Amerikanizacija Evrobasketa
Davno je započet ovaj proces, pre svega u klupskoj košarci koja teži što većem broju utakmica, ali sada i u reprezentativnoj dobijamo obrise NBA košarke.
Petar TadićIzvor: B92
Završavanje napada u prvih osam sekundi napada, veliki broj šutnitih trojki, trčanje u leđa protivniku nakon što se primi koš, sve što su donekle osnovni postulati u NBA viđamo na ovogodišnjem Evrobasketu.
Najviše su tome doprineli NBA košarkaši koji dominiraju na šampionatu Evrope, te su se nacionalni timovi orijentisali prema njima i njihovim navikama stečenim u Sjedinjenim Američkim Državama.
Šuteve sa poludistance uzimaju samo košarkaši koji imaju potpunu slobodu u napadu, poput Laurija Markanena, Janisa Adetokumba i drugih zvezda, dok se ostali pre odlučuju za šut za tri poena, nego ulazak unutar linije i u reket.
"Čini se i da i Evropa polako preuzima NBA trendove. Tamo su teški centri već izbačeni iz igre, a sada se čini da se to dešava i na Evrobasketu. I još jedna stvar! Napada se u prvih osam sekundi dok odbrane još nisu u potpunosti formirane", napisao je bivši hrvatski košarkaš i selektor – Aleksandar Petrović.
Reći da su teški centri izbačeni iz NBA i nema mnogo rezona kada se pogleda da su Nikola Jokić i Džoel Embid dve godine zaredom prvi i drugi u glasanju za MVP, ali sa druge strane daleko su oni od "teškaša" na koje je mislio Aco.
Međutim, da se sve više teži ka stilu koji donosi igru na što veći broj poseda i šutnih trojki, to nema greške. Pogledajte samo po rezultatima u osmini finala i dva četvrtfinalna odigrana meča.
Srbija je, na primer, odigrala izuzetno lošu odbranu, dopustila je veliki broj otvorenih šuteva i Italijani su to kaznili, ali utakmica između Nemačke i Grčke bila je sve samo ne to.
"Panceri" su pogađali preko ruke, preko Janisa, sa osam i devet metera, naravno bilo je i otvorenih šuteva, ali i mnogo više onih koji su se pogađali na suvi kvalitet i talenat Franca Vagnera, Andreasa Obsta, Denisa Šrudera...
Protiv toga odbrane nema, protiv onoga kako je Italija većinom pogađala, a to je zbog defanzivnih propusta "Orlova" – čini se da ima.
To može da se vidi i u gruboj statistici, Italijani su dali manje koševa iz igre od Nemaca (67 naspram 73), ali su imali više asistencija (22 naspram 16). Zaključak se sam izvodi, Nemačka je dosta pogađala iz izolacija, dok su Italijani kroz pâs dolazili do otvorenih šuteva.
"Različiti su razlozi poraza reprezentacija koje su ispale sa Evrobasketa. Negde je u pitanju selekcija ekipe, negde trenerska greška ili genijalnost protivničkog trenera, a negde neviđeno dobra izvedba protivnički momčadi", napisao je Aco Petrović i poentirao.
Vratimo se samo dva Evrobasketa unazad, na 2015. godinu i takođe turnir u Berlinu. Najefikasnija utakmica osmine finala bila je ona između Srbija i Finske (94:81), što i nije čudo jer su Finci već tada bili u procesu koji je doživeo vrhunac na ovom turniru plasmanom među osam najboljih.
Svi ostali susreti završavali su se rezultatima – 73:66 (Letonija - Slovenija), 76:53 (Francuska - Turska), Grčka - Belgija (75:54)... Nijedan rezultat, osim Litvanija - Gruzija (85:51), nije premašio ukupno postignuta 144 poena.
Dakle, ne govorimo o periodu s početka 21. veka, već o 2015. i Evropskom prvenstvu između kog je odigran samo jedan turnir (2017), a drugi je u toku.
Pogledajte rezultate ovogodišnje osmine finala i sve će vam biti jasno.
Pogledajmo i broj šutnutih trojki u nokaut fazi. Najviše ih je šutnula Italija (38) i znate kako se to završilo, a najmanje Češka (21) i Hrvatska (22), što takođe znate kako se završilo.
Uvek postoje i anomalije, poput Francuza koji su šutnuli 23 trojke i pobedili Tursku, ali svi znamo kojom ludom srećom su to uspeli.
Takođe, da ne biste toliko zavisili od šuta van linije 6,75, morate da imate dominantne igrače u reketu, što je bio Rudi Gober (20 poena i 17 skokova), a potrebno je da imate i takvu kompoziciju tima, što "Trikolori" nemaju jer za tri ne šutiraju ni Gober, ni Fol, Poarije, Albisi baš retko...
Ovogodišnji Šampionat protiče u dominaciji naturalizovanih Amerikanaca i NBA košarkaša, i tako će biti sve dok se najbolji odazivaju.
NBA godinama unazad radi na popularnosti lige u ostalim delovima sveta, proces koji je započeo Dejvid Štern, a nastavio Adam Silver, te odavno NBA nije liga Amerikanaca, već internacionalaca.
To vidimo po Nikoli Jokiću (Srbija, 2x MVP), Janisu Adetokumbu (Grčka/Nigerija, 2x MVP), Luki Dončiću (Slovenija), Džoelu Embidu (Kamerun/Francuska)...
Sve navedeno uticalo je i na Evropu, na Evropsko prvenstvu, i zato smo, na primer, u utorak gledali dve NBA utakmice između Španije i Finske (100:90) i Nemačke i Grčke (107:96).
Ukusi su različiti, ali ovo je realnost i od nje se ne može pobeći.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
