Moj kvadratStiže 5.000 od države: Od 1. decembra počinje prijavljivanje za novčanu pomoć
Svi mladi od 16 do 29 godina mogu od 1. decembra da se prijave za jednokratnu pomoć od 5.000 dinara na portalu Uprave za trezor idp.trezor.gov.rs.
Izvor: B92.net, J.J.
"Zakon koji reguliše ovo pitanje je stupio na snagu 20. novembra i taj datum se upravo uzima kao presečni kada je reč o tome ko ispunjava uslove za ovu pomoć", objasnio je ministar finansija Siniša Mali.
"Svi mladi od 16 do 29 godina mogu da se prijave kako je predsednik obećao. Prijavljivanje je jednostavno, kao i ranije, broj lične karte i matični broj, izaberete banku u koju ćemo da uplatimo novac i mi ćemo već od 16. do 20. decembra svima isplatiti", kazao je Mali.
Naveo je nedavno i da je prve dve pomoći od po 100 evra primilo 1.060.000 mladih u Srbiji i da zato očekuje da će i ovog puta interesovanje biti veliko.
On je podsetio da će od 1. januara penzioneri imati još 12,9 procenata uvećanje penzija, što je sa prethodnim uvećanjem od devet procenata sa početka novembra, kumulativno povećanje od 20,1 odsto za 2023. godinu. Mali je dodao da će od početka neredne godine biti uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, kao i minimalna zarada za 14,3 procenta, što znači da će minimalac biti iznad 40.000 dinara i da će "pogurati" plate naviše
Sve to ne bi bilo moguće da se državnom kasom nije upravljalo domaćinski, pa sada ima novca za povećanje plata i pomoć građanima i privredi. Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je 10. novembra rebalans budžeta za tekuću godinu, a 17. novembra i Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu.
Budžet za 2023. godinu razvojan i štedljiv
Budžet, naglasio je Mali, ima i štedljivu i razvojnu komponentu, i zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku politike izdvajanja visokog procenta budžeta za investicije i izdvajanjima i ulaganjima u energetski sektor.
"Budžet će biti i razvojan i štedljiv. U njemu ne postoji ništa što nije potrebno, da bi neko mogao da kaže: bacate novac. Sa druge strane je razvojni, jer ulažemo u infrastrukturu, a ona nam je važna, jer čini našu ekonomiju atraktivnijom. Uz svaki novi autoput imate novu fabriku kojom se otvori novo radno mesto. To je dobro i za lokalne samouprave, jer će biti više uplata doprinosa, pa će se po tom osnovu u njihove budžete slivati više novca“, rekao je Mali.
Budžetom je predviđen i rast bruto društvenog proizvoda.
"BDP nam je u apsolutnom iznosu 2012. godine iznosio svega 33,7 milijardi evra, ove godine prelazimo 60,2 milijarde evra, a sledeće očekujemo rast BDP-a od 2,5 odsto, odnosno idemo na 68 milijardi evra", istakao je nedavno ministar finansija.
Srbija ne odustaje od investicija
Mali je kazao da su investicije drugi stub predloženog budžeta i da predstavljaju značajnu promenu politike, jer se više ulaže nego ranije.
"Mi ne odustajemo ni od jedne investicije i dalje nam je visok procenat učešća investicija u BDP-u i iznosi oko 6,8 odsto. Podsećanja radi, nivo učešća investicija u ukupnom BDP-u 2011. godine je bio svega 3,1 odsto. Idemo na više stope ulaganja i građani to vide – nove puteve, objekte u školstvu i zdravstvu“, rekao je Mali.
U poslednjih 10 godina u Srbiji je izgrađeno ili rekonstruisano 135 zdravstvenih objekata rekao je ministar finansija nedavno u Skupštini Srbije.
"Trenutno se radi Tiršova 2, nastavak rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, izgradnja Kliničkog centra Kragujevac“, rekao je on.
Dodao je da su u Ministarstvu za upravljanje javnim ulaganjima sredstva za nabavku opreme za Institut za majku i dete Dr Vukan Čupić, za Dedinje 2, Klinički centar Vojvodine, KBC Dragiša Mišovih, za Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za tropske i infektivne bolesti u Beogradu. Naveo je da se trenutno radi na oko 40 zdravstvenih objekata, odnosno domova zdravlja, Instituta, bolnica, između ostalog u Grockoj, Beogradu, Lapovu, Leskovcu, Rači, Novom Pazaru, Kikindi, Pančevu, Kučevu, Medveđi, Rači, Gadzin Hanu, Somboru, Pirotu, Zaječaru.
Mali je rekao i da se u dve faze gradi oko 1.000 kilometara kanallizacione mreže u oko 30 lokalnih samouprava.
“Trenutno se radi u Lazarevcu 25 kilometara, Veliki Crljeni 52 kilometra, Obrenovac 98 kilometara, Svrljig 6 kilometara, Knić 34 kilometra, Lajkovac 30 kilometara, Vranje 141 kilometar, Novi Bečej 47 kilometara, Novi Sad prva faza 67 kilometara, Kladovo 40 kilometara, Mionica 10 kilometara, Banja Vrujci 8,5 kilometara, prva faza u Kragujevcu 42 kilometra, Varvarin 45 kilometara”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.
Pomoć od 8,8 milijardi evra očuvala ekonomsku stabilnost
Kao najveći uspeh svog resora u prethodnom periodu ministar finansija vidi to što smo uspeli da očuvamo ekonomsku stabilnost, uprkos brojnim izazovima sa kojima se poslednjih godina suočavamo. Uprkos izazovima pandemije i krize zbog rata u Ukrajini, Srbija je ostala ekonomski stabilna i jaka, pa smo u dve godine pandemije bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Kako bi se to ostvarilo, u poslednje dve i po godine država je izdvojila oko 8,8 milijardi evra za pomoć i privredi i građanima. "To je spasilo našu privredu i radna mesta", naveo je Mali. Napomenuo je da je zahvaljući paketima pomoći, država doprinela likvidnosti privrednih subjekata i olakšavanju poslovanja, a da je kroz davanja stanovništvu podsticana tražnja čime se direktno uticalo na ekonomsku aktivnost.
Svakako je važan i podatak da je su srpske javne finansije u tom periodu postale transparentne, kako je to ocenio američki Stejt department u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti.
Osim toga, obveznice Republike Srbije zvanično su uključene u Džej-Pi Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju, što je još jedna potvrda vrednosti i kvaliteta srpskih obveznica na svetskom tržištu. Uspostavljen je sistem za centralizovan obračun primanja – ISKRA, kojim će se u potpunosti uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, zatim uspostavljene su olakšice za početnike u biznisu, a godinama unazad smanjuje se i poresko opterećenje na zarade.
"Stalno postavljamo nove ciljeve i borimo se da ih ostvarimo. Setite se samo najave da će prosečna plata biti 500 evra. Tu cifru smo odavno prešli, a novi cilj je da do 2026. godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija oko 500 evra. Raduje me i činjenica što je javni dug pod kontrolom, stabilan i daleko od granice koju propisuje Mastriht", istakao je nedavno ministar finansija.
Reforme: Novi sistem protiv sive ekonomije
Kako je to nedavno istakao Mali, sa privrednim rastom nastavljamo i dalje, jer nismo odustali od projekata koje smo započeli, već smo doneli sistemske zakone i sproveli strukturne reforme koje značajno menjaju privredni ambijent u Srbiji i olakšavaju poslovanje.
Tu pre svega misli na nove sisteme E-faktura i E-fiskalizacija, koji će doneti brojne benefite i privredi i državi i građanima, a pre svega pomoći u borbi protiv sive ekonomije. U relativno kratkom vremenskom periodu sistem je uspeo da zaživi što potvrđuje i činjenica da građani skeniraju oko 7.000 do 8.000 računa dnevno i time pomažu državi da se bori protiv sive ekonomije.
Uvođenje elektronskog sistema fiskalizacije i elektronskih faktura dva su najvažnija reformska koraka koje sprovodi ministarstvo ove i naredne godine.
Podsetimo, primena novih sisteme e-fiskalizacije i e-faktura obavezna je od 1. maja i svi obveznici dužni su da izdaju nove fiskalne račune sa QR kodom.
Kapitalni projekti
Tokom prethodnog mandata Siniše Malog njegovo ministarstvo finansiralo je niz kapitalnih projekata od ogromne važnosti za Srbiju.
"Danas, posle mnogo novih kilometara auto-puteva, posle na stotine otvorenih fabrika i na stotine hiljada novih radnih mesta, posle novih bolnica i škola, naučno-tehnoloških parkova, mogu ponosno da kažem da je iza mene 10 teških, ali najvažnijih godina mog života, jer sve što smo radili, i što ćemo raditi, ostaće generacijama koje tek dolaze", objavio je Mali na Instagramu.
Među kapitalnim projektima se svakako ističe izgradnja metroa u Beogradu, započeta u novembru prošle godine, o čemu je govorio u intervjuu za B92.net.
"Realizacija svih započetih projekata je u punom jeku. To su, na primer, Moravski koridor, Preljina–Požega, obilaznica oko Beograda, brza pruga Beograd – Novi Sad je puštena, a deo do Subotice se sada radi, kao i nastavak do Segedina, zatim Ruma–Šabac–Loznica se takođe radi. Od početka ove godine završeno je i Dedinje 2, zatim Klinički centar Srbije… Podsetiću vas i da je počela izgradnja metroa u Beogradu, na šta se čekalo decenijama. Svetska kriza nas nije sprečila da nastavimo sa predanim radom, jer smo u potpunosti opredeljeni da unapređujemo uslove života u Srbiji. Uostalom, građevinska industrija zapošljava ljude i podiže naš BDP", rekao je nedavno ministar finansija.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
