Biz - B92.net

Kičma srpske železnice: Umesto 65, voziće se 160 kilometara na sat

Tender za izradu projekta i izvođenje radova na izgradnji tunela broj 4 na pruzi Stalać–Ðunis kod Ćićevca na železničkom Koridoru 10 otvoren je do 29. decembra.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Depositphotos, ToskanaInc
Ilustracija: Depositphotos, ToskanaInc

U Infrastrukturi železnice Srbije kažu da sa tim projektom počinje i modernizacija pruge od Beograda prema Nišu.

Novom dvokolosečnom prugom Stalać–Ðunis biće omogućena brzina vozova do 160 km na sat. Poređenja radi, njihova sadašnja maksimalna brzina između Stalaća i Braljine je 65, a između Braljine i Ðunisa 85 km na sat. Ovo je izuzetno značajno, jer se oko polovina transporta vozovima u Srbiji obavlja Koridorom 10, koji predstavlja kičmu železničkog infrastrukturnog sistema u Srbiji.

Predviđeni obim radova obuhvata, dakle, projektovanje i izgradnju jednokanalnog, dvokolosečnog tunela broj 4 kod Ćićevca, dužine oko 3,3 kilometra, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železice Srbije.

Stanisavljević je naveo da se, po završetku tenderske procedure, izbora ponuđača i potpisivanja ugovora, od izvođača radova očekuje da radove na gradilištu počne u junu 2022. godine, a predviđeni rok za realizaciju ovog projekta je 912 dana od dana uvođenja u posao.

Prvi korak ka gradnji pruge koju smo "sanjali 70 godina"

Tunel će, dodaje, imati tri evakuaciona tunela i dva pristupna puta. Ovim radovima nisu obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije.

Projektovanje i izgradnja ovog tunela finansiraju se iz budžetskih sredstava, a procenjena vrednost posla je 40 miliona evra, naveo je Stanisavljević.

Projektovanje i izgradnja tunela broj 4 na pruzi Stalać–Ðunis samo je prvi deo ovog projekta. Drugi deo predstavljaju radovi koji obuhvataju rekonstrukciju i modernizaciju postojeće pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać–Ðunis, kao i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru (tuneli broj 1, 2, 3 i 5), kaže Stanisavljević za Tanjug. Raspisivanje tendera za ovaj drugi lot projekta očekuje se polovinom naredne godine.

Postojeća pruga Stalać–Ðunis, ide dolinom reke Južne Morave, dužine oko 17,7 km i jedina je jednokolosečna deonica na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Između Stalaća i Ðunisa sada postoji ukupno 68 objekata kraćih od 100 metara, a od većih objekata jedan jednokolosečni most dužine oko 156 metara i tunel Stevanac dug 229 metara. Na pruzi danas postoji i 12 putnih prelaza. Ovom prugom danas prosečno dnevno saobraća 35 do 40 putničkih i teretnih vozova.

Projektom nove pruge Stalać–Ðunis predviđena je rekonstrukcija i izgradnja nove dvokolosečne pruge za brzinu do 160 km na sat, izgradnja kontaktne mreže i elektrifikacija nove deonice, izgradnja signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja i postrojenja, izgradnja i rekonstrukcija objekata na trasi: tuneli, mostovi, vijadukti, rekonstrukcija službenih mesta i ukidanje putnih prelaza.

Nova pruga Stalać–Ðunis projektovana je u novom koridoru.

Teren kojim prolazi sadašnja trasa pruge ne dozvoljava povećanje projektovane brzine više od 120 km na sat.

"S obzirom da će novom prugom između Stalaća i Ðunisa vozovi saobraćati brzinom do 160 km na sat, postojeća trasa na delu od stanice Stalać do stanice Ðunis morala je da se napusti. Kada se deonica Stalać-Ðunis rekonstruiše i modernizuje, celokupna pruga međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju, od Šida, preko Beograda do Niša, biće dvokolosečna, čime će se eliminisati saobraćajno usko grlo na pruzi Beograd–Niš", istakao je Stanisavljević.

Na novoj, dvokolosečnoj pruzi Stalać–Ðunis, pored tunela za koji je trenutno tenderska procedura u toku, biće još četiri tunela, to jest ukupno pet ukupne dužine 6.890 metara. Takođe, biće izgrađeno i sedam mostova ukupne dužine oko 505 metara, od kojih će svakako najduži i najteži biti most preko Južne Morave dug 298 metara. To znači da će oko 40 odsto dužine nove dvokolosečne pruge između Stalaća i Ðunisa biti na mostovima i u tunelima.

"Biće izmeštena iz centra za godinu i nešto"

Na novoj pruzi biće ukupno 38 novih objekata, a pored tunela i mostova, ostatak objekata činiće jedan vijadukt dug 290 metara, po dva nadvožnjaka i podvožnjaka, jedna pasarela u stanici Ðunis, podhodnik u stanici Stalać, galerija, propusti i potporni zidovi. Putni prelazi na rekonstruisanoj i modernizovanoj pruzi Stalać–Ðunis biće denivelisani, a biće urađeno ukupno 10 denivelacija pruge i puta na ovoj deonici.

Umesto dosadašnjih šest službenih mesta na ovoj relaciji (stanica Stalać, ukrsnica Stevanac, stanica Braljina, stajalište Cerovo Ražanj, ukrsnica Staro Trubarevo i stanica Ðunis), na novoizgrađenoj deonici biće samo stanice Stalać i Ðunis. Rekonstrukcijom postojećeg i izgradnjom novog koloseka, uz savremene elektrotehničke i telekomunikacione uređaje i postrojenja na ovoj deonici, bezbednost saobraćaja biće podignuta na znatno viši nivo, brzina vozova biće povećana, a propusna moć pruge poboljšana.

Pruga od Beograda do Niša izgrađena je 1884. godine, a elektrificirana početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Drugi kolosek od Paraćina do Stalaća u dužini od 21,1 km izgrađen je 1967. godine, a na deonici Ðunis–Trupale (39,9 km) 1988. godine. Poslednji put koloseci u železničkoj stanici Stalać rekonstruisani su 1967. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.