Sačuvaj vatru
Nedovršen krug. San koji se razbio u parčiće, veče koje je slomilo srca Novaka Đokovića i njegovih navijača. Velikog dela teniskog sveta.
Zoran Kecman
Gledajući sa vremenske distance od nekih 15 sati kasnije, pošto se na sceni u Njujorku spustila zavesa, možemo da konstatujemo samo jedno – legat Roda Lejvera preživeo je najveći i jedini izazov u poslednje 52 godine.
Da li će taj san nekog budućeg šampiona ikad biti pretvoren u realnost? Teško je reći, barem je tenis sport koji je protkan uzbuđenjima, neizvesnošću, tajnama, i to ga čini tako posebnim.
Verovatno je da ne postoje reči koje dovoljno mogu da uteše i Novaka i sve nas koji smo sa njim igrali tu veliku bitku, tu ludu vrtešku emocija i pritiska koji je bio toliko jak da ni svemoćni zid najboljeg igrača sveta nije mogao da izdrži, a da ne popusti.
Čovek celog svog života sanja, ima svoje vizije, ima želje, ali kao što svi znamo, ne može svaka da bude ispunjena.
Ne postoji, naročito u tenisu, besmrtni šampion, večiti pobednik, čovek koji u svakom svom meču izađe na teren i pobedi. Takvog nema, niti će ga, na sreću, biti.
Jer, u suprotnom, kakav bi ti onda bio sport, ako bi se sve znalo unapred.
Želeo je, želeli smo, želećemo i dalje. Niko nema pravo to da nam ospori.
Ali i Danil Medvedev je imao svoju želju, i momak je uspeo da je ostvari. Harašo, Danil, svaka čast momče! Pobeda bez i jedne trunke, u visprenom, šampionskom stilu, protiv najboljeg na svetu. Velika stvar, bez sumnje.
Još jedan dokaz da je tenis, sport gladijatora, sport u kojem nema milosti, nema primirja, nema remija kao u šahu, fudbalu, rukometu... Ostaje samo pobednik.
Danil Medvedev je posle dvonedeljne bitke, na tronu, sa visoko podignutim rukama, zaslužio je svaki sekund sreće, slavlja. Taj momak ima srce veliko kao Rusija i predstavlja sadašnjost i budućnost svetskog tenisa.
Malo je u ovoj generaciji tenisera takvih alhemičara – ove poslednje večeri na terenu smo videli bitku dvojice, jedan čarobnjak je imao bolju formulu, bolju strategiju, više energije.
Ovo poslednje nije beznačajno. Dan više odmora, skoro šest sati manje na terenu, uz povoljniji žreb, manje iscrpljivanja. Dečko je samo iskoristio priliku koja mu se ukazala i na tome mu treba čestitati, džentlmenski i od srca, kao što je i Novak učinio.
Alhemija u igri Danila Medvedeva ima mnogo toga prepisanog iz knjige recepata njegovog takmaca u finalu – u toj strahovitoj defanzivi, istrajnosti, teranju protivnika da odigra udarac više. Da se pogodi iz nemoguće pozicije. Odigra pod neverovatnim uglom. Ali i nešto svojstveno Rusima, raspućinovski, bez ikakve logike, sa prizvukom nekakve magije. Kada uđe u taj mentalni tunel, u kojem vidi samo svetlo na kraju istog, nemoguće ga je izbaciti iz koloseka. Toliko je fiksiran na cilj i to je odlika samo pravih šampiona.
Lekciju iz Melburna je naučio, tada je bio fasciniran situacijom, protivnikom, ali su i tada, kao i prethodne večeri, odlučivale nijanse, posebni detalji.
Delić, jedan delić sekunde kašnjenja na ritern, na svaku loptu, to je u tenisu dovoljno da napravi razliku u ovakvim mečevima. To je i sam Novak priznao posle ove bitke. Noge ga zaista nisu slušale, a i mnogo toga drugog ga je izdalo u zao čas.
Da li je moglo drugačije? Verovali smo da jeste, da će Novak i pored ogromnog pritiska uspeti da pronađe tu nadljudsku, divovsku snagu kao mnogo puta do sada, ali nije i na tome mu niko ne može zameriti. I on je, na kraju svega, pokazao da je čovek. Da ima emocije, da je podložan uticaju sa strane, da ume i da zaplače. Čovek, šampion, i još naš.
Ipak, nijedan poraz, ma koliko bolan on bio, neće poremetiti tu ljubav i to poštovanje koje imamo prema njemu.
Lako je iz internet jazbina i udobnosti soba raspredati o tome šta je trebalo i kako je trebalo, deliti savete, ali zar bi iko od tih istih koji su sada spremni da izvuku sablje, da je imao prilike da bude u Novakovoj koži, odbio na startu sezone da na kraju ima tri grend slema i finale?
Sumnjam da bi. Prihvatilo bi se to oberučke.
Možda je scenario bio bolan, jer da nije bilo te jurnjave za istorijom, vremenom, da je taj poraz došao usred, a ne na kraju grend slem sezone, sve bi bilo drugačije.
Ovako, ostalo nam je da svima, zajedno sa Novakom ližemo njujorške rane. To nije lako, nije prijatno, ali je u duhu sporta. Sve je u tome, ustati posle pada. Uspraviti se.
Posle dve lude nedelje na Kvinsu, šta smo dobili, gde nas je to dovelo na kraju još jedne slem sezone?
Dobili smo dva bisera, dva tinejdžerska čuda kod devojaka, Emu Radukanu i Lejlu Fernandes, koje će obasjavati najveće teniske pozornice narednih godina.
Od devojčukra iz Kenta, kvalifikantkinje, koja je pre početka kvalifikacija izgubila bežične slušalice, da je umalo zakasnila na meč jer ih je, zaboga, tražila, do grend slem šampionke? Kakav je to bio nestvaran scenario! Rekla je sebi da će, ako pobedi u u bilo kom meču od zarade kupiti nove slušalice!
E pa Ema, računaj sada sama koliko slušalica možeš da kupiš za 2,5 miliona dolara! Zasližila si definitino one najskuplje i najbolje.
Takođe, dobili smo i bisere kod tenisera, pre svih Karlosa Alkarasa, i ko zna šta bi bilo da ga povreda nije zaustavila. Ne zaboravite, Španac je osvojio i juniorsku titulu, u vidi Danija Rinkona. Sve se menja, samo „armada“ nastavlja produkciju ozbiljnih igrača, kao na filmskoj traci.
Kad smo kod filmova, poslednjeg dana turnira, na „Artur Ešu“, koji je u svom tom spektru čuda postao neočekivano i mesto vulkanske podrške za Novaka Đokovića, videli smo čitavu plejadu holivudskih starova u vidu Breda Pita, Aleka Boldvina, Bena Stilera, Bredlija Kupera. Junaci trilera prisustvovali su završnom trileru turnira, ali izostao je rasplet u vidu krunisanja jednog teniskog kralja. I ne sumnjam da su mnogi od njih zbog toga bili tužni.
Njujork, kao Njujork. Ostavio nas je bunovne, grogirane u tom svom uraganu emocija uzbuđenja, ostavio je i članove „velike trojke“ poravnate, da u 2022. ulaze sa istih pozicija, sa po 20 slemova.
Možemo li još pričati o toj trci za GOAT? Sada, kada je i Danil Medvedev rekao da je Novak za njega najveći svih vremena? Kada su Federer i Nadal povređeni i ko zna kakvi će ući u bitke u narednoj godini.
Nekako je izvesnije da gledamo Novakov nastavak trke sa ovim dolazećim šampionima, koji napreduju rapidno, koji su iz turnira u turnir sve nezgodniji, sve opasniji.
Četiri finala ove godine sa njima, tri pobede i poraz. Dokaz da on i u 35. godini još može da se nosi sa njima, ali sa punim rezervoarom energije.
Da će od Melburna, kada se teniska sezona ponovo zakotrlja, biti uzbudljivo, tu nema sumnje, ali dotle treba zaboraviti na sve.
Za Novaka će biti najbolje da što pre oduva prašinu, uspravi se. Da ne ostane dugo ispod njujorškog pokrivača.
Njegove reči na kraju kako još nije rekao sve što ima i da će nastaviti da stremi svojim ciljevima, daju nam nadu da će ovaj poraz, biti ubrzo potisnut svetlom nove pobede.
Na Novaku je sa sačuva tu glad, sačuva tu vatru za buduće bitke.
Ide 2022. Znamo ga. Nema povlačenja, nema predaje.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
