Kuća na moru i dalje "srpski san"; Šta u Grčkoj može da se kupi za 60.000 evra?

Državljani Srbije već su godinama među najvernijim investitorima u nekretnine u Grčkoj. Iako je pandemija na neko vreme onemogućila odlazak na grčko primorje, stabilnost cena nekretnina na grčkom tržištu pokazuje da kupce virus nije mnogo pokolebao.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos/Maugli
Foto: Depositphotos/Maugli

Dva su razloga zašto Srbi, koji su najveći interesenti za kupovinu nekretnina u Grčkoj, toliko vole ovu zemlju, objašnjava Ana Pavlica-Majorov, vlasnica agencije za nekretnine Roman Real Estate za B92.net. To su geografska blizina i sličan mentalitet.

Naši ljudi i dalje najviše traže stanove za renoviranje ali njih, objašnjava Pavlica-Majorov, gotovo da i nema.

"Kupci i ne shvataju da, za novac koji bi investirali u renoviranje, već mogu naći takav useljiv apartman kakvih je više u ponudi. Traže se i vile, kojima od prošle godine obiluje ponuda, kao i objekti za investiciju - u hotele, biznis ili stanove u izgradnji", objašnjava ona za naš portal i dodaje da je priobalni deo i dalje dominantna interesna sfera kupaca.

Nikola Nedeljković iz kompanije Grekodom Development potvrđuje da kupcima more najprimamljivije ali dodaje i da se može primetiti rast interesovanja za nekretnine u gradovima - pre svega u Solunu ili Atini.

A na pitanje šta se traži, Nedeljković za B92.net dodaje da su to većinom objekti površine 50-70 kvadrata - apartmani, manje kuće ili mezonete koje se nalaze u uređenim kompleksima.

"Cene mogu samo da budu više"

Ana Pavlica-Majorov ističe da su cene nekretnina u Grčkoj od 2011. godine u stalnom porastu.

Foto: Depositphotos/ankamonika
Foto: Depositphotos/ankamonika

Cene stanova za renoviranje zavisne od oblasti, spratnosti, udaljenosti od mora i pogleda i kreću se od 900 do 1.400 evra po kvadratu. Za renovirane stanove je, pored navedenih osobina, bitan i kvalitet renoviranja i opremanja, a oni se mogu kupiti za od 1.300 do 2.000 evra po kvadratu. Cene kvadrata novogradnje kreću se od 1.600 do 2.800 evra po kvadratu.

"Čak ni pandemijska svetska kriza nije uticala na umanjenje cena nekretnina u Grčkoj. Bilo je za očekivati da će cene pasti zbog jednog od težih karantina u Evropi koje je sprovodila Grčka, međutim cene su se snažno održale", navodi ona.

I Nedeljković potvrđuje da su u ovom trenutku cene nekretnina u Grčkoj vrlo stabilne i naglašava da nema nikakvih naznaka da će se u skorijem vremenskom periodu dogoditi veći pad.

"Interesovanje je veliko, i dokle god postoji toliko interesovanje za kupovinu nekretnina u Grčkoj, cene mogu samo da budu više", dodaje.

U poslednjih godinu dana manji pad cena desio se u nekim velikim gradovima, dok su u popularnim turističkim mestima cene čak u blagom porastu.

"Najviše cene su i dalje na ostrvima, dok se najjeftiniji objekti mogu pronaći u Solunu i Atini, ali u delovima grada koji nisu toliko popularni za stanovanje. Našim državljanima najinteresantniji je severni deo Grčke - Halkidiki, Olimpska regija, predgrađe Soluna", navodi Nedeljković.

Šta može da se kupi za 50-60.000 evra?

Za ove pare može se kupiti stan sa jednom spavaćom sobom. To su najčešće stanovi kojima je potrebno kompletno renoviranje, a samo oni nešto srećnije ruke mogu naći za taj novac pazariti stan koji je u upotrebljivom stanju.

Foto: Depositphotos/ankamonika
Foto: Depositphotos/ankamonika

Poređenja radi, prosečne cene kvadrata u starogradnji u Beogradu, po poslednjem kvartalnom izveštaju RGZ-a, kreću se od 1.138 u Rakovici do čak 2.256 u Starom Gradu. Kada je reč o novogradnji, Rakovica je ponovo najjeftinija sa 1.369 evra po kvadratu, a najskuplji je Savski Venac sa prosečnom cenom kvadrata novogradnje od čak 3.120 evra.

"To je nešto što se pre 10 godina prodavalo za 20-25.000 evra, a pre pet godina za 30-35.000 evra", ističe Ana Pavlica-Majorov.

Nikola Nedeljković kaže da, iako se u nekim delovima Grčke za ovaj novac može pronaći i manja kuća ili mezoneta, sa investicione strane najisplativije investirati u objekte koji se nalaze u gradovima koji funkcionišu i žive tokom cele godine. Nasuprot tome, u turističkim regijama objekti se izdaju uglavnom samo tokom sezone.

Kupuje se uglavnom za svoje potrebe, a posle koliko se isplati?

Grčka vlada prema Srbima vlasnicima nekretnina nije dosad nikakve ustupke napravila u smislu dužeg ostanka u zemlji od 90 dana u kontinuitetu. Zbog toga se manje kupuje da bi se tu i živelo, već da bi se novac uložio u nešto što neće propasti.

"Izdavanje nikome nije biznis od koga živi u Grčkoj, već nešto što im pokriva deo troškova koje sami naprave u toku leta. Retki su oni koji imaju toliko sredstava da otpočnu turistički biznis u Grčkoj", dodaje.

Većina, dakle, nekretnine kupuje kako bi odmore provodila u njima a neki od njih izdaju objekat kada u njemu ne borave. Manji je broj onih koji nekretnine kupuju samo sa investicione strane gledišta.

Isplati li se?

Što se tiče povraćaja uloženog novca, iskustva naših sagovornika nešto su različita.

Foto: Depositphotos/ankamonika
Foto: Depositphotos/ankamonika

U periodu pandemije svako ko je imao neki veći kapital gledao je da uloži u nekretninu, objašnjava Ana Pavlica-Majorov i ističe da je zatvorenost granica sa grčke strane za rezultat imala veliko interesovanje kupaca, ali slabu realizaciju. "Kupci se, jednostavno, zbog troškova kojima se izlažu kolebaju ili gledaju da traganje za nekretninom objedine sa periodom odmora na koji planiraju da dođu", zaključuje naša sagovornica.

Pavlica-Majorov ističe da oni koji se reše da prodaju nekretninu nakon nekoliko godina vrate mnogo više od uloženog zbog stalnog skoka cena i naglašava da "niko do sada nije imao gubitak od kupovine nekretnine u Grčkoj".

Objašnjava da se u odnosu na uložene sume u samu kupovinu i uređivanje nekretnine, ono što vlasnik sam potroši svojim boravkom, odbijanjem godišnjih troškova boravka i izdavanja... uloženo vrati kroz 10 godina.

Nikola Nedeljković, sa druge strane, kaže da povraćaj investicije prilično zavisi od načina iznajmljivanja objekta, odnosno toga da li se izdaje na dnevnom, mesečnom ili godišnjem nivou, kao i od toga da li se objekat nalazi u gradu ili u turističkim regijama.

"Uglavnom se nekretnina isplati u periodu od 15-20 godina, a ukoliko se vlasnik bavi izdavanjem na dnevnom nivou, može da očekuje povraćaj za 11-15 godina", zaključuje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu