Tadićev tajm-aut 22

Ave, Skariolo

"Copy 2019, paste 2022". Serđo Skariolo, stručni štab i košarkaši Španije uspeli su nadmaše sami sebe i da po četvrti put od 2009. postanu šampioni Evrope.

Izvor: B92 ponedeljak, 19.09.2022. | 08:00

Tweet

Podeli

FIBA

U Berlinu se desila slična, skoro pa preslikana situacija kao iz Kine 2019. godine kada je FIBA u svom rangiranju pred drugu fazu Svetskog prvenstva stavila Španiju na tek peto mesto favorita.

Na prvom mestu, kao glavni favorit, bila je Srbija, a iza su se ređale selekcije Australije, SAD, Francuske i tek na petoj poziciji Španije. Tri godine kasnije videli smo sličan scenario, s tim što je sada Španija opravdano bila na tek sedmom mestu.

Takođe, opravdano, na prvom se ponovo nalazila naša reprezentacija. Plasmani na zvaničnom portalu FIBA, pred i tokom takmičenja, ne smeju se uzimati za ozbiljno, iako su rađeni po aktuelnoj formi selekcija i samim tim su realni. Činjenica je da je Srbija pred oba "power rankinga" bila u odličnoj formi, i 2019. i 2022.

Međutim, poenta teksta nije Srbija, već je u uvodu napravljena paralela sa Španijom koja je u oba rangiranja (2019, 2022) bila daleko od naše reprezentacije, a na kraju je završavala sa zlatom oko vrata – zlatom koje kao nacija čekamo od 2002. godine.

Da Španija nije bila u prvom redu favorita govori i izjava italijanskog trenera koji je bio oduševljen igrom Srbije i Slovenije u prijateljskoj utakmici, te je da simpatičan odgovor.

"Gledao sam susret Slovenije i Srbije i razmišljao: da li da nastavim da gledam i uživam ili da ugasim i ne budem depresivan", izjavio je Skariolo pre malo više od mesec dana. Znamo ko je u nedelju bio depresivan...

Pred turnir "Crvena furija", kao što smo napisali, opravdano nije bila u društvu Srbije, Grčke i Slovenije, pa i Francuske i Litvanije, i to najviše zbog imena, jer kada pogledate tim Španije i uporedite sa navedenim selekcijama, vidi se jasna razlika u individualnom kvalitetu.

Naravno, niko nije bio naivan da ih otpiše i znalo se da nikome neće biti lako protiv njih u nokaut fazi. Najviše zbog sistema koji je građen unazad dvadeset godina, a koji je u velikoj meri uspostavio Serđo Skariolo.

Italijanski stručnjak vodio je ekipu od 2009. do 2012, a potom je 2015. ponovo preuzeo nacionalni tim i dan danas je prvi čovek stručnog štaba najtrofejnije selekcije 21. veka.

Kada se pobeđuje, trener je tu među prvim da se pohvali, kao i obrnuto – kada se gubi uglavnom je on glavni krivac. Ali, ono što je konstanta jeste zanemarivanje stručnog štaba i to kod oba slučaja (i kada se pobeđuje i kada se gubi).

Svi sada pišu o Skariolu, i ovaj tekst je namenjen njemu i svemu što je uradio sa nacionalnim timom, međutim, ono što ne možete da vidite kraj malih ekrana jeste učestvovanje u igri njegovih pomoćnika.

Luis Tores i Anhel Sančes-Kanete imaju isto zasluga za ovo zlato kao i sâm Skariolo. Često se dešava da su sva trojica na nogama, ali i da Italijan sedi, a pomoćnici pokazuju i ukazuje na situacija na terenu. To, naravno, nije ništa čudno, zato asistenti i služe, ali da baš ovoliko učestvuju u svakoj akciji, to je za poštovanje i divljenje.

To je dosta i do samog Skariola koji im je, očigledno, dao velika ovlašćenja što samo pokazuje i njegovu veličinu. Ako su tu samo da klimaju glavom, tapšu i bodre, to onda ne može da izađe na dobro.

Dalje, sama priprema pred utakmice je dovedena do perfekcije, o čemu je govorio i naturalizovani Braun.

"Stručni štab je uradio neverovatan posao. Do savršenstva su pripremili svaku utakmicu. Svako je imao svoju ulogu. Nismo bili najveći tim, niti najtalentovaniji, ali timska košarka na kraju dana uvek pobedi", rekao je Lorenzo Braun novinarima posle meča.

Nema laži, nema prevare. Španija je na ovom Evrobasketu igrala najžešću košarku, svako je znao šta treba da radi u datom trenutku na terenu, niko nije iskakao i ono najvažnije – vođeni su na najbolji mogući način.

U svakoj utakmici je Skariolo zbunjivao protivnika sa raznim varijantama zona, a možda i najupečatljiva bila je ona protiv Litvanije, što će se ispostaviti kao i najteža utakmica za "Crvenu furiju".

Litvanija je u poslednjoj četvrtini imala sedam poena prednosti (68:75) i činilo se da krupnim koracima ide ka četvrtfinalu, međutim, Skariolo i pomoćnici povukli su potez koji će ih krasiti do kraja turnira. Stali su u zonu, 2-3, 3-2, "meč-ap", kombinovanu, i potpuno su izbacili iz takta Litvance.

Vratili su se u igru, preuzeli kontrolu i na kraju pobedili posle produžetka. To koliko je Litvanija bila bespomoćna u nekim trenucima... To je za divljenje španskim košarkašima i to je pečat Serđa Skariola, ali, naglašavamo, i njegovog stručnog štaba.

Kada se spominje igra Španija, nikako se ne sme zaboraviti i taj nesalomivi trenutak, što je posledica pobedničkog mentaliteta koji su braća Gasol i ostali velikani preneli na generacije ispred. U tri utakmice noakut faze, osmini, četvrtini i polufinalu, Španija je imala dvocifren zaostatak.

Kako su se vraćali u utakmice i na kraju pobeđivali, to najbolji oni znaju, a drugi treba da uče. Vraćali su se energijom, željom, srcem, ali i znanjem – koliko taktičkim, toliko i tehničkim.

Istina, nadao sam se drugačijem oproštaju od Evropskog prvenstva, ali Španci su još jednom pokazali zašto su velesila, a mi, pored sreće koju zaista nismo imali na turniru (povrede Nedovića, Bjelice, Bogdanovića, pa i Gudurića, bolesti Milutinova i Marinkovića), treba dobro da se zapitamo u kom smeru nam ide košarka – reprezentativna, ali još više i klupska.

Do nekog sledećeg javljanja – Petar Tadić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.