Kolika će vam biti zarada ako odete na bolovanje zbog korone? VIDEO

Beograd -- Da li je od početka pandemije povećan broj ljudi koji koriste bolovanje?

Izvor: B92, TV Prva
Podeli
Foto: Printskrin, TV Prva
Foto: Printskrin, TV Prva

Izolacija zbog korone traje dve nedelje, oporavak često i znatno duže. Međutim, ima i onih koji mogućnost da ostanu kod kuće zloupotrebljavaju. Ko to proverava? Ovo su bila neka od pitanja za gošću Televizije Prva Vesnu Latinović iz RFZO.

Ko je nadležan da utvrdi da je osoba zbog zdravstvenih razloga sprečena da ide na posao?

"Izabrani lekar to utvrđuje na osnovu neposrednog pregleda. Samo je pitanje razloga bolovanja. Ako je u pitanju bolest, na primer korona, bolovanje utvrđuje izabrani lekar, ginekolog ili pedijatar u slučaju nege deteta", objašnjava Vesna Latinović.

Kako navodi, u 2020. godini je bilo oko 140.000 lica koja su bila na bolovanju, što je oko 20.000 više nego u 2019.

"Ipak, provere bolovanja od strane poslodavaca koji iniciraju taj postupak, su znatno veće, tako da su zloupotrebe svedene na minimum. Izabrani lekari su ti koji u startu sprečavaju zloupotrebe zbog toga što u izolaciju zbog korone može da ide samo neko ko se smatra kontaktom, odnosno ko je potrebno da bude u izolaciji, a oboleli, kao i za sve druge bolesti, samo oni koji imaju simptome odnosno dijagnostifikovano oboljenje", ističe Vesna Latinović.

Da li se u obzir uzimaju i izveštaji lekara privatnih ordinacija, s obzirom na to da su bolnice preopterećene i da mnogi prvu pomoć potraže upravo u privatnim ambulantama?

"To već godinama funkcioniše. Dakle, priznaje se izveštaj specijaliste i iz privatne i iz državne zdravstvene ustanove", ističe Vesna Latinović.

Od čega građani Srbije najčešće boluju?

Podaci Fonda za zdravstveno osiguranje poslednjih nekoliko godina pokazuju da su prvi razlog bolovanja povrede, ako se izuzmu trudnice koje su na bolovanju zbog održavanja trudnoće.

"To su, dakle, povrede, bolesti koštano-mišićnog sistema. Takođe, to su tumori, bolesti sistema krvotoka i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja. Zarazne bolesti, i pored korone, nisu toliko uzele primat u tim bolovanjima, pritom pričamo o bolovanjima koji traju duže od 30 dana", objašnjava Latinović.

Sedam odsto osiguranika RFZO koji može da ide na bolovanje koristi ta bolovanja duža od 30 dana.

Gledaoci često imaju pitanja u vezi sa iznosom naknade koju imaju ukoliko odu na bolovanje zbog korone. Postavlja se pitanje da li to treba da bude tretirano kao klasično bolovanje, u regularnim okolnostima, pošto su sada okolnosti vanredne.

"Sa stanovišta zdravstvenog osiguranja, tretira se isto kao i bilo koja druga bolest. Znači, naknada zarade je 65 odsto od osnova. Ali, na osnovu preporuke Vlade Republike Srbije, veliki broj poslodavaca je izmenio svoje opšte akte i na taj način svojim zaposlenima omogućio bolovanje od 100 odsto", navodi Vesna Latinović.

To u praksi znači da prvih 30 dana bolovanja, poslodavac plaća 100 odsto. Od 31. dana Fond plaća 65 odsto, a poslodavac dodaje razliku od 35 odsto.

Opširnije u video-prilogu:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 171 idi na stranu