Moj kvadratNBS dala procenu privrednog rasta Srbije
Beograd -- Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da je međugodišnji rast bio relativno dinamičan i iznosio 4,3 procenta.
Izvor: Tanjug
"Rast je u najvećoj meri rezultat povećane aktivnosti u uslužnim sektorima i industriji", navela je guverner NBS-a.
Naglasila je da je procena rasta BDP-a Srbije korigovana na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže od projekcije NBS iz februara ove godine, usled korigovanja projekcija rasta svetske privrede.
Inflacija u Srbiji je nastavila da raste pod pritiskom spoljnih faktora i u aprilu je iznosila 9,6 procenata međugodišnje, a očekuje se da će dostići vrhumac u junu i julu od najviše 10,5 procenata, nakon čega će početi da pada, izjavila je guvernerka.
"Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija na koju mere monetarne politike najviše utiču takođe je beležila rast", rekla je Tabakovićeva na predstavljanju Izveštaja NBS o inflaciji.
Međutim, kako je istakla, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne.
Guvernerka je navela da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija još nekoliko meseci vršiti inflatorne pritiske, ali da će krajem godine imati opadajuću putanju, i da će se u drugoj polovini naredne godine najverovatnije vratiti u granice ciljane inflacije.
Prema njenim rečima, kreditiranje proizvodnje, investicija i potrošnje u martu je bilo za 12,1 odsto više nego godinu dana ranije, a učešće problematičnih kredita je smanjeno za 3,4 odsto.
Tabaković je rekla da je povećanje cene energenata u najvećoj meri uticalo na porast deficita tekućeg računa.
"Po tom osnovu korigovali smo projekciju deficita tekućeg računa sa pet odsto u februaru na 6,5 procenat BDP-a, ali je prema procenama NBS-a i MMF-a to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost", navela je ona.
Iznela je podatak da je u prva četiri meseca u Srbiju stiglo 745 miliona evra direktnih stranih investicija, što je smanjilo deprecijacijske pritiske.
"Čuvanjem stabilnosti kursa dinara uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara", istakla je guvernerka Tabaković.
Tskođe je navela da su devizne rezerve zemlje krajem aprila, i pored zančajne intervencije u martu, ostale na adekvatnom nivou od 14,1 milijarde dinara, što je dovoljno za pet meseci pokrivenosti uvoza roba i usluga.
"NBS snizila prognozu rasta zbog eksternih faktora"
Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Savo Jakovljević izjavio je da je NBS revidirala naniže prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog međunarodnog faktora, odnosno manje tražnje i našeg manjeg izvoza na tržište evrozone.
NBS je procenu privrednog rasta Srbije korigovala na 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže nego šsto je centralna banka predviđala u februaru ove godine.
Jakovljević je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji NBS naveo i da je projekcija godišnje inflacije povećana za 2,8 procentnih poena sa 6,4 u februaru na 9,2 odsto u aprilu zbog uticaja spoljnih faktora.
"Četiri faktora utiču otprilike sa po jednom četvrtinom na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu", rekao je on.
Rast cena nafte, kako je objasnio, utiče sa 0,7 procentnih poena, cene uvoznih proizvoda u evrozoni sa 0,8, cene voća i povrća sa 0,7, dok rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda utiče sa 0,4 procentna poena na povećenju projekcije inflacije za ovu godinu.
On je podsetio da je cena nafte porasla sa 90 dolara po barelu pre početka sukoba u Ukrajini na 130 dolara, a trenutno je između 109 i 113 dolara za barel.
Jakovljević je dodao da Srbija ima nižu inflaciju od zemalja u regionu u kojima je ona dvocifrena, zahvaljujući tome što se vlada odrekla dela akciza na derivate.
Naveo je i da je na rast cena voća i povrća uticalo povećanje cena mineralnih đubriva, derivata i drugih sirovina. Cene voća i povrća će, kaže, početi da padaju, ali kasnije nego što se očekivalo i sa višeg nivoa.
Jakovljević je rekao i da se deficit platnog bilansa procenjuje na oko 6,5 odsto na nivou cele godine, pri čemu na njegovo kretanje najveći uticaj ima rast cene nafte, derivata i drugih energenata koji se uvoze, ali je napomenuo da postoji nada da će uz normalizaciju cene energenata do kraja godine deficit biti vraćan na nivo od pet procenata.
Jakovljevićev zamenik Milan Trajković objasnio je da je najveći deo inflacije s kojom se suočavamo poslednjih meseci posledica uvozne inflacije, odnosno rasta cena nafte, gasa i brojnih drugih proizvoda i sirovina.
"Uvozna inflacija može da se podeli na tri dela. Prvi je rast cena proizvoda široke potrošnje iz uvoza, drugi je rast cena berzanske robe i činjenica da Srbija ima vrlo malo trgovinskih barijera prema inostranstvu, zbog čega se cene sa svetskih berzi vrlo brzo prelivaju na domaće cene i treći i najvažniji je ugrađivanje cena energenata i sirovina u cenu proizvodnje više stotina različitih proizvoda", objasnio je Trajković.
Direktor Sektora za monetarne operacije NBS Nikola Dragašević rekao je da su monetarne mere koje je centralna banka preduzela pozitivno delovale na stabilnost kursa.
"Građani koji su u martu otkupli poreko 600 miliona evra u stranom novcu sada su ga prodavali i to je jedan od faktora koji je pozitivno uticao na kurs. Drugo, stranci više nemaju pojačanu tražnju deviza, već njihovu prodaju i ulažu u dinarske hartije od vrednosti, što govori o tome koliko je bilo važno očuvanje stabilnosti u periodu pojačane neizvesnosti", rekao je Dragašević.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
