Od navika u ishrani zavisi kako će vam raditi mozak

Kada se odlučite na promenu ishrane na umu imate određene ciljeve, koji variraju od gubitka kilograma pa sve do transformacije celog tela.Iako se mnogi ljudi koji su na dijeti fokusiraju na promenu aspekata svog spoljnog izgleda, mogu zaboraviti kako način ishrane utiče na njihov mozak. Prilikom promene ishrane trebalo bi voditi računa o vitalnim organima. Prema Svetskoj federaciji neurologa zdravlje mozga utiče na sposobnost osobe da komunicira, donosi ispravne odluke i vodi zdrav način života. Brojni faktori doprinose zdravlju ovog organa, uključujući obrasce spavanja, vežbe i ishranu. Ishrana ima veliki uticaj na vaše kognitivno zdravlje. Ako jedete pogrešno, mogli biste završiti sa upalom nervnog sistema, što će dovesti do pada pamćenja i drugih zdravstvenih problema. Iako ovo stanje zvuči zastrašujuće, možete izbeći sve neželjene simptome prateći od čega se sastoji vaša ishrana. Prejedanje sa šećerom Kad vam je potrebno da vaš mozak radi 100 odsto pazite da ne preterate sa unosom šećera. &quot;Funkcija vašeg mozga uveliko zavisi od nivoa šećera u krvi, jer je glukoza obično glavno gorivo za vaš mozak&quot;, kaže lekar Dimitar Marinov. Previše šećera ne šteti direktno vašem mozgu, ali izaziva oslobađanje visokih nivoa insulina. Insulin utiče na pristup različitih aminokiselina u vaš mozak, tačnije blokira transport većine aminokiselina osim triptofana. Ne jedete ugljene hidrate Mogli biste pretpostaviti da bi izbacivanje šećera iz vaše ishrane moglo učiniti čuda za vaše neurološko zdravlje, ali nemojte tako brzo donositi ove pretpostavke. &quot;Glukoza nije jedino gorivo mozga. Takođe, može sagorevati ketone. Iako će se većina ljubitelja ketoa zakleti da je sagorevanje ketona optimalnije i poboljšava funkciju mozga, adaptacija se ne događa u jednom danu. Osim ako vaše telo nije dobro prilagođeno ketozi, prestanak uzimanja ugljenih hidrata može dovesti do nestabilnosti nivoa šećera u krvi, pa čak i epizode hipoglikemije. To može dovesti do zamagljivanja mozga, zbunjenosti, pa čak i kratkog gubitka svesti&quot;, dodao je.Preterano uživanje u alkoholu Alkohol može uticati na vaše telo, a posebno utiče na vaš mozak. &quot;Pijenje više od preporučenih 1 do 2 pića dnevno može uticati na sposobnost vašeg mozga da funkcioniše najbolje&quot;, kaže Melisa Mitri. Previše alkohola sa vremenom može uticati na nivo neurotransmitera u vašem telu, koji su hemijski glasnici koji pomažu vašim moždanim stanicama u komunikaciji. Preskakanje obroka &quot;Mozak koristi 20 posto telesne energije i to je prva stvar koja pati kada je energija iz hrane ograničena&quot;, kaže Liz Vjosnik. Kada preskačete obroke, telo prelazi u kompenzacijski način da pokuša stvoriti glukozu za mozak i uravnoteži šećer u krvi na siguran, izbalansiran nivo. To se u telu može manifestovati kao niska energija, uznemirenost i nemogućnost koncentracije ili fokus. Za zdravlje mozga, korisno je doručkovati unutar jednog sata nakon buđenja, a zatim jesti uravnotežen obrok svaka 3 do 4 sata u toku dana. Više zadataka tokom jela Ako volite da ručate za radnim stolom dok radite, možda ćete nasamariti mozak da se prejede. &quot;Izvođenje zadataka dok jedete znači da gubite svest i osećaj hrane koju imate ispred sebe&quot;, kaže Vjosnik. Multitasking tokom obroka može značiti da gubite kontakt sa signalizacijom sitosti.