Kecmanov as 55

"Mama, igram sa Đokovićem"

Ako me moji teniski radari ne varaju, dobili smo još jednog igrača oko koga će se planeta tenis vrteti narednih godina, možda bolje rečeno, decenija.

Zoran Kecman sreda, 1.09.2021. | 12:00

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Ti teniski pupoljci, kakav je svakako mlađani Viking sa danske strane, upečatljivo zvučnog imena, Holger Vitus Noskov Rune - mirišu najbolje u sam cik proleća. Zaista, njegova karijera je tek počela, to je proleće.

U Njujorku je, istina, kraj leta, ali je 18-godišnji momak pokazao sve ono što jedan klinac koji sa velikim snovima stupa na tenisku scenu, može da ima.

Hrabrost, drskost, talenat, znanje, glad za uspehom, veru u sebe.

Kao poklonik igra jednog drugog Skandinavca, Stefana Edberga, dugo sam pratio šta se dešava u zemlji koja je iznedrila jednog Bjerna Borga, Matsa Vilandera i volej majstora, Edberga, kao krunu tog baltičkog talasa koji je vladao s kraja sedamdesetih pa sve do neke sredine devedesetih godina prošlog veka.

Čak sam i Matsa Vilandera jednom prilikom, u Melburnu, maltretirao tim pitanjem, šta je pobogu sa švedskim tenisom, ali čak ni takva teniska mačka, koja je u stanju da vam da odgovor na bukvalno svako tenisko pitanje, nije umela da nađe prave reči i dovoljno ubedljiv odgovor. I Mats je samo slegao ramenima i vrteo glavom...

A onda se ove godine, pravo niotkuda pojavio neko iz švedskog komšiluka! Nije da Danci u tom reagionalniom rivalitetu, ne likuju zbog toga. Naprotiv, baš im je milo. Oni već sada kažu da imaju budućeg šampiona, a da Šveđani još moraju da čekaju...

Rune, pre dve godine najbolji junior sveta, dečko koji je osvojio i juniorski Rolan Garos, rešio je hrabro da u ovoj 2021. godini, punoj svakojakih neizvesnosti, napadne svojom vikinškom lađom nemirno more profesionalnog tenisa.

Briljirao je momak, posebno ovog leta, kada je osvojio tri čelendžera. Sudeći po „izboru“ titula u Bijeloj, San Marinu i Veroni, čini se da mu kao severnjaku jug Evrope i te kako leži, ali biće da to ima veze sa onim unutrašnjim, sa temperamentom, a u mladom Runeu imamo bogami izuzetan teniski plam koji preti da se narednih godina pretvori u pravu vatru na putu ka najvećim titulama.

Kada neko sa 18 godina, uoči meča sa najboljim igračem svih vremena kaže da se ne plaši i da mu je cilj da pobedi, sve vam je jasno.

Zar se i mnogima iskusnijim od njega nije javljala knedla u grlu i stezala ruka pri samoj pomisli da ih s druge strane čeka našpanovani Novak, navijen poput teniskog metronoma, teniski zid spreman da vrati na njihovu stranu sve što ka njemu upute?

Zar se Danil Medvedev nije stegao zimus u finalu Australijan opena?

Ipak, Rune je njujorški susret sa sudbinom video ne kao iskušenje, već kao super izazov. Najveći pred kojim se ikada našao u svojoj kratkoj karijeri.

Momak koji je trenutno 145. na ATP listi i koji je u glavni žreb došao kroz kvalifikacije, uspeo je da se probije do svog prvog glavnog žreba na grend slemu.

I onda je došao taj četvrtak, podne po njujorškom vremenu, kada je trebalo da obelodane žreb za ovogodišnji turnir.

„Bila sam napolju, na balkonu naše hotelske sobe, kada je Holger video žreb i rekao mi, ’mama, dođi’. Prišla sam i on je rekao, ’pokušaj da osetiš moje srce’. Pomislila sam da nešto zdravstveno nije u redu. Lupalo je kao da trči brzinom od 400 kilometara na sat. A onda je progovorio tiho, ’mama, moram da igram sa Đokovićem“, otkrila je danskim medijima njegova majka Aneke.

Mama Aneke je sa ponosom mogla da gleda kako njen sin dobija set protiv teniskog broja jedan na US Openu i bio je to trenutak kada su verovatno svi na stadionu, ali i oni koji su gledali meč preko TV ekrana, shvatili da je to početak jedne interesantne karijere. „A star iz born“, bez ikakve dileme.

Opet, zašto je Runeu tako zakucalo srce? Da li zbog toga što je trebalo da igra sa jednim od teniskih idola, kog je nekoliko meseci ranije, imao prilike bolje da upozna?

Ne znam da li ste čitali njegov blog na sajtu ITF negde oko početka Rolan Garosa, kada je ispričao o svom iskustvu treniranja sa Novakom Đokovićem.

Novaka je prvi put sreo na ATP Tur finalu u Londonu 2019. kada je trenirao i sa njim i sa Rodžerom Federerom.

Ali kako je u maju ove godine u Danskoj bili prilično hladno, preko Instagrama je kontaktirao Novaka pitajući ga da li je raspoložen da trenira sa njim u Monte Karlu?! I smesta je dobio poziv da mu se priključi.

Samo iskustvo treniranja sa Novakom, za jednog talentovanog klinca, ogromna je stvar i Rune je rekao da je tih dana, u Monte Karlu, naučio mnogo toga, ali i da je bio iznenađen time koliko je Đoković bio otvoren sa njim i spreman mnogo toga da podeli.

Ali Njujork je tražio drugu priču – biti u najvećoj teniskoj areni sa neprikosnovenim brojem jedan kada je on na svom istorijskom zadatku! Jedno je Novak na treningu, drugo Novak takmičar, koji profesionalno odrađuje svoj posao. Za Runea je to bilo zlata vredno iskustvo.

Foto: Profimedia

Danac je ove godine rekao kako mu mnogo znači kada mu vrhunski igrači daju savete kako da igra ili ponaša se u određenim situacijama. Rekao je kako u Danskoj nema vrhunskih igrača na koje bi mogao da se osloni i zatraži pomoć i priznao da mu je teško zbog toga što nema od koga da uči i kopira šta oni rade.

Možda je Rune sada nesvestan toga, ali to i te kako može da bude njegov blagoslov!

Na koga je osamdesetih u Nemačkoj mogao da se ugleda Boris Beker, kada je započinjao svoj rani uzlet do orlovskih visina?

Ili možda Borg s početka sedamdesetih, tamo gore u Švedskoj?

Tako i Rune, taj nedostatak autoriteta, nekoga na koga bi se stilski i po mnogo čemu mogao ugledati, mogao bi biti prava stvar u naporu da iskuje sopstvenu igračku originalnost, potpis po kome će ga u svetu tenisa pamtiti dugo.

Atletiski deluje savršeno, njegov rad nogu i stav prilikom igre su idealni, čvrstina kojom ulazi u svaki udarac i doza agresivnosti su nadalovski zastrašujući, dok taj hazarderski nerv da se ničega u igri ne plaši, sam po sebi obećava.

Lopticu napada veoma rano, vrlo rado iskorači napred i izađe na mrežu da odigra voleje koji još nisu izbrušeni do kraja, ali u stanju je i da sakrije udarac i odigra drop ni iz čega, što je par puta osetio i takav as kao što je Novak.

Kada se ta igra do kraja uobliči, kada bude stekao dragoceno iskustvo i bude našao odgovore kako da mentalno bude snažniji, doći će do svog teniskog Grala.

Foto: Profimedia

Ali kako se sve ovo u Njujorku završilo? Gotovo duplo stariji rival dobio je meč, dok se Holger borio sa grčevima zbog kojih je meč već negde u trećem setu bio završena priča.

Velika stvar bila je to što je i takav rešio da izgura do kraja, do poslednjeg poena. Jer na medicinsku pomoć zbog grčeva, nije mogao da računa. Surovost pravila, ali tako je.

Bez obzira na to, Rune je već ovim mečom stekao armiju novih poklonika, koji duel sa Novakom neće pamtiti po rezultatu, već po rešenosti Danca da stegne zube i trpi iako bi najradije zaplakao.

Ako se pitate odakle grčevi, setite se i Novaka sa početka karijere i njegovih zdravstvenih problema. I kako je sve to pobedio i postao pravi teniski titan.

Rune je pred sobom imao autoritet koji može mnogo toga da ga nauči, pre svega o tome kako da traje. I Danac je sigurno svestan toga, ali ova priča na „Artur Ešu“ bila mu je jedna od obaveznih lekcija.

Drugo, ti grčevi nisu došli tek tako, sami od sebe.

Treba imati na umu da je Novak do ovog susreta odigrao 43 meča od početka godine. Znatno racionalniji pristup. A Rune? Čak 73! Tu brojku neko ne ispuni ni do kraja sezone, a kamoli do kraja avgusta.

Otuda je njegova kometa veoma brzo izgorela na njujorškom nebu, ali je zato svojim sjajem obasjala neka buduća, dolazeća. Slušajte samo kako je pričao pre dve godine:

„Ako se ne usudiš da stvari kažeš glasno, ne možeš stremiti velikim ciljevima.To, svakako stvara pritisak, ali ja umem da se nosim sa tim. Postižem svoje ciljeve i igram najbolje baš kada osećam pritisak“, pričao je Holger za jedan danski magazin.

Reči budućeg šampiona? Vreme će reći, ono daje najbolji sud.

Što se tiče Novaka, bilo je ovo sasvim dovoljno za prvi stepenik na putu ka 21. slem tituli.

Nije blistao, imao je pad koncentracije i kvaliteta servisa u drugom setu i sve to je podiglo mlađanog Danca koji je dobijao u jaku energiju sa tribina. Očekivano.

Bila je ovo dobra prilika za broja jedan da oseti opet lopticu, veliki stadion, atmosferu, da vidi kako mu je u sopstvenoj koži na mestu odakle je prošle godine otišao nezavršenog posla.

Vratio se da ga završi, na svoj način. Svestan da bi ovogodišnji put ka istoriji mogao da bude trasiran kroz šumu mladih protivnika.

Jer svaki put kada izađe, na kraju meča mora da stavi svoj potpis u njihov studentski indeks.

Dvadeset grend slem titula daju mu za pravo. Sudeći po izrazu lica i stavu prema publici, čini se da je ono što je bilo pre 12 meseci poprilično izbrisao gumicom.

Sada je vreme da se udari završni pečat i naplate prošlogodišnji dugovi.

Ožiljak je ostao, Novak nije zaboravio kako su ga oterali iz Njujorka.

Autor: Zoran Kecman

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.