Na talasima Hadsona
Kormilariti vodama Hadsona, nikada i nikom nije bilo jednostavno, ali, znamo kakav je kormilar Novak Đoković.
Zoran Kecman
Početkom meča sa Keijem Nišikorijem, delovalo je da se njegov brod pomalo zaljuljao, da mu je korak na palubi (terenu) nesiguran.
Ali eto, isplivao je iz tog meča, kao i iz cele uvodne nedelje na poslednjem ovosezonskom slemu. Prva polovina zadatka, bolje rečeno „Misije 21“, odrađena je uspešno - nadamo se i onoj drugoj, najslađoj polovini.
Njujork je ovih dana i doslovno bio pod vodom. Ceo grad borio se sa nedaćama koje su mu doneli ostaci uragana Ida, i nikome nije bilo jednostavno u svom tom galimatijasu da misli na tenis.
Ali Njujorčani su posebna fela i čak i u vremenima kada imaju drugih problema, ne propuštaju priliku da budu deo spektakla. Gde ćete bolje prilike od toga da budete viđeni nego na US Openu, da budete deo te neverovatne energije koja cirkuliše odozgo nadole i obrnuto – od vrelog terena u „Artur Eš“ areni, pa sve do gore, pod svodove krova na najvišim spratovima, odakle, ako izađete sa tribina na pauzu, puca neverovatan vidik na nebodere Menhetna.
Novak Đoković da budemo jasni, još nije imao te strašne plovidbe vodama Hadsona ove godine, ali se očekuju. Neminovno je.
Jer ove godine u Njujorku, sve je nekako teško kontrolisati, sve je nekako hirovito.
Nemoguće je kontrolisati tempo igre iz meča u meč – ako kao Novak poželite da to ide nekom normalnom, ravnom linijom, desi se nešto nepredviđeno, ali on ne bi bio prvi na svetu da ne ume da rešava sve te rebuse i jednačine.
U tri od četiri meča ove godine na Flašing medouzu, Đoković rešava sistem jednačina sa više nepoznatih. Retko kada se sastajao toliko sa nekim prvi put, što mora da ga tera da bude još oprezniji, jer za neznanca se valja pripremiti, da ne iznenadi.
Holger Rune i Talon Grikspor su relativno lako rešeni, potom je došla ova poznata sekvenca sa Keijem Nišikorijem i sada mu sledi nov matematički problem, u vidu američkog vunderkinda Džensona Bruksbija koji, začudo, nije tipičan udarač loptice karakterističan za tenisere sa tog kontinenta poslednjih godina.
Naprotiv, vrlo je konzervativnog stila (dvoručni bekhend slajs), ali opet tako jedinstven i neugodan da su, pokušavajući da ga sklone sa turnira, prste opekli znatno iskusniji Mikael Imer, Tejlor Fric i Aslan Karacev.
To suočavanje sa momkom koji tek stupa na veliku scenu i koji je tek zakoračio u šumu prvih sto na svetskoj listi (trenutno 99.), jasno nameće kao temu koja nije bilo toliko naglašena do sada – kako će u tom slučaju reagovati domaća, američka publika?
Ako je sa Keijem Nišikorijem, izuzev prvog seta u kom je Novak delovao nekako previše pasivno, daleko od osnovne linije, sve manje-više bilo kako se očekivalo, možete li zamisliti šta će se na Novaka sručiti ako bi dao makar milimetar prostora Amerikancu da uđe u meč i podigne na noge domaću publiku?
Kvantitet broja američkih tenisera u drugoj nedelji, dodatno može da rasplamsa patriotski naboj kod inače kosmopolitski nastrojenih Njujorčana, ali Novaku je najbolje je ne igrati se tom vatrom.
Čega je on, po svemu što je rekao i tome kako se ponašao ovih dana, a poučen prošlogodišnjim i nekim ranijim iskustvima, i te kako svestan.
Ekspeditivnost protiv Bruksbija, nametanje šampionskog autoriteta od početka do kraja s ciljem da se na mestu bitke u koloseumu provde što je moguće manje vremena i utroši minimum snage, biće ključ četvrtfinala.
Džejms Blejk, nekadašnji Dejvis kup reprezentativac Amerike, mišljenja je da će ovogodišnja publika u Njujorku biti najnaklonjenina Novaku do sada i to pre svega zbog činjenice da je on na pragu toga da im donese magiju i pusti duha iz boce kog je pre 52 godine tako čvrsto zatvorio u istu Rod Lejver.
Amerikanci vole da prisustvuju kreiranju istorije, da budu zadovoljni makar time da se to dešava na njihovom tlu, na njihovom ponosu od turnira. I što Novak bude bliži tom finalnom meču, temperatura će rasti, a tada treba mudro postupati sa publikom.
Protiv Nišikorija, Novak je pokazivao na trenutak spremnost da flertuje – stavivši prst na uho, kao da ne čuje dobro njihov aplauz, kao da ih izaziva da reaguju snažnije i otvorenije.
Jer Novak i Njujork su oduvek imali rezerve jedan prema drugom, često se dešavalo da nisu na „istim talasnim“, ali što Novak u finalnoj nedelji bude spektakularniji, što više iz njega bude provaljivala ona samo njemu svojstvena osobina da pravi na terenu čuda, to će jaz između njega i Njujorčanja biti sve tanji. Ne, neće se nikada sasvim približiti, licem uz lice, ali Novaku to i ne treba, sve što traži je samo korektan odnos i priznanje da zaista uživaju u onom što im na terenu priređuje.
Otuda ni ono pitanje Darena Kejhila, na terenu, po završetku meča - „Da li osećaš ljubav?“, nije prevarilo Novaka. Ostale su rezerve, s pravom, kao i želja da ne raspipa mnogo energije na razmišljanje u tome u kakvim okolnostima će igrati, već isključivo o onom što je isključivo do njega, igri.
Ni drugi, da se razmemo, nemaju idealan odnos, Medvedev je pre dve godine išao po sinusoidi, od očaja do egzaltacije, sada je pametno zaključio da ne vredi terati inat i provocirati ih.
Njega Stefanos Cicipas nije slušao, ali i on će iz ovogodišnjeg iskustva tamo, sigurno mnogo naučiti.
Jasno je – njihova mantra je spektakl, užitak do daske i nije bitno ko im ga priređuje. Samo da je spektakularno. Po „difoltu“ su, što bi se reklo uz slabijeg, a kada ste prvi vi nikada ne možete biti slabiji.
Moć i prokletstvo pozicije u kojoj je Novak, mada sam siguran da je i ovako zadovoljan. Kontroliše sebe, na drugima je da li će navijati za njega ili ne.
Nije Bruksbi jedini koji je obeležio dan, mladić je samo nastavio tamo gde se stalo dan ranije kada je Karlos Alkaraz uz Lejlu Fernandez pokazao da dolaze neka nova lica tenisa. Proverite, u završnici ima dosta mladih i to je svakako veliki plus za tenis i godine koje su pred nama.
Možda ni Aleksander Zverev ne bi bio na putu Novaku, da je inače maleroznog Džeka Soka zaobišla povreda, jer kako je Amerikanac pogađao u prvom setu, delovalo je da mu se smeši treća pobeda u četiri meča sa Nemcem.
Ali Zvereva prati i sreća ove godine, žreb mu se tako lepo čisti da ni meč sa Janikom Sinerom ( još jedan klinac) ne predstavlja tako težak zadatak kao što bi se moglo učiniti.
Dok pakovanje Ešli Barti, kao ni jučerašnje Osakino, nije iznenađenje, s obzirom na njenu notornu oscilatornost i manjak poverenja u spostvenu igru, jeste pomalo izlet Denisa Šapovalova za kog se na Vimbldonu činilo da polako briše neke stare, negativne navike.
Ispostavilo se da su one ipak ostale tu, ispod površine i Denisa to čini ranjivim i nervoznim, dok po potencijalu mnogi slabiji igrači to koriste. Lojd Heris nije slab, ali jeste konstantan i žilav i ako mu date šansu, kao Šapovalov, nećete se dobro provesti.
Kako god, prvoj nedelji je kraj i slede konačne bitke, krug lovaca na veliki njujorški dijamant sve je manji, a izazov sve jači.
Pa neka bude kako kaže Kris Evert – Novak je za drugu nedelju ostavio najbolje.
Ko može bolje da zna šampiona od drugog šampiona?
Kris, verujemo ti.
Autor: Zoran Kecman
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
