Moj kvadratProglašeni ste tehnološkim viškom? Evo koja su vaša prava
Svakom zaposlenom može da prestane radni odnos svojom krivicom - ukoliko dođe do povrede radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu. Međutim, radnik može dobiti otkaz i ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na samu organizaciju rada kod poslodavca.
Izvor: B92.net / M.V.
Dakle, prema Zakonu o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu i bez skrivljenog ponašanja zaposlenog, odnosno kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (takozvani "tehnološki višak").
U nastavku teksta objašnjavamo šta je tehnološki višak i koja prava imaju zaposleni koji su proglašeni tehnološkim viškom.
Šta je "tehnološki višak"?
Postati višak znači da je potreba za vašim radnim mestom prestala usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću.
Pod terminom "tehnološke promene" podrazumeva se da je radno mesto postalo neodrživo, odnosno nepotrebno, usled, recimo, tehnoloških inovacija koje su uvedene u firmu, pojašnjava se na sajtu Infostud.
"Ekonomske promene" označavaju finansijske poteškoće, odnosno procenu poslodavca da je za njega finansijski nemoguće da zadrži dosadašnji broj zaposlenih i stoga pravi reorganizaciju radnih mesta, zatvarajući ona koja smatra suvišnim za uspešan rad preduzeća.
Pod terminom "organizacione promene" se podrazumeva bilo koja reorganizacija preduzeća, na primer, spajanje firmi, odeljenja ili samih radnih mesta u cilju poslovnog prosperiteta.
Šta kaže zakon: Kada je poslodavac dužan da sprovede program rešavanja viška zaposlenih?
Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.
Program se donosi kod otpuštanja:
- najmanje 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
- najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
- najmanje 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
- najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Ko može, a ko ne može biti tehnološki višak
Prema Opštem kolektivnom ugovoru, osnovni kriterijum za određivanje toga ko će biti proglašen viškom predstavljaju rezultati rada, odnosno ostvareni učinak zaposlenog u proteklih godinu dana, koji može da se meri na osnovu kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu, inovativnost, efikasnost rada i odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, ili drugi kriterijumi utvrđeni normativama i standardima rada, navodi Infostud.
Sledeći kriterijum je imovinsko stanje zaposlenog i njegove porodice, koje se, takođe, gleda u proteklih godinu dana, a podrazumeva prihod po članu domaćinstva, kao i tržišnu vrednost nepokretnosti u posedu zaposlenog i članova domaćinstva. Prednost pri zadržavanju posla imaju oni zaposleni koji su slabijeg imovinskog stanja.
Ukoliko ovi kriterijumi ne pomognu u donošenju odluke, odnosno izboru između, na primer, dva radnika, u obzir se uzimaju sledeći kriterijumi:
• broj članova porodice koji ostvaruju zaradu - prednost imaju domaćinstva sa manjim brojem onih koji zarađuju;
• dužina radnog staža - prednost imaju oni sa dužim radnim stažom;
• zdravstveno stanje zaposlenog i članova uže porodice - prednost imaju oni zaposleni koji boluju od nekog težeg obolenja, odnosno čiji član porodice boluje;
• broj dece na školovanju - prednost imaju oni zaposleni koji imaju veći broj dece na školovanju.
Ko ne može da bude tehnološki višak?
Prema Zakonu o radu, kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
Takođe, prema Opštem kolektivnom ugovoru, zaposlena žena sa detetom do dve godine u čijem domaćinstvu prosečna primanja po članu ne prelaze minimalnu zaradu, ne može biti otpuštena kao višak.
Tehnološki višak: Prijava na biro i potrebna dokumentacija
Nakon proglašenja tehnološkim viškom, potrebno je to prijaviti Službi NSZ.
Po dobijanju rešenja o prestanku radnog odnosa, možete se prijaviti elektronskim putem ili dolaskom lično u prostorije Službe NSZ u roku od 30 dana od datuma prestanka radnog odnosa.
Prijavljujete se prema opštini stanovanja iz lične karte. U slučaju elektronske prijave popunjavate obrazac prijave na evidenciju koji možete preuzeti sa sajta NSZ.
Od dokumentacije je potrebno da imate (odnosno skenirate, ukoliko se prijavljujete elektronskim putem): rešenje o prestanku radnog odnosa, ličnu kartu (ako je čipovana potrebno je očitati), odjavu sa osiguranja kao i dokaz o stručnoj spremi.
Obračun otpremnine u slučaju tehnološkog viška
Zakon o radu nalaže da su poslodavci dužni da radnicima isplate otpremninu u dva slučaja: pri odlasku u penziju i u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom.
Minimalan iznos je određen zakonom.
Kako je za B92.net objasnio pravnik i saradnik Infostuda Milan Predojević, kada je razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca takozvani "tehnološki višak" poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu rada u radnom odnosu.
|
Dakle, otpremnina ne može biti niža od trećine zarade za svaku godinu rada u radnom odnosu, a iznos se utvrđuje u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu zaposlenog isplaćenu za poslednja tri meseca koja prethode onom u kojem se isplaćuje otpremnina.
Infostud navodi sledeći primer: ako ste zaposleni pet godina i imali ste prosečnu platu 36.000,00 dinara, minimalan iznos vaše otpremnine je 60.000,00 dinara (princip računanja je sledeći - 36.000/3*5), a ako imate 15 godina staža i istu prosečnu platu ovaj iznos ne sme biti manji od 165.000,00 dinara (princip računanja je sledeći: 36.000/3*10+36000/4*5).
Što se tiče roka isplate otpremnine u slučaju tehnološkog viška, Zakon o radu precizno navodi da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.
Visina naknade za tehnološki višak
Kako se navodi na sajtu Infostuda, po prestanku radnog odnosa imate pravo, kao nezaposleni, na novčanu naknadu, kao i na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje.
Potrebno je da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i da podnesete zahtev za primanje novčane naknade u roku od 30 dana po prestanku radnog odnosa.
Osnovni princip računanja iznosa novčane naknade se zasniva na prosečnim primanjima u proteklih šest meseci koji prethode prekidu radnog odnosa i iznosi 50% prosečnih primanja.
Ipak, postoje određena ograničenja u visini naknade. Tako ona ne sme biti ni viša od 160%, niti niža od 80%, minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.
Na primer, ako je iznos minimalne zarade za određeni mesec 16.000,00 dinara, novčana naknada za taj mesec ne može biti manja od 12.800,00 dinara, niti veća od 25.600,00 dinara.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
