvalitetu Srbija je rame uz rame sa njima, ako ne i bolja (da ne nabrajamo individualna priznanja naših igrača), ali nemamo mnogo toga što krasi ovogodišnje finaliste... Počnimo od kontinuiteta na poziciji selektora, a završimo sa sve slabijim rezultatima u mlađim selekcijama. Vi dopunite u komentarima.

Bilo kako bilo, danas se dele medalje na Evobasketu, prvo se od 17.15 sastaju Nemačka i Poljska, a potom u 20.30 počinje veliko finale između Španije i Francuske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.