Najizazovniji korak u lečenju svake bolesti je postavljanje prave dijagnoze

&quot;Dobar timski rad, uz savremenu i kvalitetnu opremu, iskustvo i znanje lekara i medicinskog osoblja da rukuju najsavremenijim uređajima od izuzetne su važnosti u prevenciji, detektovanju najranijih faza bolesti, kao i u samom lečenju onih najtežih&quot;, kaže za &quot;Ilustrovanu Politiku&quot; dr Milica Đurđić.Sa dr Milicom Đurđić specijalistom radiolgije i načelnicom Odeljenja radiologije u novootvorenoj BioCell bolnici koja je najmlađa članica biotehnološkog holdinga Vincula Biotech Group, jednog od svetskih lidera na polju biološke-regenerativne medicine i genetskih i ćelijskih terapija, razgovaramo o njenim počecima, posvećnosti radu i pacijentima, ali i budućnosti te oblasti koja čini spoj najnovije tehnologije i medicine. Na početku dr Đurđić pitamo kako se odlučila za specijalizaciju radilogije i šta je njen najveći izazov? Za mene je uvek najveći izazov u medicini bio postaviti pravu dijagnozu. To i jeste jedan od najizazovnijih koraka u lečenju svake bolesti. Kada postavite tačnu dijagnozu, lečenje prati svoj protokol. U suprotnom, sve krene u pogrešnom smeru. Radiologija je izazovna zbog svoje kompleksnosti, u njoj se spajaju celokupno kliničko znanje lekara i njegova veština korišćenja tehnološki najsavremenijih uređaja. Istovremeno, radiologija je jedna od oblasti medicine koja najbrže napreduje u smislu tehnologije, što zahteva stalno usavršavanje lekara. Dugo ste radili u Kliničkom centru Srbije gde ste sticali potrebno iskustvo. Da li ste sada, nakon otvaranja &quot;BioCell&quot; bolnice posvećeni radu samo na ovoj klinici? Projekat razvoja inovativnih medicinskih procedura, promocije regenerativne medicine i cilj koji je naš tim zajednički postavio, da se našim pacijentima, u svim oblastima medicine kojima se bavimo, pruži najviši standard lečenja, zahtevaju punu predanost poslu. Radiološka dijagnostika je značajan oslonac u našoj misiji i zato sam sada isključivo u BioCell bolnici, posvećena povezivanju našeg odeljenja sa ostalim karikama u lancu, i formiranju zajedničkog pristupa lečenju usmerenog prema individualnim potrebama svakog našeg pacijenta. Radiolog se bavi različitim tipovima bolesti i povreda tako da, za razliku od drugih specijalnosti, otkriva poremećaje u različitim organima od tumora mozga, dojke, preko infarkta srca ili mozga, do kamena u žučnoj kesi. S obzirom na tako veliki spektar problema, pored dugogodišnje edukacije bilo vam je potrebno i zavidno kliničko i naučno iskustvo. Da li ste, i koliko, radeći na Kliničkom centru, mogli da pratite trendove u oblasti radiologije? Zaista sam imala priliku da dosta putujem u toku svog stručnog usavršavanja i sa ponosom mogu da kažem da je znanje naših lekara, a posebno naš entuzijazam i iskrena ljubav prema profesiji, nešto što se čak i u zemljama sa izuzetnim sistemima zdravstvene zaštite ne sreće često. Klinički centar Srbije je svakako jedna od najeminentnijih ustanova u našoj zemlji koja lekaru pruža ogromno iskustvo i mogućnost da stekne znanje, ali moram istaći da je institucija mentora, starijeg iskusnog kolege koji uči i oblikuje razmišljanje mladog lekara, nešto što je u mom slučaju takođe odigralo veoma značajnu ulogu, doprinelo mojoj stručnosti, ali i razvilo želju da sopstveno znanje podelim sa drugima. Mislim da to mora biti osnova svakog sistema, ukoliko želimo izvrsne profesionalce u svim oblastima. Na otvaranju &quot;BioCell&quot; bolnice, predsednik Vincula Biotech Group profesor dr Aleksandar Ljubić je rekao da je to bolnica budućnosti koja pruža usluge lečenja inovativnim tehnikama. Imali smo priliku da vidimo najnovije uređaje koji omogućavaju bolju dijagnostiku i veći komfor za pacijente. Koje sve aparate koristite u svom radu i koje su to prednosti najnovijih generacija uređaja? Rekla bih da je, za dobru dijagnostiku, na prvom mestu potreban dobar tim, a odmah potom i dobra i kvalitetna oprema. Oprema u našoj bolnici je nova, svi aparati koje koristimo su poslednja tehnološka generacija. Posebno bih izdvojila magnetnu rezonancu od 1.5 T (Tesla) sa najnovijim softverima, koji preglede čine znatno bržim i komfornijim za pacijenta, a nama radiolozima daju perfektan i detaljan prikaz svih delova tela. Tu je i 160-slajsni CT skener koji omogućava maksimalno brze preglede sa minimalnom dozom zračenja. Kvalitetna oprema povećava i komfor pacijenata i njihovu bezbednost, a to je svakako jedan od naših prioriteta. Takođe, na otvaranju bolnice ste nam ukazali i na specifične laboratorijske analize koje se rade ovde. Koje biste vi izdvojili, odnosno koje su značajne za vašu oblast? U skladu sa individualnim pristupom pacijentu, značajno je proceniti koliki rizik svako od nas nosi za razvoj određenih bolesti u toku života. Ovo je posebno važno kod malignih, ali i mnogih drugih hroničnih oboljenja koja drastično mogu da promene kvalitet života. Ovo u velikoj meri može pomoći samoj prevenciji, a takođe pomaže i pacijentu i nama lekarima da bolest, ukoliko je već prisutna, detektujemo u fazi kada ne postoje nikakvi ili samo lakši, početni simptomi. Tada je i mogućnost lečenja najveća. U &quot;BioCell&quot; bolnici, zahvaljujući najsavremenijim laboratorijskim testovima, pružamo pacijentima uvid u njihove rizike po zdravlje, savetujemo ih kako da te rizike smanje ili odstrane, i omogućavamo da se eventualni razvoj oboljenja otkrije u pravom trenutku. &quot;BioCell&quot; je najmlađa članica biotehnološkog hol- dinga Vincula Biotech Group koji je usmeren na regenerativnu medicinu, genske i ćelijske terapije. Možete li da nam objasnite koliko je to značajno za oblast kojom se bavite? Za sve inovativne procedure koje sprovodimo u &quot;BioCell&quot; bolnici važno je ustanoviti pravu indikaciju, odnosno proceniti da li će, i koliko, potencijalne koristi sam pacijent imati od sprovedene intervencije. Ne manje važno jeste uočiti da li kod pacijenta koji je kandidat za terapiju postoje određeni rizici da se prilikom procedure razviju neželjeni efekti. I na kraju, naš cilj je da što preciznije procenimo kakav je efekat terapija imala, da kvantifikujemo rezultate terapije. U sve ove segmente uključena je radiološka dijagnostika pre intervencije, i evaluacija procedura nakon što su sprovedene.Da li je, pored dijagnostike najtežih bolesti, poput kancera, ovde sada omogućena i primena zahvata i savremenih terapija zbog kojih su naši pacijenti bili prinuđeni da odlaze na lečenje u inostranstvo? Karakteristika rada naše bolnice je da se sve odluke i preporuke vezane za lečenje ozbiljnih zdravstvenih stanja donose konzilijarno i u njih su uključeni eksperti iz svih relevantnih oblasti vezanih za konkretni problem koji pacijent ima. Naš cilj je da se direktnom intervencijom i terapijom ili savetom i usmeravanjem na naredne korake, reši zdravstveni problem svakog pacijenta koji nam je ukazao poverenje. Usled pandemije virusa korona lekari apeluju da su posebno rizični onkološki bolesnici, oni kojima se bolest dijagnostikuje u kasnijoj fazi. Šta biste savetovali pacijentima, kada i koliko često treba da se podvrgnu snimanjima i pregledima? Volela bih da ovde posebno istaknem značaj prevencije i podizanja nivoa zdravstvene svesti i kulture među našim ljudima. Najsigurnija borba protiv malignih bolesti leži u prevenciji i ranom otkrivanju. Ako već nismo u stanju da razvijemo zdrave navike, jako je važno biti disciplinovan i otići kod lekara na preventivne preglede. Tako je moguće na vreme otkriti neke od najčešćih karcinoma i kod muškaraca i kod žena, dojke, grlića materice, debelog creva, prostate... U slučaju kada je bolest već uzela maha, treba dosledno poštovati preporuke o redovnim kontrolama lekara ili lekarskog konzilijuma koji pacijenta prati, što zavisi od vrste maligne bolesti, njenog stadijuma i terapije koja je primenjena. U kom pravcu ide medicina budućnosti i kako Vi vidite dalji razvoj na polju radiologije? Jedan od najaktuelnijih i najintrigantnijih momenata u razvoju savremene medicine, a posebno radiologije, je primena veštačke inteligencije. Cilj je da se kompjuterski analizira veliki broj podataka, kao što su radiološki snimci, naprave algoritmi za prepoznavanje određenih patoloških promena u organizmu i tako lekaru usmeri pažnja na njih, što u velikoj meri olakšava, ubrzava i donekle kontroliše ceo proces postavljanja dijagnoze. Ovakvi sistemi se već implementiraju u mnogim razvijenim zemljama, a BioCell bolnica takođe učestvuje u njihovom razvoju. Očekuje se da će računari, veštačka inteligencija i dostignuća kao što je telemedicina, zauzimati sve značajniju ulogu. Budućnost dolazi možda i brže nego što to očekujemo, međutim ja verujem da je još uvek lekar taj koji je najbolji garant zdravlja.