Moj kvadratBaštovanstvo hit među mladim Nemcima: Sami proizvode zdravu hranu i smanjuju zagađenost
Bavljenje baštovanstvom više nije rezervisano samo za starije, sada se sve više mladih ljudi posvećuje tome.
Izvor: B92, N. S.
Jedan od najboljih primera je Nemačka. Koncept urbanih bašti kod njih je zaživeo još u 19 veku.
Ideja je da se napušteno zemljište da nekome na obradu, čime se dobija višestruka korist: ekološka, ekonomska, edukativna, sociološka..
Sve je to deo šireg trenda urbanih bašta u kome se mogu naći zelene površine na malo verovatnim mestima, od parkirališta i kontejnera do krovova visokih zgrada.
Evo kako to funkcioniše. Grad ili privatni vlasnik nude parcele na obradu, a zainteresovani građani se javljaju da ih preuzmu. Zatim uzgajaju kulture koje žele i tako sami proizvode zdravu hranu za sopstvene potrebe.
Ovakvi vrtovi kod njih su poznati pod nazivom Kleingarten, mali vrtovi ili Šrebergarten, po lajpciškom lekaru i profesoru Danielu Gotlobu Moricu Šreberu, koji se bavio zdravljem dece u industrijskim regionima, piše WEF. Smatrao je da ona treba što više da borave napolju, kako bi se eliminisali negativni efekti takvog okruženja.
Industrijska revolucija i zagađenost
U upravo tokom industrijske revolucije su se i pojavili ovakvi vrtovi u nemačkim gradovima s ciljem da obezbede svež vazduh i hranu siromašnima.
Prema predviđanjima naučnika do 2050. godine u urbanim sredinama živeće 68 odsto čovečanstva, što znači da će koncept urbane bašte biti veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.
Zato se danas gradovi širom sveta pretvaraju u čiste i zelene oaze.
Popularnosti baštovanstva je doprineo i rast veganstva, zabrinutost zbog pesticida i drugih hemikalija u hrani, kao i želja da se ne ugrožava životna sredina.
Uz to one su dobre i za fizičko i mentalno zdravlje.
Inače, u Berlinu, koji je jedan od vodećih gradova za ovakav životni stil, u redu za zemljište za baštu čeka oko 12.000 ljudi.
Urbane bašte popularne u celom svetu
Ali Nemačka u tome nije jedinstvena. Urbane bašte sve su popularnije u svim svetskim metropolama.
U Singapuru je ekološka svest na visokom nivou, pa tako tamošnji stanovnici u neboderima gaje povrće u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanu. U Sidneju se u uličnim žardinjerama mogu videti ljute papričice, čime se pokazuje posvećenost ovakvom životnom stilu.
Što se tiče našeg regiona ima ih u Zagrebu, gde je inicijativa Parkticipacija započela formiranje zajedničkih gradskih vrtova, a tu su bašte u Banjaluci...
U Srbiji su poznate baštenska zajednica u Slancima - Baštalište, koja se nalazi na privremeno doniranom privatnom zemljištu, kao i Zdravac - centar za gradske bašte i agrokulturu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
