Reakcije

Grupa javnih ličnosti: Proglas građanima Srbije

Za novu političku akciju

Na početku XXI veka Srbija je okrenuta prema prošlosti umesto prema budućnosti. Na vlasti je ona ista vrsta uverenja i mišljenja koja je Srbiju uvela u diktaturu, izolaciju i ratove. Kultura vlasti u Srbiji je ponovo kultura arogancije i političkog autizma. Ne razumeju se poruke izgubljenih ratova. Srbiju su napustile sve republike bivše Jugoslavije. Srbija je usamljena, u nesporazumu sa svim svojim susedima.

Srbija insistira samo na svojim pravima, dok izbegava svoje obaveze. Nju ne povređuje zločin genocida koji je u ime zaštite Srba počinjen u Srebrenici. Posle deset godina ćutanja, naše društvo naterano je da progovori o tom zločinu kao o slučajnom incidentu, prikrivajući ga i relativizujući u opštoj istoriji stradanja svih zaraćenih strana. Primorana da ih isporučuje, ali ne u sud nego na novi radni zadatak, vlada je ratne zločince ispraćala porukom da se zločin isplati, i da je u Srbiji zločin najunosnije od svih zanimanja.

Desekularizacija je najdublji pad i države i crkve. Deformisana država i deformisana crkva nemaju odgovor na političke i duhovne potrebe društva. Crkva preuzima ulogu države, zloupotrebljavajući verska osećanja u političke svrhe. Crkva nastoji da zaustavi modernizaciju Srbije, i zbog toga proizvodi nove sukobe u Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu. Crkva opravdava politiku koja je suprotna svim zakonima Srbije i savremenog sveta, i sopstvenim kanonima.

Srbijom vladaju ista vojska i policija koje su bile udarna snaga Miloševićevih ratova, etničkog čišćenja, ratnih zločina i pljačke.

Vladajuća Srbija dopustila je javno odricanje od antifašizma, njegovog nasleđa i vrednosti, kojima je ostala navodno privržena, samo zvanično i nimalo ubedljivo. Toleriše se javno ispoljavanje rasizma, antisemitizma, etničke mržnje i mržnje prema društvenim manjinama. Kulturna politika Srbije svedena je na ideološku kampanju partija na vlasti koje instistiraju na reviziji istorijskih i kulturnih vrednosti, i na promovisanju novokomponovanih četničkih rituala i fašističkih ideja. Takva kulturna politika je politika destrukcije.

Akademici koji su podsticali udruženi zločinački poduhvat ratne agresije, etničkog čišćenja i pljačke ponovo mobilišu javnost i pozivaju na mržnju i nasilje. Nekolicina ratnih bogataša i najbogatijih porodica, uz aktivno učešće vlade, putem sumnjive privatizacije otima poslednje ostatke nacionalnih bogatstava, a kapital prebacuje u inostranstvo.

Srušena je petooktobarska ideja o vladavini prava i modernoj Srbiji. Poništeni su uspesi «Sablje». Građani često postavljaju pitanje, koje je više opasno nego besmisleno: «Zar nije bilo bolje onda kad je bilo gore?»

Tekuća visoka inflacija ukazuje na odsustvo ekonomske perspektive. Umesto savremenog tržišta, partijskim otimanjem o unosne resore, i odustajanjem od načela tranzicije, Srbija je uspostavila feudalne odnose zasnovane na stranackim monopolima.

Srbija je svoje mlade, kao nosioce optimizma i napretka, slala u ratove, one najobrazovanije i u izgnanstvo, a sve zajedno ih vezala za okrutnu hijerarhiju u kojoj su egoizam vlasti i beskrupuloznost jedina merila uspeha. Srbija je zapuštena i osiromašena. Srozale su se, ili nikad nisu bile pouzdane i verodostojne, njene institucije: diplomatija, vojska, policija, obrazovanje, penzioni sistem, javna preduzeća. Posle ubistva premijera ponovo je ostala bez ekonomske i društvene dinamike. Korupcija i licemerje su vladajuća politička filozofija.

U korupciji su utopljeni politički sistem i postojeća partijska i parlamentarna struktura, koja ne zastupa građane koji su spremni da u demokratsku i modernu Srbiju ulože svoje znanje. Srbiji je neophodna nova energija. I nova, odlučna politička akcija.

Potpisnici Proglasa: Jovan Bajford, Branko Baletić, Rajko Danilović, Filip David, Milan T. Đorđević, Mirko Đorđević, Veljko Đurović, Aleksandar Gavrilović, Ibrahim Hadžić, Saša Ilić, Olivera Ježina, Boban Jovanović, Velimir Kazimir Ćurguz, Petar Luković, Vlado Mareš, Marko Maršićević, Mirjana Miočinović, Fahri Musliu, Borka Pavićević, Milutin Petrović, Nenad Prokić, Obrad Savić, Čarls Simić, Dejan Sinadinović, Alisa Stojanović, Stanko Šepić, Dragoljub Todorović, Marko Vidojković, Milan Vukomanović, Ivan Andrić, Branislav Lečić, Nikola Samardžić, Čedomir Jovanović

Mićunović: Partijska lojalnost pobedila kompetentnost

Prvi predsednik Skupštine SCG posle potooktobarskih promena Dragoljub Mićunović ocenio je da su vlasti u Srbiji posle tog dana dozvolile da partijska lojalnost pobedi kompetentnost. Na Međunarodnoj konferenciji "Srbija - pet godina posle", Mićunović je to naveo kao jednu od svojih osnovnih zamerki u funkcionisanju države posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine.

Demokratske vlasti posle pada režima Slodbodana Miloševića mogle su da učine više ne samo na političkoj sceni, već u čitavom društvu i razvoju državnih institucija, rekao je on. "Do danas nismo uspeli da parlamente učinimo nezavisnim od izvršne vlasti", rekao je Mićunović, naglašavajući da nije postignut dovoljan napredak ni u funkciji parlamenta kao kritičara vlade.

Mićunović je kao negativne pojave posle demokratskih promena naveo i partijske uticaje na sudstvo, slabosti izbornog sistema i nerešeno pitanje ustava. On je naglasio i da pozitivne ocene koje iz međunarodne zajednice stižu povodom saradnje sa Haškim tribunalom i ispunjavanaja obaveza koje nameće Međunarodni monetarni fond, ne smeju biti shvaćene kao "alibi da se ne obrati pažnja na zaostajanje reformi" i pokušaje restauracije vrednosti bivšeg režima.

Rakić-Vodinelić: Pravosuđe loše

Direktorka Instituta za uporedno pravo Vesna Rakić-Vodinelić je, povodom stanja u pravosuđu posle 5. oktobra, rekla da reforma te oblasti nije izvršena "ni na pukom, normativnom planu". "Pravosuđe je loše, iako je dosta novih zakona usvojeno", ocenila je ona i dodala da su mnogi zakoni iz oblasti pravosuđa bili izraz "političke trgovine" i da u raspravama pre njihovog usvajanja nije učestvovala stručna javnost.

Rakić-Vodinelić je negativnim ocenila i lošu primenu zakona u Srbiji, kao i izostanak lustracije nosilaca svih javnih funkcija. Legalizam, za koji se zalagao i zalaže premijer Vojislav Koštunica, u zemlji se "više doživljava kao ideologija" i omogućava kontinuitet sa vremenom totalitarne vlasti.

Marković: Nedostatak političke volje

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković rekao je da žali zbog toga što prvo obećanje koje su lideri DOS-a dali građanima 5. oktobra 2000. godine, a to je donošenje novog ustava, nije ostvareno zbog nedostatka političke volje. Marković je izjavio da su građani i političari zbunjeni u vezi sa prioritetima Srbije.

Za sprovođenje krupnih reformskih zahvata, potrebno je da iza toga stoji stoji velika većina biračkog tela i dve trećine glasova u parlamentu, rekoa je on. "Nije dovoljno donositi zakone. Zakoni moraju da budu prihvaćeni od svih i moraju da se sprovode. Najveći je problem što mi trenutno nemamo politički konsenzus među elitama. Mnogo bismo radije da govorimo o razlikama koje postoje među elitama, a u međuvremenu vreme prolazi", ocenio je Marković.

Ljajić: Moglo je mnogo brže

Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić ocenio je da je integrisanje Srbije u Evropu nakon petooktobarskih promena moglo da teče daleko brže. "Realno smo mogli pre godinu dana da imamo sporazum o stabilizaciji i priduržiavnaju sa EU, a mi tek sada počinjemo pregovore, što je odgovornost i one vlade i ove vlade sada", rekao je Ljajić.

Prema njegovoj oceni, novi ustav verovatno neće biti donet tokom mandata vlade Koštunice, jer za to ne postoji politička volja dela parlamentarnih stranaka.

Ljajić kaže je da je jedno od najvećih dostignuća posle petooktobarskih promena povratak u međunarodnu zajednicu, iako je međunarodna pozicija SCG još "daleko od odlične". Kao novi kvalitet dostignut posle promena, Ljajić je naveo i to što je "manje političkih strasti u odnosima između vlasti i opozicije, a etnički odnosi su normalizovani i većina manjina su integrisane u državu".

Ljajić je ukazao da je uništeno osnovno jezgro organizovanog kriminala - Jedinica za specijalne operacije i slične organizacije, ali uz veliku cenu koja je plaćena ubistvom Zorana Đinđića.

Lider Sandžačke demokratske partije je naveo i da je mnogo šansi propušteno od 5. oktobra do danas - nije donet novi Ustav Srbije, nije rešen problem sa Haškim tribunalom, put ka Evropi bio je sporiji nego što je mogao da bude jer već je trebalo da imamo zaključen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da budemo u Partnerstvu za mir.

GSS: Peti oktobar samo početak promena u Srbiji

Građanski savez Srbije, čestitajući građanima petogodišnjicu demokratskih promena, saopštio je da je taj datum "samo početak borbe za demokratiju u Srbiji". "Srbijom, pet godina kasnije, vladaju isti oni koji su vladali i pre petog oktobra, a demokratska Srbija je izgubila istinskog reformatora i oličenje promena, Zorana Đinđića", navodi se u saopštenju.

Ta stranka je podsetila da se 5. oktobra navršava i godinu dana od pogibije dvojice gardista u kasarni na Topčideru Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića. Oni su, kako se navodi u saopštenju, "možda i simbol da 5. oktobar nije dan kada smo promenili Srbiju, jer da su institucije reformisane znali bismo i šta se sa njima dogodilo".

"Poručujemo građanima da ne posustaju i ne gube nadu u cilj koji smo sebi zacrtali 2000. godine. Srbija će biti demokratska i moderna evropska država i GSS neće odustati od tog cilja", saopštava GSS

Janković: Srbija još daleko od obećanog građanima

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je da je 5. oktobar 2000. datum kada je Srbija zakoračila u demokratiju, ali da je država još daleko od "mirnih voda" koje su tada obećane građanima. Janković je rekao da se ono što se dogodilo 2000. može nazvati revolucijom samo u figurativnom smislu, jer "prema demokratiji nema prečice".

I pored toga što danas ima "mnogo pretendenata na status petooktobarskih heroja", zasluge za demokratske promene pripadaju svima koji su od tada vodili državu. Janković je u tom kontekstu posebno pomenuo ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića. "Bez obzira na to ko bude vodio zemlju svi ciljevi će se lakše ostvariti ako se 5. oktobar, umesto da služi kao povod za razmirice, u srpskoj tradiciji ukoreni kao trajan simbol zajedničkog pregnuća u borbi za pravdu i narodno dobro", rekao je savetnik premijera.

Čović: Nerealna obećanja problem 5. oktobra

Predsednik Socijaldemokratske partije Nebojša Čović ocenio je da je "ulazak u proces demokratskih promena" najveći kvalitet koji se dogodio 5. oktobra 2000. godine, kao i da su "nerealna obećanja" jedan od razloga zbog kojeg se danas građani osećaju izneverenima. "Naime, 5. oktobar je sa sobom doneo kod građana velika i iskrena očekivanja da će se u Srbiji dogoditi značajne i kvalitetne promene. Međutim, ta očekivanja su izneverena i zato što su obećanja bila nerealna u smislu vremena u kome će se sprovesti demokratske promene", rekao je Čović agenciji Beta.

On je kazao da Srbi "po mentalitetu važe za nestrpljive ljude" i da su očekivanja velikog broja građana bila po sistemu "sad i odmah". Prema njegovim rečima, građani se osećaju izneverenim i zbog toga što se stiče utisak da se živi lošije nego pre 5. oktobra. "Ali to jeste posledica svega onoga u čemu se Srbija nalazila pre 5. oktobra, a to je bila 'virtuelna Srbija'", ocenio je Čović.

Obračun sa kriminalom i korupcijom lider SDP-a vidi kao propuštenu šansu posle 2000. godine. "Najgore za građane su kriminal i korupcija i direktna povezanost sa vlastima. Mislim da su građani najviše razočarani političarima i političkim strukturama", ocenio je Čović, dodajući da je bez obzira na sve sadašnje probleme, ipak "bolje što se dogodio 5. oktobar".

Čović je ocenio da bi se "zasigurno živelo još teže" da se nisu dogodile "petooktobarske promene". "Ali da se ne vraćamo više na to, nego da poslove koje je trebalo da uradimo već 6. oktobra, završimo sada ako je to moguće, uz stalan proces demokratizacije Srbije i svih njenih institucija", zaključio je Čović, koji je u vreme promena bio lider Demokratske alternative, naknadno fuzionisane sa Socijaldemokratskom partijom.

Drašković: Najveće dostignuće međunarodna integracija

Šef diplomatije SCG i predsednik Srpskog pokreta obnove ocenio je da su ukidanje međunarodne izolacije, povratak u Ujedinjene nacije i prijem u Savet Evrope najveća dostignuća posle 5. oktobra 2000. godine. Pored toga, postali smo i članica niza regionalnih inicijativa i organizacija, dobili smo Studiju o izvodljivosti i započinjemo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, rekao je Drašković Beti.

Kao propuštenu šansu posle promena, Drašković je naveo to što nisu demontirane, kako je kazao, "Miloševićeve službe zločina". Krivica za to je na sukobima i liderskim ambicijama unutar demokratsko-evropskog bloka, rekao je lider SPO-a. "Mnoge kolovođe tog antisrpskog poretka smrti, uključujući tu i preostale haške optuženike, a pre svega Ratka Mladića, su ili abolirani od krivice ili su, tobože, nedostupni inače nedemotiranim vojnim i policijskim službama bezbednosti. Ova potrošena šansa i obaveza koštala je glave i samog premijera Zorana Đinđića", rekao je Drasković.

Zbog svega toga, prema njegovoj oceni, Srbija i Crna Gora još nije član Partnerstva za mir, nije pred punopravnim članstvom u NATO i obim stranih investicija i donacija Srbiji i Crnoj Gori ne meri se milijardama evra.

Svilanović: Nije bilo energije za 6. oktobar

Bivši predsednik Građanskog saveza Srbije i bivši ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanović ocenio je da su demokratske promene pre pet godina označile poraz "katastrofalnog nacionalnog projekta" bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. "Nema više režima porodice Milošević, koji je u poslednjoj fazi postao potpuno dekadentan i nepodnošljiv za većinu srpskog društva. Ta je većina, međutim, bila i ostala veoma tanka, što je omogućilo da se elementi katastrofalne nacionalne politike koju je taj režim vodio povremeno opet pojavljuju", rekao je Svilanović za Betu.

Prema njegovim rečima posle petooktobarskih promena značajan je napredak ostvaren u ekonomiji, "ma koliko da je to daleko od očekivanja građana i od obećanja". "Zemlja više nije izolovana i normalizovala je odnose sa svojim susedima i sa ključnim partnerima u međunarodnoj zajednici. Napredak je najmanji u oblasti reforme sektora bezbednosti, kao i u pravosuđu. Institucije su još veoma slabe, a celo društvo korumpirano", ocenio je Svilanović.

Srbija "jedva skupila snagu za 5. oktobar" i zato je "sasvim neosnovano govoriti o nekakvoj propuštenoj šansi da se dogodi i 6. oktobar" jer "za to u Srbiji nije postojala većina, a nema je ni danas" "Za mene je prava propuštena šansa sadržana u izjavi predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice prilikom posete Karle del Ponte, glavne tužiteljke haškog tribunala. Izjavom da je svaki dan u kojem nije ostvaren napredak u saradnji sa Tribunalom, propušten, on je na najbolji način opisao koliko je veliki propust što smo tu njegovu izjavu čekali od 28. juna 2001. (kada je izručen Milošević) do danas", rekao je Svilanović.

On je rekao da su "u međuvremenu svi oni koji su tu istu rečenicu izgovarali sve ovo vreme ili u grobu, ili u zatvoru, ili će tamo tek biti", rekao je Svilanović.

Č. Jovanović: Demokratska revolucija bez demokratskog ishoda

Lider Liberalno demokratske frakcije Čedomir Jovanović ocenio je da je 5. oktobar bio demokratska revolucija koja nije dobila demokratski ishod. "Sa svakom godišnjicom 5. oktobra mislim da se zaista udaljavamo od onoga što je bio kvalitet tog dana", rekao je Jovanović agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, građani su 5. oktobra tražili demokratsko građansko društvo, otvoreno prema svetu i spremno da se suoči sa problemima, ali taj rezultat nije dostignut. Kao propuštenu šansu od 5. oktobra, Jovanović, koji je u to vreme bio funkcioner Demokratske stranke, naveo je brže reforme, transformaciju društva i nametanje novog sitema vrednosti.

"Mislim da su prvih meseci posle 5. oktobra građani Srbije bili spremni na sve, za široke promene, a sa političkim podelama koje su usledile spremnost na tako nešto smanjena je do te mere da danas možemo govoriti o ugroženosti tog osnovnog potencijala za promenu našeg društva", kazao je.

Gauen: Ima razloga za ponos, Hag ne sme da bude prepreka

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Dejvid Gauen ocenio je da SCG može da se ponosi onime što je učinjeno u proteklih pet godina, ali da ne sme da dopusti da joj se begunci od Haškog tribunala ispreče na daljem putu u Evropu. "Kada je pre pet godina naterala Miloševića da ode sa vlasti, SCG je načinila prve korake ka EU. Ona ima pravo da se ponosi napretkom koji je od tada postignut i koji je omogućio EU da donese odluku o početku pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Gauen za Betu.

Ambasador zemlje koja predsedava Unijom rekao je da je sada na SCG da pitanje Evrope postavi kao nešto oko čega nema spora. "Glavni priroitet ostaje ispunjenje obaveze da se optuženi za ratne zločine, a pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić, isporuče Hagu. Evropa je sudbina SCG i ona ne bi trebalo da dozvoli da joj ljudi kao što su Mladić i Karadžić stoje na putu", kazao je Gauen.

Aleksejev: SCG je prešla veliki put

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev ocenio je da je u proteklih pet godina SCG "veliki put", posebno kada je reč o međunardonom položaju i ekonomskim reformama. "SCG je proteklih pet godina živela napornim, ali interesantnim životom, a rezultati su vidljivi", kazao je Aleksejev za Betu.

Ambasador Rusije ocenio je da su u sefri ekonomije "sprovedene dubinske reforme, u skladu sa savremenim principima tržišne ekonomije", kao i da su stvoreni su uslovi za ulaganja. Kada je reč o međunarodniom položaju, ponovo su uspostavljene pozicije Srbije i Crne Gore u više međunarodnih organizacija, pre svega u OEBS-u, Savetu Evrope, Paktu stabilnosti za jugoistočnu Evropu, kazao je Aleksejev.

Perne: Postignuto mnogo, treba hrabro nastaviti

Ambasador Francuske u Beogradu Ig Perne ocenio je da su Srbiju proteklih pet godina obeležile velike političke, demokratske, ekonomske i socijalne promene i da taj proces treba "hrabro" nastaviti. "Stvarni bilans proteklih pet godina, tih transformacija koje su bile neophodne da bi se 'zakoračilo ka Evropi', pokazaće se tek u narednim mesecima, tokom budućih pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju", izjavio je Perne za Betu.

Perne je ukazao na važnost kritičkog osvrtanja na prošlost i u tom kontekstu saradnju sa Haškim tribunalom "koju mnogi i dalje vide kao obavezu, iako ona predsatvlja šansu za Srbiju da sa solidnih dmokratskih osnova krene u budućnost".

Francuski ambasador rekao je da je "ono što je postignuto veoma važno, iako još nije savršeno". "Zabrinjava me krhkost onoga što je postignuto. Očigledna je podeljenost demokratskih snaga, dok je nacionalističko osećanje i dalje čvrsto ukorenjeno u Srbiji: podela elite izvor je te krhkosti i to u trenutku kada politička klasa treba da donese hrabre odluke, koje bi pratile odgovorni mediji", naveo je.

Francuski ambasador rekao je da njegova zemlja ipak "ima poverenja": "Hrabro, put je trasiran i želimo da vas pratimo u tom periodu teške tranzicije", poručio je Ig Perne povodom pete godišnjice demokratskih promena u Srbiji.

Polt: Pomoći ćemo da snove 5.oktobra pretvorite u stvarnost

Ambasador SAD u SCG Majkl Polt) ocenio je da je u Srbiji u proteklih pet godina ostvaren značajan napredak, posebno u ekonomiji i izgradnji demokratije, ali da treba prevazići preostale prepreke koje opterećuju budućnost. "U proteklih pet godina ostvaren je napredak u ekonomiji i izgradnji demokratije. Najvažniji je pomak ka slobodnom tržištu, privlačenju privatnih ulaganja i uklanjanju ostataka komandne privrede", rekao je Polt za Betu.

Napredovala je, po oceni ambasadora SAD, i međunarodna integracija zemlje a, iako još nije potpuna, unapređena je i saradnja sa Haškim tribunalom.

Polt je, međutim, dodao da "ima još mnogo posla koji treba obaviti" i da "SCG mora da se okrene budućnosti sa više poverenja i više ubeđenja, suočavanjem sa prošlosoću bez straha ili odstupanja".

Kao važna pitanja na kojima treba raditi ambasador SAD naznačio je uspostvaljanje slobodnog tržišta, reformu sudstva i vladavinu zakona, jačanje poverenja u javne insitucije, jačanje civilnog društva i slobodne štampe kao kritičkog doprinosa novoj demokratiji.

Polt je kazao da "povratak SCG na mesto koje joj s pravom pripada, uz SAD i jaku i ujedinjenu Evropu, nije uvreda za nacionalni ponos već naprotiv zakasnelo partnerstvo za zemlju koja je predugo ispaštla zbog grešaka bivših lidera". "Jedna stara izreka kaže da je demokratija putovanje, a ne odredište i verujem da su vlasti i narod SCG sada privrženi tom putu. Na ovaj isotrijski dan češtitam vam na hrabrim koracima koje ste učinili da oslobodite zemlju otrovnog nacionalizma koji vodi na pogresan put i da se vratite u zajednicu demokratija kojoj i pripadate", poručio je Polt.

"Moja zemlja će vas i dalje pratiti na vašem demokratskom putu da snove od 5. oktobra 2000. pretvorite u stvarnost", rekao je Polt za Betu povodom godišnjice promena u Srbiji.

Masari: Podele u demokratskom bloku i Hag usporili reforme

Šef Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari ocenio je da se stanje u Srbiji pet godina posle 5. oktobra 2000. popravilo u svim sektorima, ali je i da su podele u demokratskom bloku usporile reforme. Poboljšan je kvalitet demokratije, osnovnih sloboda, izbori su slobodni možda i više nego u drugim zemljama u regionu, osnovna prava su zagarantovana, rekao je Masari za Betu zamoljen da oceni šta vidi kao novi kvalitet pet godina posle promena u Srbiji.

Govoreći o propuštenim šansama posle petooktobarskih promena, Masari je ocenio da bi reforme bile brže da je bilo više jedinstva, a manje političkog i ličnog nadmetanja. Druga propuštena šansa, rekao je Masari, jeste problem saradnje sa Haškim tribunalom kao stalno iritirajuća stavka u odnosima SCG i međunarodne zajednice.

Da je ostvarena puna saradnja sa Tribunalom, uz konsenzus društva i demokratskh snaga, proces evropske i evroatlantske integracije SCG ne bi bio usporen i odložen, rekao je Masari za Betu.