Moj kvadratNBS: Referentna kamatna stopa 2,75 odsto
Beograd -- Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto.
Izvor: Tanjug
Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto, saopštila je centralna banka.
Donošenjem današnje odluke očuvan je kontinuitet u aktuelnom procesu zaoštravanja monetarnih uslova, navode iz NBS.
"Umerenijim povećanjem referentne kamatne stope nego prethodnih meseci, Narodna banka Srbije nastavlja da reaguje na inflatorne pritiske, uzimajući pritom u obzir očekivane efekte dosadašnjeg povećanja restriktivnosti monetarne politike i istovremeno vodeći računa o važnosti kontinuiteta ekonomskog rasta", objašjavaju u NBS.
Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti monetarne uslove na domaćem tržištu povećanjem referentne kamatne stope kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i obezbedilo da se inflacija u Srbiji od avgusta nađe na opadajućoj putanji.
Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u drugoj polovini naredne godine trebalo da se vrati u granice cilja Narodne banke Srbije (3±1,5 odsto), čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova.
NBS procenjuje da će realan rast BDP-a u ovoj godini biti u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 11. avgusta.
Izvršni odbor, navodi NBS, ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi i u zavisnosti od kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike, ne isključujući mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, kao mere opšteg karaktera, centralna banka razmotri i dodatne direktnije mere, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske.
Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su troškovni pritisci na globalnom nivou i dalje visoki po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i produžavanja otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja i da će po tom osnovu globalna inflacija još neko vreme nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom.
Ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, Narodna banka Srbije u značajnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
Međugodišnja inflacija u Srbiji je u maju iznosila 10,4 odsto od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije.
Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 6,3 odsto međugodišnje u maju.
Međutim, ova mera inflacije, na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj i dalje je dosta niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.
U smeru ublažavanja inflatornih pritisaka u kratkom roku će delovati i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.
U periodu projekcije (to jest u naredne dve godine) očekuje se i postepeno slabljenje efekata rasta svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i više uvozne inflacije, što je u skladu s projekcijama relevantnih međunarodnih institucija i tržišnim očekivanjima.
Dolazak nove poljoprivredne sezone rezultirao je blagim smanjenjem cena povrća na domaćem tržištu u maju sa prethodnih visokih nivoa, što se očekuje da će se nastaviti i u narednom periodu.
Pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone, kao i nižih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, očekuje se slabljenje troškovnih pritisaka u proizvodnji i ostale hrane na domaćem tržištu u narednom periodu.
Geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini odrazili su se i na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i na ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane, zbog čega su mnoge centralne banke zaoštravale svoje monetarne politike.
Sistem federalnih rezervi je u junu nastavio da pooštrava monetarne uslove povećanjem referentne kamatne stope za 75 baznih poena, na raspon 1,5–1,75 odsto i putem smanjenja svog bilansa stanja, a izvesno je da će se pooštravanje monetarne politike nastaviti i u narednom periodu.
Evropska centralna banka je odlučila da do početka jula završi program kupovine aktive banaka (APP program), kao i da u julu započne sa povećanjem referentne kamatne stope.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ocenjuje da bi zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost zbog pogoršanih izgleda globalnog privrednog rasta, mogli da utiču na dalji oprez međunarodnih portfolio investitora, od kojih zavise tokovi kapitala prema zemljama u usponu.
I pored smanjenih izgleda globalnog privrednog rasta za ovu godinu pod uticajem konflikta u Ukrajini, kao i nepovoljnijih indikatora ekonomske aktivnosti za zonu evra za drugo tromesečje u poređenju s prvim, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavili su da beleže visoke stope rasta u aprilu i maju, ukazujući da za sada smanjenje eksterne tražnje nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju.
Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a na rast izvoza u maju se odrazio i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda.
I pored visokog stepena neizvesnosti, Narodna banka Srbije očekuje nastavak rasta naše ekonomije i u narednom periodu i procenjuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto.
Pod pretpostavkom da neće doći do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju gasom na globalnom nivou, u srednjem roku rast bruto domaćeg proizvoda Srbije se projektuje u rasponu četiri do pet odsto godišnje.
U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije.
Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, navode iz NBS.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
