Afrika u Srbiji: Da li znate šta je kivano?

Dragačevo -- Polako, ali sigurno približavamo se Africi, ako ne geografski, onda definitivno agronomski.

Izvor: RINA
Podeli
Foto: RINA
Foto: RINA

Nakon banana koje su ovog leta rodile u Čačku, u susednom Dragačevu u domaćinstvu Milana Jevremovića raste čudesna voćka po imenu kivano.

"Neobičnog je izgleda i još neobičnijeg ukusa, kad je probate deluje vam kao da jedete pomešano bananu, dinju, krastavac i limetu. Definitivno je nesvakidašnja voćka", kaže Milan za RINU.

Ovaj Dragačevac želeo je da se okuša u nečem novom. Kako kaže, dosta mu je bilo i malina i kupina, pa je hteo da dokaže kako u brdovitom selu Zeoke može da uspe i egzotično voće, koje rađa samo na vrelom afričkom tlu.

"Počeo sam proizvodnju sa svega par semenki koje sam zasadio u čaši i nadao sam da će se primiti. Međitim, kada su nikle ličile su na rasad krastavca", rekao je Milan.

Voćka koja ne truli

Foto: RINA
Foto: RINA

Ubrzo se pokazalo da afrička dinja, zvana kivano, rađa i usred Srbije, pa su Jevremovići od svega par semenki proizvodnju ovog voća proširili na tri plastenika.

"Kivano vrlo brzo raste i mora da se orezuje, inače se mnogo širi. Po svojoj specifičnosti otporan je na visoke temperature i ne trpi veliku količinu vode, tako da nemamo velikih problema sa navodnjavanjem. Ne zahteva velika ulaganja, ne trpi pesticide i čist je organski proizvod", dodaje Milan.

A kako bi znali da je kivano zreo i spreman za berbu, Milan je naveo da je dovoljno samo da pogledamo koje je boje, a po njoj možemo znati i koliko je sladak.

"Kivano treba da bude žute boje kada sazreli i što duže se ostavi da zreli on postaje sve slađi i slađi. Za razliku od drugog voća on ne truli. Što više sazreli on je po kvalitetu bolji, slađi i mesnatiji", istakao je ovaj proizvođač neobičnog voća.

Zašto sve mora da se uveze, ako može i da se proizvede?

Foto: RINA
Foto: RINA

Milan sada ima tri plastenika pod kivanom i namera mu je da proširi proizvodnju kako bi ovo voće zaživelo u Srbiji.

"Zašto sve mora da se uveze, ako može i da se proizvede. U plastenicima prinosi su veliki i kako vreme bude odmicalo ići na to da proširim zasade, jer jednostavno ovog proizvoda i voća nema u Srbiji i voleo bih da njegova prerada i proizvodnja zaživi", istakao je Milan.

Inače, ovo neobično voće važi za vitaminsku bombu i za tradicionalno jelo proglašeno je u Africi. Prepuno je vitaminom C, mineralima, gvožđem, fosforom.. i za oproravak celog organizma, lekari preporučuju jedan na dan.

strana 1 od 193 idi na stranu