"Postoji 6 mutacija nezabeleženih u svetu"

Molekularni biolog Oliver Vugrek, upravnik laboratorije za naprednu genomiku s Instituta Ruđer Bošković, govorio je o indijskom soju koronavirusa.Pročitajte još: Novi lek protiv kovida zapanjio naučnike; &quot;Traži i uništi&quot; Bolnice polako izlaze iz kovid sistema - više prostora za dijagnostiku i operacije Indijski soj u Srbiji? Dr Tiodorović objašnjava da li bi trebalo da se brinemo&quot;Mutacije u virusu događaju se spontano, to nije ništa novo. Događaju se otprilike jedna do dve mutacije mesečno. Od početka aprila radili smo poslednju analizu i na 24 uzorka videli smo dosad nezabeležene mutacije. To nije ništa neobično, mutacije dolaze i odlaze. Neke, poput indijskog soja, koje virusu daju neku prednost &ndash; brže širenje i neke druge mehanizme zadržaće se u populaciji. Zasad, koliko znam, nema nekih saznanja da je indijski soj smrtonosniji. Takve sojeve moramo pratiti, a u Hrvatskoj još nije zabeležen indijski soj, za razliku od Slovenije, gde je već prisutan. Međutim, verojatno će stići i do nas u nekom skorom vremenu i ne može se predvideti kada ćemo ga detektovati&quot;, rekao je Vugrek, gostujući na HRT-u. Utvrdio je i to da mutacija ne mora biti uvezena već se može spontano dogoditi u bilo kojoj državi. &quot;Na osnovu naših rezultata vidimo šest varijacija u genomu koje u svetu još nisu zabeležene i 13 koje nisu zabeležene u Evropi. To su neke normalne pojave u virusu, da virus mutira&quot;, rekao je Vugrek. Smatra da bi trebalo više sekvencirati viruse. &quot;Prvo iz molekularno-bioloških razloga jer je moguće da se mutacijom izmeni regija koju otkriva PCR test i može biti lažnih negativnih rezultata PCR testiranja. Zato je potrebno redovno sekvencionirati genom, posebno regije koje su bitne za PCR test. Kompletni genom virusa moguće je sekvencionirati u pet dana u laboratoriju Instituta Ruđer Bošković&quot;, naveo je. Vugrek je dodao da bi se u tom slučaju mogli izolovati kontakti da se suzbije dalje širenje i dobila bi se prednost u sprečavanju širenja tih nekih tzv. opasnih virusa, odnosno onih koji su pod lupom. &quot;Možda nije dovoljno 200 uzoraka mesečno koji se šalju u ECDC (European Centre for Disease Prevention and Control) i onda se nakon mesec-dva dobiju rezultati. To je predugo&quot;, objasnio je Vugrek. &quot;U Hrvatskoj imamo i drugih sojeva. Na primer, gledamo šta je nedavno objavio HZJZ. Nije spomenut njujorški soj, koji je prisutan u Hrvatskoj. Imamo dva uzorka, poslednji pre desetak dana. Njujorški soj pojavio se u januaru u Njujorku i prisutan je kod nas, a nema ga u tablici HZJZ-a&quot;, izjavio je molekularni biolog Oliver Vugrek za HRT.