Životni standard

Kupovna moć će rasti kad bude više investicija

Đogović Saša

U odnosu na 5. oktobar 2000. godine, svakako došlo je do rasta životnog standarda stanovništva, a kupovna moć prosečnih plata i prosečno isplaćenih penzija je takođe porasla. No, imajući u vidu da i dalje sa prosečnom platom ne možemo pokriti standardnu potrošačku korpu, a sa prosečno isplaćenom penzijom ni troškove minimuma egzistencije, i pored izvesnog pomaka, možemo reći da je kupovna moć stanovništva i dalje na nezadovoljavajućem nivou, da, školski rečeno, ne može dobiti prelaznu ocenu.

U odnosu na 5. oktobar 2000. godine, svakako došlo je do rasta životnog standarda stanovništva, a kupovna moć prosečnih plata i prosečno isplaćenih penzija je takođe porasla. Imajući u vidu da prosečna plata, da ne govorimo o prosečnim penzijama, nisu mogle te 2000. godine podmiriti ni troškove minimuma egzistencije, jedne minimalne potrošačke korpe, a o standardnoj i ne pričamo, a da je danas takav slučaj da se sa prosečnom platom ipak mogu pokriti troškovi minimuma egzistencije, onda se mora reći da je napravljen izvestan pomak napred.

No, imajući u vidu da i dalje sa prosečnom platom ne možemo pokriti standardnu potrošačku korpu, a sa prosečno isplaćenom penzijom ni troškove minimuma egzistencije, i pored izvesnog pomaka, možemo reći da je kupovna moć stanovništva i dalje na nezadovoljavajućem nivou, da, školski rečeno, ne može dobiti prelaznu ocenu. I imajući u vidu takve pokazatelje, treba poći od toga da je jednoj prosečnom četvoročlanom domaćinstvu u Srbiji neophodno da obavlja dopunske aktivnosti, koje su najčešće u sferi sive ekonomije, ili pak da prima doznake iz inostranstva rodbine, prijatelja, bliskih rođaka, ili da svoj budžet štedi ili dopunjuje ukoliko poseduje imanje ili ima rodbinu na ruralnim područjima preko kojih nabavljaju uglavnom poljoprivredne namirnice. Ili ono stanovništvo u urbanim predelima koje ima neke svoje vredne predmete, tipa slika, nakita, nekih umetnina, koje bi mogli da prodaju na tržištu. To je naročito bilo izraženo pre 5. oktobra, ali je i danas neophodno da se veći deo srpske populacije bavi dopunskim aktivnostima.

Dakle, i pored izvesnog pomaka koje zaista ne može da se negira i dalje se mora konstatovati da je kupovna moć zaista izuzetno niska, ali da bi se ona mogla povećavati intenzivnije, da bi to građanin mogao osetnije da primeti u svojim džepovima, neophodno je da se u mnogo većoj meri povećaju privredni kapaciteti u našoj zemlji. Prevashodno mislim na intenziviranje industrijske proizvodnje, a do toga neće doći dok u većoj meri ne pohrle strane direktne investicije, a u okviru njih prevashodno mislim na green field investicije.

Naravno, potrebno je određeno vreme da do toga dođe, jer u uslovima 2000. godine kada smo bili u potpunosti nesređena zemlja, neophodno je vreme da se stvore određeni okviri, određene zakonske regulative, da se postepeno suzbije siva ekonomija, da se postepeno stvara određeni zakonski okvir, odnosno stabilna stimulativna pravna infrastruktura koja bi delovala atraktivno za potencijalne strane investitore, a to zahteva određeno vreme. Ne samo vreme usvajanja tih zakonskih normi, odnosno propisa, nego i da se vidi kako ide njihova primena. Potrebno je vreme da se politika polako izvuče iz ekonomskih procesa, da prestane da određuje šta će da radi koje preduzeće i gde će da se vrše određene investicije, da se to postepeno prepušta tržištu.

To je i period privatizacije, i period restruktuiranja preduzeća i donošenja određenih zakonskih propisa, i vreme da se vidi kako idu i primene tih zakonskih propisa. Znači, treba biti objektivan i kazati da je za veće oživljavanje životnog standarda neophodno određeno vreme, da bi se napravio određeni ambijent u Srbiji koji bi privukao te strane green field investicije u većem obimu nego što je to sada slučaj.

U prvi mah su na naše tržište uglavnom dolazili privrednici iz onih zemalja koje nas manje ili više poznaju. Prevashodno mislim na kapital iz Slovenije. Sa Slovencima smo dugo živeli u jednoj zemlji, pa poznaju i naš mentalitet i privrednu praksu i spremniji su na nešto veći rizik, da ulažu odmah u našu zemlju. Možemo se prisetiti da su uglavnom iz Slovenije i krenule prve investicije, dok je za neke kasnije investicije iz drugih zemalja bilo neophodno da ovo trusno zemljište, trusno u smislu i političkih turbulencija i ekonomskih lomova, polako počne da smiruje uz stvaranje odgovarajućih zakonskih normi koje će uticati pozitivno na to smirivanje, stvaranje jedne pozitivne poslovne klime na ovom području.

Kada je reč o tim političkim turbulencijama sasvim je jasno da je u zadnje vreme došlo do izvesne pacifikacije na političkoj sceni. Međutim, ono što i dalje čini malo neizvesnim ovo naše tržište, to je problem juga Srbije, odnosno Kosova, a imamo i problem Crne Gore, što su neke objektivne okolnosti bez obzira na stanje političkih snaga u našoj zemlji. Ali u svakom slučaju prisutan je trend smirivanja političkih strasti u zemlji, smirivanje političkih turbulencija i snižavanja tog nekomercijalnog, takozvanog političkog rizika. U tom smislu, ja očekujem da idućih godina, uz dalje stvaranje jake pravne infrastrukture dođe i do ozbiljnijeg priliva stranih direktnih investicija. U ovom prethodnom periodu su one uglavnom dolazile kroz privatizaciju, u manjem broju slučajeva su bile green field investicije. U većem broju slučajeva to su bile investicije kroz privatizaciju firmi, pogotovo jakih propulzivnih privrednih grana, kao što je duvanska industrija, pivare, cementare, neki prehrambeni kompleksi i tako dalje. Sada predstoji upravo period kada treba da privučemo strane green field investicije na ovo naše područje, da otvaraju nove kapacitete. Verovatno će u dogledno vreme biti i nekih novih investicija na tom polju.

Autor je istraživač Instituta za tržišna istraživanja