Moj kvadratSa MMF-om i o eventualnom nastavku aranžmana
Beograd -- Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održaće od 5. do 16. oktobra sastanke sa srpskim vlastima posredstvom interneta.
Izvor: Tanjug
Kako je Tanjugu rečeno u MMF-u i Ministarstvu finansija, teme sastanka biće ocena trenutne finansijske situacije u zemlji, mogući nastavak aranžmana sa tom finansijskom organizacijom, ali i budžet za 2021. godinu.
Ovo je poslednja misija u okviru tekućeg aranžmana naše zemlje sa MMF-om, poznatiji pod nazivom Čuvarkuća, koji je potpisan u julu 2018. godine i koji podrazumeva savetodavnu, a ne finansijsku pomoć te organizacije. Iz Ministarstva finansija za Tanjug kažu da za sada nije bilo pregovora sa predstavnicima MMF-a o novom aranžmanu.
"Potpisivanje takvog aranžmana i potencijalni reformski ciljevi u okviru njega će biti diskutovani tokom predstojeće misije", navode iz ministarstva.
Pored te teme, na sastancima sa MMF-om razgovaraće se, kažu u ministarstvu, i o nekolicini reformskih ciljeva koji su na putu ka ispunjenju do isteka samog programa, odnosno do januara 2021. godine, a diskutovaće se i o trenutnoj finansijskoj situaciji u zemlji.
Šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa ranije je Tanjugu izjavio da će misija razmotriti fiskalne performanse i ključne parametre budžeta za 2021. godinu. Dodao je da će se razgovarati i o ekonomskom razvoju, efikasnosti mera primenjenih kao odgovor na pandemiju koronavirusa, napretku u ključnim strukturnim reformama, uključujući upravljanje fiskalnim rizicima i upravljanje društvenim preduzećima.
Misiju MMF-a tokom onlajn posete Srbiji predvodiće Jan Kes Martejn. Tema sastanka biće i budžet za narednu godinu, a početkom jula, Ministarstvo finansija objavilo je Uputstvo za pripremu budžeta za 2021. godinu kojim je predviđen i rebalans budžeta za 2020. godinu.
Kako je objašnjeno u uputstvu, rebalans je potreban kako bi se obezbedilo neometano finansiranje borbe protiv virusa za očuvanje zdravlja i života ljudi, kao i smanjenje negativnih posledica po privredu i građane. Inače, rebalans budžeta će uslediti i zbog dodatnih mera pomoći privednicima, zbog kojih je usled pandemije virusa korona izdvojeno više novca iz budžeta.
Rebalans budžeta podrazumeva izmene kako prihodne, tako i rashodne strane. U uputstvu se navodi da nova projekcija prihoda i predviđen obim rashoda imaju za rezultat povećanje fiskalnog deficita budžeta sa 20,1 milijardi dinara na 381 milijardu dinara (6,9 odsto BDP).
Zbog toga na nivou države dolazi do povećanja planiranog fiskalnog deficita sa 0,5 odsto BDP na 7,2 odsto, a taj rezultat će, objašnjeno je u Uputstvu, jednokratno narušiti planiranu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP. Ministarstvo finansija u Uputstvu navodi da će se umereni oporavak ekonomija naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, koji je predviđen za narednu godinu, pozitivno odraziti i na domaću privredu. Zbog toga se rast BDP naše zemlje u 2021. projektuje na šest odsto.
Ministarstvo očekuje i da će do kraja 2020. i tokom 2021. inflacija ostati niska i stabilna i da će nastaviti da se kreće bliže donjoj granici dozvoljenog odstupa od cilja, u iznosu od 1,8 odsto.
U uputstvu je naveden i 1. septembar kao rok za dostavljanje finansijskih planova za sledeću godinu budžetskih korisnica, a u toku je prekrajanje njihovih "želja" sa planovima i mogućnostima budžeta za narednu godinu.
Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da su korisnici budžeta u predlogu za narednu godinu imali preko 30 odsto više zahteva za sredstvima nego što ima novca.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
