Korupcija

Pet godina napretka i lutanja u borbi protiv korupcije

Nemanja Nenadić

Međunarodna zajednica je u oblasti borbe protiv korupcije imala dosta uticaja na popravljanje stanja u prošlosti, a nema sumnje da će i u budućnosti odigrati pozitivnu ulogu, pre svega kroz ocenu sprovedenih reformi i ispunjavanje uslova na putu u EU. Ključ reformi je ipak u rukama građana Srbije. Od njihove (ne)tolerancije prema korupciji i spremnosti da kazne ili nagrade ponašanje onih kojima su dali poverenje da vode javne poslove pre svega zavisi da li će se političari ponašati odgovorno i da li će kvalitetno obavljati svoj posao.

Petooktobarski događaji, kao i svaki revolucionarni čin, nosili su kod učesnika samo jednu nepodeljenu želju – smenu režima koji je i protiv na izborima iskazane narodne volje želeo da ostane na vlasti. Sva ostala očekivanja, a pogotovo ideje kako da se ta očekivanja ostvare, bili su različiti, ne samo među građanima, već i među onima koji su nakon promena dobili priliku da vrše vlast.

Dijagnoza stanja po pitanju zatrovanosti društva korupcijom i uzrocima korupcije u Srbiji bili su uglavnom poznati na vreme. Na njega su ukazivale studije Instituta društvenih nauka ("Sistem i korupcija", 2000.), Centra za liberalno – demokratske studije ("Korupcija u Srbiji", 2001.) i Transparency International Srbija ("Antikorupcijski stubovi – Srbija i SRJ", 2001.). Ono što je očigledno nedostajalo na početku puta nove demokratske vlasti, a što u velikoj meri nedostaje i danas su potpuno izgrađeni planovi za borbu protiv korupcije, kao i svest i volja šta sve treba učiniti da se ti planovi ostvare.

Borba protiv korupcije zauzela je značajno mesto u dokumentu Program DOS za demokratsku Srbiju koji je sačinila, tada nevladina organizacija G17 plus, a članice koalicije prihvatile. Već u preambuli tog teksta se kaže: "Ovim dokumentom koji potpisujemo s punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama, i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme sa ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država." i "Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravim narodnim predstavnicima. Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera."

U istom dokumentu, za prvih sto dana nove vlade predviđeno je donošenje antikorupcijskog zakona kojim bi bile "uvedene drakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa državnim, društvenim i privatnim novcem i imovinom. Posebno će se sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih materijalnih koristi upotrebom javne funkcije. Biće doneta odluka o pristupanju 'Grupi država za borbu protiv korupcije'. Ratifikovaće se krivično-pravna i građansko-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji. Polazeći od ovih konvencija, izvršiće se odgovarajuće promene u domaćem zakonodavstvu."

Za prvi dan rada nove skupštine bilo je predviđeno donošenje zakona "kojim se svim poslanicima i članovima Vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata, kao i skupštinske rezolucije kojom će svi članovi Vlade i narodni poslanici biti obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i imovinskog stanja članova najuže porodice na dan stupanja na dužnost, kao i na dan napuštanja dužnosti. Narodni poslanici i članovi Vlade biće obavezni da javno evidentiraju poklone, novčane priloge i donacije primljene tokom trajanja mandata prilikom službenih poseta, službenih kontakata i obavljanja ostalih javnih funkcija.”

Danas, pet godina kasnije samo neke od obaveza preuzetih za prvi dan i prvih sto dana demokratske vlasti su ispunjene. Zakon o sprečavanju sukoba interesa, koji delom reguliše pitanja iz nesuđenog "antikorupcijskog zakona" usvojen je aprila 2004, a većim delom počeo u praksi da se primenjuje tek početkom ove godine. Takođe, na putu je i ispunjenje preuzetih obaveza u pogledu ratifikacije antikorupcijskih konvencija Saveta Evrope.

Posebnu pažnju, danas, pet godina kasnije, izaziva iskazana namera da se "drakonski kazne" oni koji su zloupotrebili državnu, društvenu ili privatnu imovinu. Nema sumnje da je većina građana delila tu želju sa predvodnicima demokratskih promena i da je jedan od razloga za brz pad entuzijazma kod građana u pogledu reforme to što ne samo da nije došlo do kažnjavanja onih na koje je ukazivano kao krivce za zloupotrebe u doba autoritarnog predoktobarskog režima, već je došlo i do njihovog brzog uključivanja u strukture nove demokratske Srbije.

Rezultati pokušaja vlasti u Srbiji da se izbori sa korupcijom od 2000

Naravno, ne može se negirati veliki napredak u borbi protiv korupcije u proteklih pet godina, kao ni veliki uloženi napor ljudi iz vlasti da ona bude što uspešnija. Na žalost, taj napor je uvek bio pojedinačan i slabo nagrađen napor ljudi koji su imali dovoljno upornosti da sprovedu određene reforme. Jedan od pokazatelja velikog napretka, istina u odnosu na veoma nisku startnu osnovu jeste i godišnje rangiranje država koje vrši Transparency International kroz takozvani "indeks percepcije korupcije". Prema ovom pokazatelju Srbija i Crna Gora su na skali od 0 do 10 napredovali od 2000. do 2004. godine sa 1,3 do 2,7 poena. Ovogodišnje rangiranje će biti prezentovano u celom svetu 18. oktobra.

Čini se da je najveći napredak ostvaren merama u ekonomskoj sferi kojima su otklonjeni neki od uzročnika korupcije (na primer, promena režima dozvola za uvoz i izvoz, promene u poreskom sistemu, regulisanje trgovine akciznim proizvodima, donošenje jedinstvenih propisa o javnim nabavkama).

Stvari stoje daleko lošije kad je reč o traganju za načinom da se vlast učini odgovornijom i pokušajima da se stvore nezavisna tela koja bi pomogla borbi protiv korupcije na svim nivoima.

Ova konstatacija se može dokazati na nekoliko primera:
Osnovni zakon za reformu sistema javnih finansija, Zakon o budžetskom sistemu usvojen je još 2001 godine. Ovim zakonom predviđeno je uvođenje novih mera za kontrolu trošenja budžetskih sredstava, koje su samo delimično primenjene u praksi. Uvođenje delotvornih internih kontrola još uvek nije sprovedeno u svim budžetskim korisnicima; skupština je tek ovih dana raspravljala o poveravanju poslova eksterne revizije utroška sredstava Republike za 2002. i 2003. godinu; Vrhovna revizorska institucija, kakva postoji u gotovo svim evropskim zemljama, kod nas bi mogla da počne sa radom tek krajem 2006. godine, naravno, ukoliko predlog zakona bude uskoro usvojen. Usled toga, građani nemaju još uvek pouzdanu sliku o tome da li se vlasti domaćinski ponašaju sa oskudnim sredstvima kojima naša država raspolaže.

Pokušaj da se donošenjem novog Zakona o finansiranju političkih stranaka i Zakona o sprečavanju sukoba interesa obezbedi da se odluke narodnih predstavnika ne donose pod uticajem njihovih stranačkih ili ličnih finansijera još uvek nisu urodili plodom. I pored nespornih dobrih namera predlagača ova dva propisa, ciljevi tih zakona ni izbliza nisu ostvareni. Stranke su dobile priliku da smanje svoju zavisnost od privatnih finansijera, time što sada dobijaju znatno više novca iz budžeta za svoj rad, ali nema nikakvih garancija da je njihovo poslovanje bilo u skladu sa zakonom, zato što organi kojima je poverena kontrola nemaju odgovarajuća pravna i materijalna sredstva za vršenje takvih provera. Funkcioneri su obavezni da prijave svoju imovinu i prihode, ali nije izvesno u kojoj meri će tačnost podnetih podataka biti proveravana.

Reforma kojom je pre nekoliko godina pokušano da se izgradi nova struktura organa za borbu protiv korupcije nije izvedena do kraja, verovatno usled političkih otpora u okviru same vlasti. Ta reforma je, osim formiranja Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, kao savetodavnog tela sa članovima od integriteta, obuhvatala obrazovanje lokalnih timova sa policajcima i tužiocima, a trebalo je da bude upotpunjena obrazovanjem Antikorupcijske agencije i donošenjem sveobuhvatne antikorupcijske strategije.

Nakon promene vladajućih stranaka (izbori iz decembra 2003.) nije bilo izvesno za koji koncept borbe protiv korupcije će se nove vlasti opredeliti. Tokom 2004 ponovo je počeo rad na donošenju antikorupcijske strategije, koja će, ukoliko bude usvojena na jesenjem zasedanju skupštine dati osnovu za dalje aktivnosti, između ostalog i za formiranje nezavisnog i stručnog tela koje će budno nadzirati primenu mera predviđenih strategijom.

U međuvremenu, novoformirana nezavisna tela koja imaju i ulogu u borbi protiv korupcije nailazila su na velike probleme u svom radu, bilo usled nepostupanja (kada je trebalo) ili postupanja (kada nije trebalo) organa vlasti. Bez obzira šta je bio uzrok tome, činjenica je da je sprovođenje mnogih zakona sa antikorupcijskim dejstvom otežano usled toga što su Odbor za rešavanje o sukobu interesa i Poverenik za informacije od javnog značaja dobili sa zakašnjenjem uslove za rad, i što je vršen pritisak na Komisiju za hartije od vrednosti i Komisiju za zaštitu prava ponuđača u pogledu pojedinih predmeta. Sadašnje stanje i šansa za budućnost

Međunarodna zajednica je u oblasti borbe protiv korupcije imala dosta uticaja na popravljanje stanja u prošlosti, a nema sumnje da će i u budućnosti odigrati pozitivnu ulogu, pre svega kroz ocenu sprovedenih reformi i ispunjavanje uslova na putu u EU.

Ključ reformi je ipak u rukama građana Srbije. Od njihove (ne)tolerancije prema korupciji i spremnosti da kazne ili nagrade ponašanje onih kojima su dali poverenje da vode javne poslove pre svega zavisi da li će se političari ponašati odgovorno i da li će kvalitetno obavljati svoj posao. Mediji i nevladine organizacije mogu da pomognu tako što će građanima usmeriti pažnju na suštinska pitanja borbe protiv korupcije. Da bi svi mogli da takvu ulogu u borbi protiv korupcije ispune, potrebno je pre svega da nam na u potpunosti na raspolaganju stoje sve informacije. Nije samo reč o punoj primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama već i o tome da svi učesnici na izborima i svi organi vlasti budu dužni da prezentuju svoje kratkoročne i dugoročne ciljeve i planove i da budu spremni da saslušaju one koji im argumentovano ukažu na propuste u planovima ili ostvarivanju ciljeva.

Autor je izvršni direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija