U okeanima slobodno plivaju milijarde tone zlata

Beograd -- Prema rezultatima relevantnih okeanografskih institucija, u slanim vodama naše planete kriju se stotine, pa i milijarde tona zlata.

Izvor: Bankar.rs
Podeli
Foto: Depositphotos, JohanSwanepoel, 22003653
Foto: Depositphotos, JohanSwanepoel, 22003653

To znači da, prema najkonzervativnijim procenama, svuda oko nas slobodno pliva zlato u vrednosti od 822,8 biliona dolara, a prema najoptimističnijim taj iznos dostiže neverovatnih 400 triliona dolara.

Jedini problem koji za sada sprečava komercijalnu ekstrakciju najvoljenijeg plemenitog metala leži u činjenici da je njegova koncentracija u okeanima isuviše mala. To, doduše, nije sprečilo mnoge naučnike i mešetare da okušaju svoju sreću.

Američka nacionalna okeanografska služba (NOAA) tokom protekle decenije objavila je nekoliko studija koje se bave procenom koncentracije zlata u svetskim morima, prenosi bankar.rs.

Naime, u zavisnosti od dela okeana u kojima se vade uzorci – na primer, u severnom Atlantiku i severnom Pacifiku veruje se da ga ima najmanje – procena se kreće od 20 miliona tona pa sve do deset milijardi tona zlata u ukupno 1.338.000.000 kubnih kilometara vode. Prema tome, već izuzetno veliki raspon mogućih iznosa zlata pokazuje boljke nedovoljne preciznosti, odnosno spekulativne prirode samog istraživanja.

Za početak, teško je utvrditi i ukupnu kubikažu slane vode. Uvrežena statistika kaže da ona obuhvata oko 97 odsto od ukupne količine vode na Zemlji i prekriva približno 70 odsto njene površine, ali je veoma nezahvalno govoriti o tačnim dubinama do kojih doseže. Ali uzevši da je gornji podatak najpribližniji istini, aktuelnu vrednost zlata na berzama, kao i najkonzervativniju procenu o njegovoj koncentraciji u vodi, dolazimo do iznosa od 822,8 biliona dolara koji slobodno plivaju svuda oko nas, piše magazin "Forbs".

Taj iznos prema najoptimističnijoj verziji o prisustvu zlata u okeanima samo treba pomnožiti sa 500 i dobija se iznos od neverovatnih 400 triliona dolara. Pa koga ne bi privukle tolike cifre? Poređenja radi, objedinjeni BDP svih država sveta u 2018. godini iznosio je 84,8 biliona dolara po statistici MMF.

Pošto se uvek nađe neko "ali koje sreću kvari", u ovom konkretnom slučaju to je činjenica da svaki litar morske vode sadrži zlato tek u bilionitim tragovima. Čovečanstvo, naprosto, još uvek nije smislilo način da ekstrahuje toliko sitne čestice, barem ne izvan laboratorijsko-eksperimentalnih uslova i sa krajnjim troškovima koji bi bili ispod moguće zarade. Što ne znači da već nije bilo nekoliko ideja kako da se prevaziđe ovaj očigledni problem.

Činjenica da se u svakom litru morske vode nalazi tek nekoliko desetina bilionitih delova grama zlata predstavljaće tvrd orah za naučnike još puno godina pred nama. Ne postoji odgovarajući sitan filter, a pogotovo ne onaj koji bi na veliko mogao da izdvaja čestice tolikih veličina. S druge strane, kada je u pitanju količina zlata koja leži na morskom dnu, u vidu zlatnih poluga, dukata ili nakita, koja se nakupljala sa svakim brodskim potonućem – tu ne mogu da se donesu nikakve stručne procene, a prostor za avanturiste i oportuniste raznih fela još je veći. Od rimskih galija, preko piratskih brikova, pa do Titanika, radi se o temi koja uspešno zaokuplja ljudsku maštu već vekovima.

strana 1 od 186 idi na stranu