Silne milijarde i pitanje: koliko dugo može ovako?

Nemački paralament Bundestag je skovao najveći finansijski paket u istoriji kako bi ublažio posledice krize koja prati pandemiju koronavirusa.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: Depositphotos, AndreyPopov
Foto: Depositphotos, AndreyPopov

Većina poslanika bila je za novo zaduživanje, ali su imali i zadrške.

Kancelarka je u kućnom karantinu, parlament u smanjenom sastavu sa odstojanjem između poslanika. Govornici dobijaju vodu u plastičnim čašama, a govornica se dezinfikuje posle svakog nastupa. Bundestag je izgledao sasvim neobično u sredu, koja se može nazvati istorijskim danom, piše Dojče vele (DW).

"Saglasni smo u svim poslaničkim klubovima da se funkcionisanje zakonodavnog tela mora sačuvati u svim okolnostima i da se istovremeno rizik od zaraze mora smanjiti koliko je moguće", rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble na početku.

Na sličan način je malo dalje zasedao Bundesrat, veće nemačkih pokrajina, koje je na posebnoj sednici takođe moralo da potvrdi odluku kako bi Bundestag uopšte intervenisao u budžetu. Sednica je trajala dva minuta.

Veliko zaduženje

Fond za stabilizaciju privrede trebalo bi da iznosi 600 milijardi evra - to je neka vrsta kišobrana za velike firme. Država garantuje za kredite, čak ostavlja prostor za delimičnu ili potpunu nacionalizaciju firmi kako bi ih spasla od kolapsa. Kad kriza prođe, firme koje preuzme država bi ponovo trebalo da budu privatizovane, piše DW.

Za male firme sa deset ili petnaest zaposlenih predviđene su subvencije koje neće morati da vrate. One će iznositi do 15.000 evra tokom tri meseca. Država preuzima i do dve trećine plata za ljude koji zbog posledica krize rade skraćeno ili su prinudno na neplaćenom odmoru.

Ministar finansija Olaf Šolc je za prvo vreme izračunao da se država mora zadužiti sa 156 milijardi evra. "To je divovska suma, skoro polovina našeg normalnog budžeta."

Zapravo, novi dugovi nisu bili mogući, jer je već godinama na snazi zakon o zabrani novih zaduživanja, a budžet je bio izbalansiran. Sada je ta zabrana zaduživanja ukinuta.

Šolc kaže da Nemačka može sebi da priušti ogromno zaduženje jer je prethodnih godina poslovala domaćinski. Osim toga, zemlja uživa najveće poverenje finansijskih tržišta i može povoljno da se zaduži. Silne milijarde su potrebne kako bi se "svim silama branili od posledica krize", rekao je ministar.

"Mislim na baku, ne na statistike"

To mišljenje je delila i ogromna većina poslanika, pa ipak su mnogi od njih imali i zadršku. Posle krize će doći do mera štednje, kaže Andreas Jung iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije. "Moramo da budemo dorasli odgovornosti za sutrašnjicu", rekao je on.

Šefica poslaničke grupe Zelenih Katrin Gering Ekart se zapitala da li je ova odluka neophodna: "Da li sve radimo kako treba? Ne znamo, jer još nemamo sve odgovore." Ona time misli na upliv države u slobode građana. Jer, koliko dugo ceo javni život može biti zamrznut pre nego što država kolabira?

Teško da se tek tako može nadoknaditi 300 milijardi evra mesečno, koliko iznosi nemački bruto društveni proizvod, rekao je Peter Beringer iz Alternative za Nemačku. "Kako izgleda koncept? O kojem vremenskom okviru govorimo?" On je dodao da je ovaj zastoj poput morfijuma - smanjuje bol, ali ako se duže daje pacijentu, može samo da mu našteti.

I šef liberala Kristijan Lindner traži "izlaznu strategiju", premda podržava sve trenutne mere. "Trenutno više mislim na moju baku nego na statistike", rekao je Lindner.

Ministarstvo zdravlja saopštava da će, po planu, nakon uskršnjih praznika nanovo proceniti stanje. "Vidimo blago sabijanje krivulje zaraze", rekao je jedan portparol. To, dodaje, nije razlog za slavlje, jer je Nemačka još na početku epidemije i teško je predvideti razvoj.

Zabranjeno izbacivanje stanara

Bundestag je brzinski promenio i druge zakone. Tako stanodavac više ne može izbaciti stanare ukoliko ovi ne plaćaju kiriju jer su zbog krize ostali bez novca. "Niko ne mora da se boji za svoj stan i zdravlje", obećava ministar finansija.

Ministar privrede Peter Altmajer najavio je da će do kraja sedmice svako znati kome treba da se obrati kako bi dobio državnu pomoć. Savezne pokrajine već su počele da isplaćuju novac malim i srednjim preduzećima.

Pre nego što su se razišli, poslanici su doneli odluku da za naredne mesece smanje kvorum. Do sada je Bundestag mogao da odlučuje ukoliko bi bila prisutna najmanje polovina poslanika, sada je to smanjeno na četvrtinu. Odbori će zasedati putem video-konferencija. To će važiti do septembra, ali može i ranije biti ukinuto, ukoliko situacija dozvoljava.

strana 1 od 180 idi na stranu