Policija

Korak napred, korak nazad

Božo Prelević

Epilog svih tih dešavanja u poslednjih pet godina se može pročitati u monitoring mišijama Evropske unije, koje uglavnom ukazuju da su u pravosuđu, policiji i upravi, borbi protiv korupcije, rezultati još uvek najslabiji i da te institucije nisu jake, da ne postoje dobri zakoni i da nisu na adekvatan način zaštićena ljudska prava.

Ono što karakteriše rad Ministarstva unutrašnjih poslova nakon 5. oktobra je, poprilično, neka cik-cak linija, ili korak napred - korak nazad. Naime, još prelazna vlada počela je rad na belim knjigama, na evidenciji mafije, a zatim formiran "Poskok" koji je imao dosta dobre rezultate. Zatim je došlo vreme apsolutnog zatišja, nekakvih kadrovskih promena, za koje je Dušan Mihajlović rekao da nije znao da su neke načelnike postavili kojekakvi kriminalni klanovi. Ali neki od tih načelnika, posebno za, recimo, pograničnu policiju, bili su vrlo dobri. Gradska policija je u tom periodu napredovala, da bi zatim došlo do najtragičnijeg događaja od 5. oktobra, a to je ubistvo premijera Zorana Đinđića. Znači, imamo paralelno jačanje kriminalnih klanova.

Zatim dolazi do akcije "Sablja" koja je pozitivna u smislu borbe protiv kriminala. Policija je tu pokazala da može, kad joj se naredi, da se suoči sa kriminalom.

Svedoci smo donošenja jednog jako lošeg zakona o odvajanju BIA iz Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim lošeg zakona o BIA, zatim loših uredbi o odvajanju JSO iz Ministarstva unutrašnjih poslova i tako dalje. Sa druge strane, opet, pozitivna rešenja su to što su uspostavljene dosta dobre veze sa Evropskom unijom, postoji međunarodna saradnja, policija jača, jača i priča sa Interpolom.

Nakon pada Živkovićeve Vlade dolazi do nekih pozitivnih pomaka u smislu sklanjanja određenih ljudi koji, čini mi se, nisu unapredili rad MUP-a, ali ono što je neprijatno je da dolazi i do vraćanja nekih kadrova iz bivšeg režima. I koliko god čovek još uvek nema tu distancu u odnosu na ovo što se danas dešava, jasno je da postoje pozitivni pomaci u smislu jačanja Generalnog inspektorata i kontrole rada policije. Sa druge strane, dolazi i do sukoba između ministra i generalnog inspektora, zatim, tu je činjenica da mi već pet godina nemamo dobar zakon o policiji, iako takav predlog zakona postoji već dve godine u fiokama. Taj predlog su dosta dobro ocenili OEBS, Savet Evrope, Evropska unija...

Epilog svih tih dešavanja u poslednjih pet godina se može pročitati u monitoring mišijama Evropske unije, koje uglavnom ukazuju da su u pravosuđu, policiji i upravi, borbi protiv korupcije, rezultati još uvek najslabiji i da te institucije nisu jake, da ne postoje dobri zakoni i da nisu na adekvatan način zaštićena ljudska prava.

Nema dovoljne saradnje između Ministarstva unutršanjih poslova i tužilaštva, između Ministarstva unutrašnjih poslova i suda. Tako da mislim da tih zadnjih pet godina poprilično karakteriše ta neka cik-cak linija, korak napred - korak nazad. S druge strane, opet jasno je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo mnogo brže da se reorganizuje i mnogo brže da se modernizuje, reformiše.

Možemo konstatovati jasan upliv, recimo, velikih lobi grupa, zatim dosta čudnih podela resora u okviru vladajuće stranke, koji na neki čudesan način daju apsolutne ingerencije političkim strankama, a ne Vladi. Sve to govori da smo mi možda na putu demokratizacije institucija, ali da treba još mnogo da se uradi, ne samo na donošenju zakona, nego i na stvaranju ljudskih resursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u BIA koji bi mogli da iznesu probleme sa kojima se suočava Srbija. Ne samo što se tiče edukacije, nego i činjenice da kontrolni mehanizmi koji bi trebali da spreče korupciju u policiji još uvek nisu ni jaki, ni adekvatno zastupljeni, da nema parlamentarne kontrole - na neki čudesan način parlament nije previše zainteresovan za rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Čini mi se da je smer otprilike utvrđen odmah nakon petooktobarskih događaja, ali ta putanja i hod po tim - za nekog mukama, a za nekog dobrobitima - suviše dugo traje i da smo mi ipak trebalo mnogo dalje da stignemo nego gde smo trenutno.

Autor je Izvršni direktor Lige eksperata