Prekomerno konzumiranje proteina može biti opasno po zdravlje

Nedostatak zdravog protoka krvi u telu dovodi do vec&#769;eg rizika od moždanog i srčanog udara.Hvaljen je zbog sposobnosti izgradnje mišic&#769;a i suzbijanja apetita, ali naučnici se plaše da bi protein mogao biti loš za vaše arterije. Istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu su pokazali da konzumiranje više od petine kalorija iz proteina može aktivirati c&#769;elije koje začepljuju arterije plakom - supstancom koja oštec&#769;uje krvne sudove, ometajuc&#769;i protok krvi. Nedostatak zdravog protoka krvi u telu dovodi do vec&#769;eg rizika od moždanog i srčanog udara, piše Dejli mejl. Najnovije istraživanje je potvrdilo nalaze prethodnih laboratorijskih istraživanja i dodalo nove dokaze koristec&#769;i niz testova i eksperimenata na miševima i c&#769;elijama u Petrijevoj posudi. Ovo dolazi usred sve vec&#769;e popularnosti visokoproteinskih dijeta povezanih sa porastom kulture vežbanja u teretani. Skoro četvrtina stanovništva dobija više od petine ukupnih dnevnih kalorija samo iz proteina. Ali dr Babak Razani, kardiolog koji je vodio istraživanje, upozorio je da povec&#769;anje unosa proteina nije ključ dobre ishrane. On je predložio da umesto toga ljudi treba da obezbede uravnoteženu ishranu koja sadrži dovoljno ugljenih hidrata, masti i vitalnih hranljivih materija. Ljudima se savetuje da jedu oko 0,36 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Za prosečnog muškarca od 90 kilograma, to je oko 71 g dnevno - što je ekvivalentno oko 12 procenata dnevnih kalorija, dve pilec&#769;e grudi ili jedan i po file lososa. A za prosečnu ženu koja ima 77 kilograma, to je 61,2 g dnevno, ili 10 procenata dnevnih kalorija &mdash; što je ekvivalent oko jedne i po pilec&#769;ih prsa ili jednom fileu lososa. Ali odlazak u teretanu promoviše mnogo vec&#769;u potrošnju, a neki planovi predlažu da se taj iznos udvostruči ili čak utrostruči. Kada se konzumira, protein se razlaže na aminokiseline koje se koriste za popravku oštec&#769;enih mišic&#769;nih vlakana i pomažu u rastu novih. Ali, ako neko ne vežba, neiskorišc&#769;eni proteini se filtriraju iz tela preko bubrega i izlučuju urinom. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Metabolism, naučnici su otkrili da kada telo razbije visok nivo proteina, ono aktivira vrstu belih krvnih zrnaca odgovornih za čišc&#769;enje c&#769;elijskih ostataka, poznatih kao makrofagi. To dovodi do akumulacije ovih c&#769;elija unutar zidova krvnih sudova i propadanja plakova tokom vremena.Studija je prvo dala obroke ili šejkove sa visokim sadržajem proteina za 23 osobe i testirala njihovu krv neposredno pre obroka i jedan i tri sata posle. Svi su pre toga postili 12 sati. Rezultati su pokazali da je potrošnja proteina izazvala povec&#769;anje određene aminokiseline, leucina, i povec&#769;anje supstance koja aktivira imuni sistem. Naučnici su sugerisali da bi sa aktiviranjem više imunoloških c&#769;elija to podiglo nivo upale - povec&#769;avajuc&#769;i rizik od plakova. U posebnom delu studije, oni su takođe hranili miševe ishranom sa visokim sadržajem proteina - sa do 45 procenata kalorija iz makronutrijenata - i testirali njihovu krv. Takođe je pokazao povec&#769;anje nivoa leucina i povec&#769;anje supstance koja aktivira bela krvna zrnca. Dr Betina Mitendorfer, stručnjak za metabolizam sa Univerziteta u Misuriju, koja je takođe bila uključena u istraživanje, rekla je: &quot;Pokazali smo u našim mehaničkim studijama da aminokiseline, koje su zapravo gradivni blokovi proteina, mogu da izazovu bolest putem specifične signalizacije. mehanizme a zatim i menjaju metabolizam ovih c&#769;elija. Na primer, male imune c&#769;elije koje se zovu makrofagi mogu podstac&#769;i razvoj ateroskleroze (plakova u arterijama)&quot;. Dr Razani je dodao: &quot;Možda je pogrešno povec&#769;anje količine proteina na slepo. Umesto toga, važno je posmatrati ishranu u celini i predložiti uravnotežene obroke koji nec&#769;e nenamerno pogoršati kardiovaskularna stanja, posebno kod ljudi koji su u riziku od bolesti srca i krvnih sudova&quot;..