Kragujevac: Projekat pravilnog odlaganja baterija i sijalica
U okviru projekta "Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice", koji u Srbiji sprovode NALED i Nemačka organzacija za međunarodnu saradnju - GIZ, u Kragujevcu je danas organizovana promotivna akcija prikljupljanja ovog opasnog otpada na platou ispred Skupštine grada.
Izvor: Tanjug Kragujevac
Ovo je pilot projekat koji se u Kragujevcu sprovodi od decembra 2021. godine, a inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije, uz finansijku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Prema rečima Sanje Knežević Mitrovič, menadžerke za regulatornu reformu NALED-a, baterije i sijalice su veoma toksične i važno je podići svest građana da ovu vrtsu otpada odlažu u posebnim posudama i da ga ne mešaju sa komunalnim otpadom, kako bi se sprečilo širenje opasnih materija na deponijama i zagađenje zemljišta i voda.
"Opasne materije koje se nalaze u baterijama i sijalicama, kao što su olovo i živa ispuštaju se u zemlju ili vodu, ukoliko se pomešaju sa komunalnim otpadom i završe u prirodi ili deponiji, dospevaju u naš lanac ishrane. Ova akcija danas u Kragujevcu je izuzetno važna da pokažemo građanima da postoje lokacije u gradu gde mogu da odlože svoje dotrajale baterije ili sijalice i na taj način doprinesu zaštiti životne sredine", rekla je ona.
Naši partneri na projektu, koji se bave reciklažnom industrijom, sakupljaju baterije i sijalice. Sijalice se tretiraju u Srbiji, postoji firma koja jedina u Srbiji radi reciklažu sijalica. Taj reciklažni centar je velikog kapaciteta. Međutim, od ukupno plasiranog broja sijalica na tržište Srbije, reciklira se samo između 5 i 10 posto. Postoji prostor i mnogo veći kapacitet da se pokrije tržište Srbije, pa čak i tržište regiona. I to je važno da se istakne, kazala je predstavica NALED-a.
"Za baterije je nešto drugačija situacija. Baterije se izvoze u Nemačku jer ovde u Srbiji ne postoji reciklažni centar za njih. Problem predstavlja i činjenica da u Srbiji postoji samo jedna firma koja se bavi izvozom baterija na reciklažu, kao i da ne postoji organizovani sistem sakupljanja i odlaganja, niti podsticaj države, kao što je to slučaj sa sijalicama. Tako da građani koji skupe baterije, moraju sami da plaćaju za njihovo tretiranje odnosno reciklažu. Kilogram baterija da bi se pravilno sakupile i tretirale, košta 4 evra. Za sijalice postoje podsticaji i mi ovim projektom želimo upravo da ukažemo i na važnost uvođenja podsticaja i za baterije", istakla je predstavnica NALED-a.
Napomenula je da je Kragujevac prvi grad u Srbiji u kojem se sprovodi projekat.
Član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine Stefan Nikezić, pozvao je građane Kragujevca da u što većem broju odlažu baterije i sijalice u posude koje su postavljene na sedam lokacija u gradu.
"Na ovaj način želimo da podignemo svest sugrađana koliko je važno odlagati na pravi način baterije i sijalice. Mi smo na sedam lokacija u našem gradu postavili posude za odlaganje ovog otpada pa građani kada idu da plaćaju račune, na primer, mogu na tim naplatnim mestima, gde su postavljene posude, da ostave svoje baterije ili sijalice", rekao je on.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je tek pet odsto od količine sijalica koje se plasiraju na tržište.
Kada su u pitanju baterije, u 2020. godini na reciklažu u Nemačku je izvezeno 17,173 kilograma otpadnih baterija.
Projekat "Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice“ pored Kragujevca, trenutno se sprovodi i u Beogradu, za sada samo u opštini Stari grad, kao i na 13 lokacija na fakultetima beogradskog Univerziteta, koji takođe učestvuje u projektu NALED-a i GIZ-a.
Projekat traje do kraja godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
