ABBA Novak
Ako je za Novaka Đokovića dosadašnji hod kroz žreb US Opena bio nepoznata teritorija, u nastavku to više biti neće.
Zoran Kecman
Dva su štiklirana od planiranih sedam uspešnih poduhvata, ali naredni će već biti daleko poznatiji izazovi svetskom broju jedan.
U danu kada je ceo svet pričao o uraganu koji je opustošio Njujork i okolinu, kao i o povratku na scenu legendarne švedske pop grupe ABBA, meč Novaka Đokovića i 25-godišnjeg Holanđanina Talona Grikspura nije doneo ništa senzacionalno novo, reklo bi se da je čak nedostajalo uzbuđenja.
Ishod je bio toliko predvidljiv i ma koliko da je Grikspur želeo da meč učini drugačijim, njegova paleta teniskog umeća ipak je daleko ispod nivoa igre čoveka koji je grend slem trofeje podizao 20 puta u karijeri.
Još jedan podatak govori o tome koliko je Novak siguran u ovim početnim poduhvatima na Flešingu – ovo mu je bila 32. pobeda u prva dva kola na US Openu, nikada nije izgubio pre treće runde!
Ipak, reklo bi se da su prva dva njujorška momenta ove godine, bila idealna scena za ono što dolazi. Prvi „roker“ turnira, naštimavao je svoj instrument (reket) za reklo bi se one odsudne mečeve koji će dati odgovor na pitanje koje nedeljama unazad postavlja ceo teniski svet, da li će neko posle 52 godine uspeti da ponovi uspeh Roda Lejvera.
U onom kalendarskom smislu, dabome, jer je Novak, ne zaboravite to nikako, već bio vlasnik sva četiri turnira zaredom, ali kroz 2015. i 2016.
Kad pomenuh grupu ABBA, koja nam se, eto, vratila na scenu posle verovali ili ne 40 godina spavanja na staroj slavi, vredi se potsetiti njihovog nezaboravnog hita, „The winner takes it all“.
Čini se da ne postoji prikladniji termin za ono što tenis u suštini predstavlja, jer je ovo sport u kojem nema primirja, postoje uvek i samo pobednik i onaj drugi, poraženi. Pobednik odnosi sve, surova istina.
I Novak Đoković to veoma, veoma dobro zna.
U poređenju sa susretom prvog kola, protiv Holgera Runea, koji je imao neke svoje početne izazove, duel sa momkom iz Amsterdama delovao je kao korak napred za broja jedan u sticanju onog neophodnog, šampionskog tonusa, da bi se došlo do kranjeg cilja.
I dalje je nezaobilazan taj utisak da Novak troši snege onoliko koliko mu je potrebno da bi se odradio posao, a da pritom ne ugrozi krajnji rezultat.
Ta konzervacija energije za daleko veće izazove koji mu predstoje, važna je tačka, jednako kao i taj mentalni pristup mečevima u kojim se vidi Novakova rešenost da sve što dopire spolja, ostavi po strani.
Doduše, ne dopuštajući nikako bezobrazluk, tako svojestven pojedincima kojima nije mesto u teniskim hramovima.
Kao i bezbroj puta do sada, Novaku je veći problem od protivnika na terenu, bio jedan slobodno se može reći, kvaziljubitelj tenisa, koji je dobacivao i počinjao da vrišti u momentima kada bi Novak trebalo da servira ili odigra ključan udarac u poenu, poput smeča.
„Hoćeš li uraditi nešto ili ne? Radi to tokom poena, taman kad treba da udarim lopticu, malopre je uradio to baš pred smeč“, požalio se Novak sudiji u stolici pokazavši reketom na izgrednika, sa kojim ne znamo šta je kasnije bilo.
To ukazivanje na problem je bilo dovoljno, ali poklapa se sa onim što su Mats Vilander i ostali analitičari pričali pre turnira da je neminovno da će se Novak na mečevima u Njujorku boriti i sa fanovima Rodžera Federera i Rafaela Nadala, koji nisu tu, ali njihovi navijači svakako ne bi voleli da ga na kraju vide kao krajnjeg pobednika.
Da se razumemo, ni njujoršku publiku, ma koliko ona delovala razređeno i razuđeno na tribinama ogromnog svemirskog broda kakav je stadion „Artur Eš“, ne zanima mnogo Novakov lov na istoriju. Oni hoće da vide dobar meč, da se zabave, razumeli ili ne ono što se pred njihovim očima dešava.
A dešava se – istorija.
Osvojiti kalendarski Grend slem, znamo, teško je osvojiti. Prepreke su različite, izazovi često takvi da se onaj ko je u pokušaju da taj redak teniski san pretvori u javu, često probudi u košmaru.
Novak je u prva dva meča bio veoma miran na terenu, ali taj mir moraće da sačuva i do kraja ove i naredne nedelje.
Izazov koji je pred njim, u vidu Keija Nišikorija, nije takav da bi navijači broja jedan morali da strepe, posebno jer ovaj sadašnji Kei nije onaj stari, samurajski, koji je pre sedam godina na istom mestu, naneo Novaku poraz u polufinalu.
Njihov nedavni meč na Olimpijskim igrama u Tokiju, u kom mu je Đoković prepustio svega dva gema, jasno opisuje kolika je sada distanca među njima, mada je apsolutno jasno i da se takav znalac i jedan od najbržih igrača na ATP Turu, posebno kada ima ogromnu inspiraciju i svoj dan, ne sme potceniti. I to, znamo, neće biti slučaj ni pored toga što ima ubedljiv skor od 17-2.
Japanac je posle pobede nad Mekenzijem Mekdonaldom u pet setova, rekao da veruje da će to što je pritisak na Novaku, biti njegova šansa, ali ne bi smeo da smetne s uma da Novak možda baš najbolje igra onda kada je na njegovim ramenima planina od tereta. Nebrojeno je takvih primera u njegovoj karijeri, trebalo bi previše prostora da bi se svi oni naveli.
Dva kola čistilišta u Njujorku, prosejala su ono očekivano – nestabilni nosioci su završili svoje učešće, s tim da je u Novakovoj četvrtini žreba jedino zvučnije proklizavanje bilo ono koje se tiče poraza polufinaliste Vimbldona, Huberta Hurkača.
Sve ostalo nekako ide samo po sebi, ono najkrupnije tenisko drago kamenje, ostaje na površini sita i ide ka završnici, što nas navodi na zaključak da prave bitke tek predstoje.
U slučaju pobede protiv Nišikorija, Novaku se nameće ili „australijski“ zadatak u vidu Aslana Karaceva ili iznenađenja, Amerikanca Džensona Bruksbija, klinca iz Sakramenta u kog teniski krugovi u SAD polažu velike nade.
Sve ostalo može biti predvidljivo - dalji potencijalni protivnici, Mateo Beretini, Aleksander Zverev i vrlo, vrlo verovatno, Danil Medvedev.
Što se tiče turnira teniserki, sve nekako ide po planu, Ešli Barti, Belinda Benčić, Karolina Pliškova, Bjanka Andreesku, šampionka iz 2019. godine, idu uspešno ka završnici.
Veliki je „hajp“ oko mlade Britanke Eme Radukanu, koja je očarala sve na Vimbldonu, a čini se da devojci i te kako prijaju i tereni u Njujorku.
Njena nesreća je što bi već u osmini mogla da naleti na Bartijevu koja je, po svemu što pokazuje, spremna da posle vimbldonskog, udari i pečat u Njujorku na grend slem sezonu i tako potvrdi status broja jedan.
Ipak, veliki broj potencijalnih šampionki iz druge polovine žreba, ne daju joj prostora za opuštanje, naporotiv, tako da će završnica turnira kod dama biti vrlo interesantna, s obzirom da je veliki broj nosilaca preživeo prve dve runde, čak 23 od 32.
Dotle, Novak će u svojoj bazi u Nju Džersiju kovati planove za, nadajmo se, preostalih pet bitki.
Sa željom da on bude kao u pesmi ABBA, taj koji će odneti svu slavu na kraju ove dvonedeljne bitke u Kvinsu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
