Moj kvadratMeđunarodni sajam energetike: Zaokret EPS ka zelenoj energiji
Najveća srpska energetska kompanija "Elektroprivreda Srbije" može da napravi zaokret ka dekarbonizaciji i većem korišćenju obnovlјivih izvora energije.
Izvor: B92.net
To je na Međunarodnom sajmu energetike najavio savetnik za poslovni sistem direktora JP EPS Vladimir Šiljkut, predstavljajući Zeleni put EPS, odnosno "Go Green Road".
On je istakao da su taj dokument pripremili eksperti EPS da bi se sagledale mogućnosti za strateško, kvalitativno pomeranje ka zelenoj energiji, saopšteno je iz ove kompanije.
"Zeleni plan za period do 2035. godine predviđa realizaciju novih, klјučnih investicionih projekata, kao i izlazak iz pogona zastarelih kapaciteta na lignit, što će ovaj zaokret učiniti mogućim. Plan je da se emisije CO2 iz kapaciteta EPS smanje za 25 odsto do 2035. godine uz investicije od oko 8,5 milijardi evra u vetroelektrane, solarne parkove, hidroelektrane i efikasnije termoelektrane. Ono što smo predvideli poklapa se sa dva scenarija iz nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Zato smatramo da je ovaj Zeleni put EPS-a moguć i realističan", rekao je Šilјkut.
"Okosnica svega su obnovlјivi izvori, vetropark Kostolac 1, čija je izgradnja u toku. Planiramo i Kostolac 2, koji će zahvatiti veće područje i biće daleko veće instalisane snage do 1 GW."
On je najavio i da EPS planira izgradnju solarnih elektrana na pepelištima termoelektrana koje će izaći iz pogona. Solari će biti i na pojediničnim kasetama elektrana koje ostaju u pogonu, a trenutno je u pripremi projekat da solarni paneli budu postavlјeni na krovove proizvodnih objekata EPS. Kako sve više obnovlјivih izvora unosi velike i nagle promene u sistemu, jer njihova proizvodnja zavisi od sunca i vetra, pa su varijacije velike neophodne su i nove elektrane da bi bilansirale i balansirale sistem.
Aleksandar Jakovlјević, direktor Sektora za strategiju u EPS, predstavio je projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" i istakao da je to jedan od najznačajnijih projekata u srpskoj energetici i da je klјučan za proces energetske tranzicije i dekarbonizacije.
"RHE 'Bistrica' je projekat koji nema spornih i problematičnih pitanja, a važan je jer bez toga nema ni veće integracije obnovlјivih izvora, kojoj svi težimo", rekao je Jakovlјević.
Kako je dodao, trenutno se radi investiciono-tehnička dokumentacija, studija opravdanosti sa idejnim projektom, prostorna i planska dokumentacija, kao i istražni radovi.
"Očekujemo da će ti poslovi biti završeni do kraja 2023. godine. Reverzibilna HE Bistrica bi mogla da ima snagu od oko 630 megavata, a procenjena investiciona vrednost je oko 625 miliona evra. Reverzibilne hidroelektrane su specifični objekti jer više od drugih zavise od tržišnih uslova. Sada aktuelizujemo podatke i očekujemo da ćemo za dva meseca imati preciznije definisano tehničko rešenje", rekao je on.
Jakovljević je dodao da, uporedo sa izradom tehničke dokumentacije, EPS intenzivno razgovara sa finansijskim institucijama oko ozgradnje reverzibilne HE Bistrica koja bi na mreži mogla biti 2030. godine.
Nova rešenja
Na štandu EPS predstavlјeni su i projekti odsumoravanja u TENT A, gradnja bloka TE Kostolac B3, zasadi brzorastućih vrba u RB "Kolubari", koncept kupac-proizvođač, kao i projekti koji se tiču razvoja i značaja softverskih rešenja u proizvodnji uglјa i energije i trgovini energijom. Pažnju su privukle i teme u vezi sa revitalizacijom rudarskih sistema, hidroelektrana, termoelektrana i informaciono-komunikacionih tehnologija.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
