Analiza 3

Proces ostavinske rasprave: Koraci ka pravednoj raspodeli imovine

Posle smrti bliskog lica potrebno je da preduzmete određene pravne korake.

Izvor: B92.net utorak, 29.08.2023. | 15:09 -> 14:25

Foto: shutterstock, Freedomz

Nasleđe čini uglavnom sve ono što je umrli imao u trenutku smrti, kao i dugovi. Naslednici mogu naslediti, na primer, kuću, vikendicu, zemljište, automobil i druga vozila, oružje, grobno mesto, akcije, novac (na primer, gotovinu u sefu ili novac koji se nalazi na računima), potraživanja (dugovanja drugih lica prema ostaviocu) i drugo.

Ostavinski postupak je vanparnični postupak za raspravljanje zaostavštine u kom sud utvrđuje ko su naslednici preminulog.

U samom postupku postoje potencijalni naslednici i krajnji naslednici, odnosno oni kojima pripada imovina na kraju postupka. Ko će naslediti imovinu na kraju ostavinskog postupka zavisi od toga da li je umrli ostavio testament i da li potencijalni naslednici žele da prihvate nasledstvo.

Ostavinska rasprava proces

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice peminulo ili da je proglašeno za umrlo.

Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.

Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana.

Po pozivu beležnika srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe. Beležnik proverava da li je posle preminulog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava ostavinska rasprava.

Zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i testametarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu vezanom za nasleđe, a naročito o pravu na nasleđe i veličini nasleđenog dela, piše paragraf.

Sud nadležan za raspravljanje zaostavštine

Za raspravljanje zaostavštine je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište.

Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine.

U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.

Kako da se informišem da li je pokrenut i u kojoj je fazi postupak?

Za bilo koje pitanje o samom toku ostavinskog postupka potrebno je obratiti se sudu da bi ste saznali da li je iza umrlog formiran predmet ostavine.

Ako jeste, službenik će vas obavestiti koje je radnje sud preduzeo, odnosno da li je poslao poziv učesnicima postupka ili je poverio predmet javnom beležniku na vođenje.

Ako je predmet kod javnog beležnika, možete pozvati kancelariju i raspitati se o daljim koracima. Iskustvo pokazuje da su javni beležnici otvoreni za saradnju i maksimalno fleksibilni u komunikaciji sa strankama.

Faze postupka raspravljanja zaostavštine

Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:

Pripremanje raspravljanja zaostavštine

Popis i procena imovine

Postupak po prijemu smrtovnice

Raspravljanje zaostavštine

Donošenje rešenja o nasleđivanju

Pripremanje raspravljanja zaostavštine

Neophodno je da sud pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament i da li postoje naslednici.

Raspravljanje zaostavštine

Sud je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravo na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat.

Sud zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica (kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici )

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.

Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne iskučuje pravo predstavljanja (naslednikov potomak se poziva da nasledi).

Izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prima nasledstva, a zatim svoj deo poklanja drugom. U ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.

Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku ali mora biti overena od strane javnog beležnika.

Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.

Sud na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne.

Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaj raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).

Kad se utvrdi kome pripada pravo na nasleđe, onda se donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak.

Žalba na rešenje ostavinske rasprave

Bez obzira da li je zaostavština raspravljana na sudu ili kod javnog beležnika, naslednici koji su prihvatili svoj deo nasledstva, ukoliko nisu zadovoljni raspodelom odnosno ishodom ostavinske rasprave, mogu podneti žalbu nadležnom sudu.

Rok za žalbu na ostavinsku raspravu je 15 dana od dana kada je dostavljeno rešenje o ostavinskom postupku.

Bez naslednika

Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana.

Ako se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Dokumentacija koju treba pripremiti:

popuniti predlog za pokretanje ostavinskog postupka

izvod iz matične knjige umrlih za pokojnika

ako su naslednici zakonski, potreban je njihov izvod iz matične knjige rođenih i lične karte

ako su naslednici određeni testamentom potrebna je i fotokopija testamenta

ako je predmet ostavine stan, potrebno je imati vlasnički list ili ugovor o kupovini stana, za automobil vozačku dozvolu, za oružje oružani list, za račune potvrde iz banke, ako su postojali sudski sporovi broj predmeta.

potrebno je platiti i taksu čija visina zavisi od onoga šta se raspravlja ostavinom. Po kvadratu stana iznosi od 500 do 1.000 dinara, a po bankovnom računu na primer 1.000 dinara.

Trajanje postupka

Od trenutka kada sud dostavi javnom beležniku predmet, javni beležnik bi trebalo u roku od 30 dana da pozove najbliže da se sastavi smrtovnica. Predmet se nakon toga „vraća“ sudu, pa sud, ukoliko iz nekog razloga ne obustavi postupak (npr. ako nema imovine), poverava predmet javnom beležniku i određuje rok za završetak ostavinskog postupka.

Ceo postupak, koji se okončava rešenjem o nasleđivanju, ukoliko nema ničeg spornog, ne bi trebalo da traje duže od 9 meseci od trenutka smrti ostavioca.

U praksi su to obično dva meseca.

Ako je nešto sporno, naslednici se upućuju na parnični postupak, koji pred sudom može da traje i nekoliko godina.

Kada se ostavinski postupak ne održava?

Ostavinski postupak se neće održati ili će biti obustavljen ako se ispostavi da ostavilac u svom posedu nije imao nepokretnu imovinu – ili ukoliko je imao na korišćenje ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Takođe, ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a niko od naslednika ne želi raspravu zaostavštine, ostavinski postupak neće biti održan.

Testament

Ostavilac može svoj testament sačiniti samostalno i on će proizvoditi pravno dejstvo, bez obzira da li su o sačinjenom zaveštanju navedeni svedoci. Ipak, ukoliko se u jednom pismenom zaveštanju navedu i dva svedoka, taj testament može biti podoban da se deponuje u sud.

Zašto je važno deponovati testament u sud? Sud će primljeni testament čuvati u svojoj arhivi, i po obaveštenju o smrti ostavioca, testament će biti izvađen iz arhive i proglašen (pročitan) u prisustvu dva punoletna svedoka, kada postaje punovažan. Na ovaj način se isključuje bojazan da bi testament mogao da bude izgubljen, oštećen i slično.

S druge strane, testament koji je ostavilac čuvao na mestu po svom izboru može biti izgubljen, sakriven ili u određenim okolnostima i zloupotrebljen.

Testamentom se pobraja imovina, kao i naslednici kojima će ona pripasti nakon otvaranja testamenta. Naravno, naslednici su ti koji imaju poslednju reč u pogledu prihvatanja testamentalnih delova zaostavštine.

Usmeni testament

Takođe treba navesti i da testament može biti i usmen. Ovo samo u izuzetnim prilikama, kada je opravdana nemogućnost sastavljanja pismenog zaveštanja. Ostavilac svoju poslednju volju izražava usmeno, pred tri prisutna svedoka. Svedoci sačinjavaju dokument koji se sastoji od izražene volje ostavioca, a dokument se čita na sudu.

Ukoliko dokument ne postoji svedoci će biti saslušani pojedinačno na sudu, gde pod zakletvom treba da ponove poslednju volju ostavioca.

Ostavinska rasprava i doživotno izdržavanje

Posebno ćemo istaći da se u slučaju postojanja Ugovora o doživotnom izdržavanju, sva imovina koja je predmet tog ugovora – neće raspravljati.

Drugim rečima, ta imovina ne predstavlja zaostavštinu, davalac izdržavanja po Ugovoru o doživotnom izdržavanju slobodan je da se uknjiži kao novi vlasnik nepokretnosti.

Naslednici imaju pravo da ovaj ugovor poništavaju prema zakonom predviđenim uslovima.

Validnost testamenta

Validnost testamenta zavisi od brojnih faktora. Kao najvažniji jeste uslov sposobnosti za rasuđivanje ostavioca. U slučaju kada postoji sumnja u sposobnost rasuđivanja ostavioca, pre sačinjenja testamenta on se može podvrgnuti psihijatrijskom veštačenju, kojom prilikom će veštak potvrditi njegovu testamentalnu sposobnost – odnosno sposobnost da ostavi punovažan testament.

Određene vrste testamenta, ipak, zahtevaju zakonom propisanu formu (usmeno zaveštanje), te ukoliko se ta forma ne ispuni, ono će biti nepodesno za proizvođenje dejstva. Takođe, testament se može osporavati i ukoliko se sumnja u njegovu autentičnost. U tom slučaju, najčešće se angažuje veštak olografske struke koji veštači autentičnost potpisa ostavioca, piše advokatska kancelarija u Novom Sadu.

Naknadno pronađena imovina

Ukoliko se nakon sprovedene ostavinske rasprave pronađe nova imovina za koju se nije znalo, ili koja nije bila obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju, naslednici se mogu obratiti advokatskoj kancelariji, kako bi advokat pokrenuo dopunski ostavniski postupak.

Sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će nova imovina biti raspodeljena naslednicima na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.

Naknadno pronađen naslednik

Dešava se da ostavinski postupak bude pokrenut, a naslednici prećute i ne prijave svog polu-brata ili polu-sestru kao naslednika iako znaju da on postoji. Isto tako može se desiti i da naslednicima uopšte i nije poznato da je neko naslednik, ostavinski postupak se pravosnažno završi, pa se tek kasnije otkrije da je ostavilac imao još nekog naslednika.

Namerno neprijavljivanje naslednika u ostavinski postupak može biti i krivično delo.

Krivičnim zakonikom je predviđeno da će se za krivično delo prevare kazniti onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi, i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, a polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.