Moj kvadratZakerberg sprema nov pohod
Kao matična krovna kompanija Fejsbuka, Meta se oslanja na rad na daljinu u celoj Evropi, kako bi regrutovala nove saradnike u EU i Velikoj Britaniji.
Izvor: Deutsche Welle
Kompanija je javila da će najveći broj novozaposlenih u idućih nekoliko godina, koji će učestvovati u izgradnji mreže Metaverzuma, raditi na daljinu iz osam zemalja Evrope.
Meta se nada da će tako proširiti tim svojih talenata izvan tradicionalnih sedišta kao što su Velika Britanija i Irska.
"Sada mislimo da moramo potražiti saradnike u celoj Evropi. Talenat je tamo negde. Hoćemo da crpimo taj talenat", rekla je portparolka kompanije Keli Kazins.
Najverovatnije će ovaj potez američke kompanije povećati pritisak na evropske kompanije da stvore sopstvene smernice za hibridni rad i rad na daljinu za talente iz područja visokih tehnologija. Ankete pokazuju da saradnici podržavaju fleksibilna pravila rada. Ali kompanije tek postupno uvode pravila koja će važiti i posle pandemije, piše Dojče vele.
Nema više Fejsbuka, sada je tu Meta; Zakerberg objasnio zašto
"Privlačenje talenata je jedna stvar. A druga je zadržavanje talenata", kaže Ivo Šapar.
Njegovo sedište je u Varšavi i on zagovara rad na daljinu.
"Fejsbuk traži ljude dok oni još uvek traže nešto novo", dodaje.
Tržište talenata
Kompanija Meta je najavila da će za svoj projekat Metaverzum zaposliti 10.000 ljudi u Evropi. Tražnja za tom vrstom stručnjaka je poslednjih nekoliko godina iznad ponude. Samo u Nemačkoj je krajem 2021. nedostajalo 96.000 stručnjaka iz te branše – radi se o softverskim inženjerima, produkcijskim menadžerima i administratorima informacione tehnologije. Prema aktualnim anketama, dve trećine kompanija očekuju da će se manjak stručnjaka povećavati.
Pandemija je dodatno učinila svet rada složenijim. Posle skoro dve godine rada od kuće, saradnici mnogih preduzeća su prema anketama uglavnom zagovornici fleksibilnog odnosa pri ponovnom otvaranju kancelarija. Povećanje troškova stanovanja u velikim tehnološkim centrima kao što su Dablin, Pariz ili Berlin, za talentovane stručnjake je smanjilo atraktivnost preseljenja u te centre, a relativno male udaljenosti u Evropi čine prekogranični rad izvodljivom opcijom.
Već je ustaljeno mišljenje da se rad na daljinu dokazao tokom pandemije, saradnici su pokazali da mogu biti produktivni i kada rade kod kuće, a one kompanije koje to ne prihvataju imaće problem s konkurencijom.
"Fleksibilni rad je nezamenljiv"
U oglasima za nova radna mesta rad na daljinu se nešto češće spominje, ali je ostao retkost. Prema podacima kompanije Grinhaus (Greenhouse), koja ima virtuelnu platformu za oglase iz branše, samo 5 posto oglasa sadrže ponudu rada na daljinu, ali ih je pre pandemije bilo dosta manje – svega 1,5 posto. I dalje većina firmi smatra da je rad na daljinu pandemijsko rešenje i prema anketama tri četvrtine njih žele da ga redukuju ili ukinu nakon pandemije.
Takozvane hibridne smernice su mnogo prisutnije. Preduzeća prema tim mešovitim pravilima žele da uvedu tačno određen broj dana rada van firme, a neke kompanije su odredile tačno određena razdoblja za rad van zemlje. Szapar, koji je vlasnik virtuelne platforme za rad na daljinu i koji organizuje virtuelne seminare, kaže da rad van kancelarije odgovara najtraženijim stručnjacima kao što su softverski inženjeri. On dodaje da su male firme i startapovi pokazali veću fleksibilnost. Nemačka softverska kompanija SAP ima jednu od najfleksibilnijih politika radnog vremena. Prošlog leta je 100.000 njenih saradnika imalo mogućnost da biraju odakle će raditi. Saradnici ove kompanije su i pre pandemije prosečno radili 2,5 dana od kuće. Prema anketi koju su sproveli u kompaniji, 16 posto saradnika bi rado prešlo na potpuni rad od kuće.
Veće kompanije još uvek prilagođavaju svoju politiku. Za razliku od američkih preduzeća, nemačka preduzeća često moraju o svemu se dogovoriti s predstavnicima radnika. Šef Grinhausa za evropsko, bliskoistočno i afričko područje, Kolm O'Kvinijan kaže da se, za razliku od sličnih preduzeća u Americi, evropska preduzeća često suočavaju sa zastrašujućim nizom propisa: "Rukovodstvo kompanije može reći – u redu, može se raditi s bilo kojeg mesta. Ali stvarnost je kod evropskih kompanija složenija, s obzirom na to da u svakoj zemlji važe drukčiji zakoni na području rada, drugačije se obračunavaju plate i porezi."
Rad na daljinu na prvom mestu
Najveći broj saradnika kompanije Meta smešten je u Velikoj Britaniji i Irskoj, ali postoji i mreža predstavništava u kontinentalnoj Evropi. Ukupna regija u koji ulaze Evropa, Bliski istok i Afrika obuhvata i zonu od osam zemalja u kojima saradnici mogu raditi na daljinu: Francuska, Nemačka, Italija, Irska, Holandija, Poljska, Španija i Velika Britanija. Keli Kazins kaže da saradnici, čija uloga u kompaniji to dozvoljava, mogu da se odluče i za rad na daljinu: "Možda su radili u Irskoj, a žele da rade iz Španije ili Nemačke. To je opcija koja je na raspolaganju". Meta će plaćati saradnike po tarifi koja je uobičajena na mestu stanovanja.
Rast kompanije u Evropi planira se u osetljivom razdoblju. Evropska unija priprema nove, striktnije propise za kompanije iz ovog područja. Pod lupom Brisela su svakako Fejsbuk i Instagram, obe mreže pripadaju kompaniji Meta.
Pandemija s novim talasom ionako drži saradnike brojnih preduzeća kod kuće, pa pored tehnološkog giganta Meta, rad na daljinu trenutno praktikuju i mnoge druge kompanije.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
