Moj kvadratGas ili toplotne pumpe: Kako će se Nemci grejati ubuduće?
Nemački ministar ekonomije hoće da od iduće godine zabrani uvođenje novog grejanja na naftu i gas.
Izvor: DW / Jens Turau
Umesto toga se planiraju toplotne pumpe. Ta stvar međutim košta, pa je posvađala koalicione partnere.
Savezni ministar ekonomije i zaštite klime Robert Habek (Zeleni) ozbiljno najavljuje da od iduće godine u Nemačkoj želi više-manje zabraniti ugradnju novih sistema grejanja koji koriste naftu ili gas.
Kao razlog se navodi zaštita klime, ali i činjenica da su nafta ili plin nakon ruskog napada na Ukrajinu pre godinu dana postali – skupa roba.
Habek je prošle sedmice rekao da smo "prisiljeni" na zaokret po pitanju grejanja stanova u Nemаčkoj, kao i da se "u kratkom roku" mora nadoknaditi sve što je propušteno po pitanju prelaska na obnovljive izvore energije.
U suprotnom, smatra Habek, zemlja neće ostvariti klimatske ciljeve koje je zapisala u zakonima – da do 2045. bude klimatski neutralna. Niti će, dodaje, obezbediti blagostanje za budućnost.
Skupe toplotne pumpe
Konkretno se planira da toplotne pumpe, koje rade na struju, u velikom stilu zamene kotlove na naftu i gas. Struja bi ubuduće trebalo da bude ekološka, dobijena od vode, vetra i Sunca.
Ubrzo posle Habekovog obraćanja, njegovo Ministarstvo izdalo je saopštenje da malo primiri duhove. "Niko neće upadati u podrume i iščupati" kotao i instalacije za grejanje na fosilna goriva, saopšteno je.
Habekov predlog odnosi se samo na nove sisteme grejanja. Ali i to je veliki zalogaj – kome istekne životni vek recimo kotla na gas, taj bi morao da pređe na toplotnu pumpu.
Istina, vladajuća semafor-koalicija koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc, a gde su još Zeleni i Liberali, krajem 2021. je u koalicionom ugovoru zapisala da će prve korake na zabrani novog grejanja na naftu i gas načiniti tek 2025. godine.
Ali, ti koraci su stidljiviji pa predviđaju da novi sistemi grejanja moraju koristiti 65 odsto energije iz obnovljivih izvora. Prema Habeku, to sa grejanjem na lož-ulje i plin nije moguće, nego samo ako se greje na "čistu" struju preko toplotnih pumpi.
Kako je saopštilo njegovo Ministarstvo, oko 80 odsto potražnje za grejanjem se sada pokriva fosilnim gorivima. Dvadesetak miliona domaćinstava – što je oko polovine svih domaćinstava – greje se na gas.
Nije tu u pitanju samo zaštita klime, već i obustava ruskog izvoza gasa ka Nemačkoj u jeku invazije na Ukrajinu. Najpre je Moskva zavrnula ventil izgovarajući se tehničkim problemima, a onda je neko digao u vazduh ključni gasovod Severni tok prošlog septembra.
Nemačka je to nadomestila uvozom iz Norveške, Holandije i Belgije, te prvim pošiljkama tečnog gasa, no cena tog energenta je otišla nebu pod oblake.
Pa ipak, male su šanse da potrošači budu oduševljeni Habekovom idejom. Ugradnja toplotne pumpe za jedno domaćinstvo staje između 11.000 i 25.ooo evra. Za mnoge je to ogromna investicija, čak i kad se odbije 40 odsto koliko najviše država subvencioniše.
Nova svađa s Liberalima
Habekovi planovi su razljutili koalicione partnere iz redova Liberala, koji su i inače u stalnom klinču sa Zelenima kad su u pitanju klimatski ciljevi.
"Paušalne zabrane smatram pogrešnima, umesto toga bi trebalo da ostavimo sve opcije otvorenim i pobrinemo se da ubuduće i klasični sistemi grejanja mogu raditi na klimatski neutralan način", rekao je šef poslaničke grupe Liberala Kristijan Dir.
Habek ima sada dva velika problema. Prvi je što za tempo kakav bi on hteo naprosto nedostaje radne snage, dovoljno ljudi koji znaju da instaliraju toplotne pumpe. Ili, na primer, sektor solarne industrije koji se žali da mu fali 200.000 radnika ako se zbilja hoće da na skoro svakom krovu budu solarni paneli.
Drugo, zeleni ministar bi morao dobrano da zagrabi u državni budžet kako bi subvencionisao skupu ideju. A savezni ministar finansija je šef Liberala Kristijan Lindner, veliki protivnik novih zaduživanja Nemačke.
Lindner je ovih dana trebalo da predstavi nacrt budžeta za iduću godinu, ali je to odgodio jer njegove kolege ministri traže oko 70 milijardi evra više nego što su prihodi budžeta. Najkrupnije stavke su, osim zaštite klime, izdaci za vojsku i novi sistem dečijih dodataka.
Dok se Habek i Lindner ponovo hvataju za guše, kancelar Olaf Šolc je na neki način podržao ministra ekonomije rekavši: "Od 2024. mi ćemo svake godine instalirati po pola miliona toplotnih pumpi."
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
