Sve što treba da znate o vakcini Astrazeneke

Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je ovu vakcinu za sve uzraste, međutim, neke zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Švedska, Poljska, Španija i Slovenija nisu dale odobrenje da se koristi za starije od 65.To je verovatno razlog zbog koga se stvorio utisak da je ta vakcina gora i nesigurnija od Fajzerove i Modernine, pa čak i ruske, ili da nije sigurna za starije od 65. Da li je baš tako? Šta danas znamo o toj vakcini? U ovom tekstu pokušaćemo na jednostavan način da prestavimo sve najvažnije, najnovije informacije koje su nam trenutno na raspolaganju. Ispitivanja efikasnosti i sigurnosti te vakcine kontinuirano se sprovode i nakon što je odobrena. Prva vakcina koja potvrđeno sprečava prenos zaraze Prema novom istraživanju, vakcina koju su stvorili Univerzitet Oksford i kompanija Astrazeneka može da spreči prenos zaraze koronavirusa među ljudima. Naime, do sada je za više vakcina utvrđeno da uspešno sprečavaju inficiranje ljudi, međutim, nije bilo jasno da li sprečavaju da vakcinisane osobe budu prenosnici virusa a da sami ne obole. Studija koju je Univerzitet u Oksfordu sproveo na ljudima koji su primili vakcinu kako bi se utvrdilo da li nose i dalje tragove koronavirusa pokazala je da se broj pozitivnih testova smanjio upola nakon što su dobili dve doze vakcine. Ako je ovo istraživanje (koje još nije službeno objavljeno) tačno, to znači da većina ljudi koji su vakcinisani štiti i druge ljude jer ne šire viruse. To je prvi put da se pokazuje da neka vakcina protiv kovida 19 zaustavlja prenos virusa. Koliku zaštitu pruža vakcina Astrazeneka? Nova istraživanja pokazala su da već jedna doza vakcine Astrazeneke pruža zaštitu od oko 76% tokom tri meseca. To znači da gotovo osam od 10 ljudi koji su primili vakcinu nije obolelo od koronavirusa već nakon jedne doze. Sa drugom dozom ta zaštita raste na 82%. Istraživanja su takođe utvrdila da vakcina Astrazeneke vrlo efikasno štiti od teških oblika bolesti - niko ko je primio u ispitivanjima nije razvio ozbiljnu kliničku sliku niti mu je trebalo bolničko lečenje. Ispitivanja su pokazala da su vakcine Fajzera i Moderne efikasna oko 95%, ali kako su postojale određene razlike u načinu sprovođenja ispitivanja, teško je tačno porediti dobijene rezultate. Jedno novo istraživanje pokazalo je da odgađanje druge doze AstraZenekine vakcine u razdoblju od 12 nedelja pojačava efikasnost vakcine. Efikasnost prve doze za to vreme ne pada. Prema novoj tablici koju je napravila Monika Gandi, infektološkinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, vakcina Astrazeneke je 100% efikasna u sprečavanju težih oblika bolesti i hospitalizacija, a 90% protiv svih oblika bolesti kada se prvo daje pola doze, a zatim cela.Kako deluje vakcina Astrazeneke? Vakcina je napravljena uz pomoć oslabljenog adenovirusa, jednog od mnogih tipova virusa koji izazivaju obične prehlade. Adenovirusi su dobro istraženi virusi koji se već čitav niz godina istražuju i koriste kao vektori u vakcinama ili u genskoj terapiji. U Astrazenekinoj vakcini koristi se adenovirus šimpanzi (ChAd) koji, iako može da inficira ljudske ćelije ne može u njima da se umnožava pa tako kod ljudi ne izaziva prehladu. Ovaj virus u vakcini je genetski izmenjen tako da ispoljava protein koronavirusa uprkos tome ne može da uzrokuje bolest. U ChAd virus ubacuje se genski kod za stvaranje proteina šiljak (spike - S) kojim se koronavirus SARS-CoV-2 veže za ljudske ćelije i ulazi u njih. Adenovirus koji prenosi genski materijal zove se vektor (u epidemiologiji je to naziv za organizme koji ne uzrokuju bolest već je samo prenose; npr. komarci su vektori za prenos malarije, zike, virusa zapadnog Nila i sl.) pa se ta vakcina naziva vektorskom. Za razliku od Fajzerove i Modernine vakcine, u kojima se nalazi jednostruka glasnička RNA (mRNA) koja kodira za protein šiljak, Astrazenekina sadrži dvostruku zavojnicu DNA s kodom za protein. Kad se vakcina ubrizga pacijentu, adenovirus dolazi do ćelija i vezuje se za njihovu površinu. Ćelije svojom površinom obuhvataju virus i uvlače ga u sebe unutar malog mehurića. Virus u ćeliji napušta mehurić, dolazi do jezgra u koji ubacuje genski kod gde se on prepisuje u glasničku RNA (mRNA) koja potom izlazi iz jezgra i u ribozomima pokreće stvaranje proteina S. Ćelije će taj protein ispoljiti na svojoj površini kako bi ga odbrambeni sistem tela prepoznao kao strano telo. Odbrambeni sistem potom počinje da stvara antitela i aktivira T ćelije da reaguju na protein S. Kada pravi virus uđe u organizam, T ćelije i antitela će uništiti zaražene ćelije i blokiraće protein S na virusima i tako smanjiti šansu da se virusi pričvrste za nove ćelije i uđu u njih. Koliko traje zaštita vakcine Astrazeneke? Još nije poznato koliko dugo traje zaštita vakcine jer je kampanja vakcinisanja krenula tek pre nešto više od mesec dana, a neke studije utvrdile su da su ljudi nakon zaraze stvarnim virusom zaštićeni najmanje šest meseci. Naučnici smatraju da bi vakcine trebalo da pruže još dužu zaštitu s obzirom na to da u vakcinama nema virusnih mehanizama kojima oni smanjuju imuni odgovor.Budući da SARS- CoV-2 mutira, iako sporije od virusa gripa, moguće je da će biti potrebno dodatno vakcinisanje onom vakcinom koja će da štiti od novih sojeva. Južnoafrička Republika objavila je da privremeno prekida vakcinisanje svoje populacije vakcinom Astrazeneke jer se za sada nije pokazala dovoljno efikasnom protiv južnoafričkog soja koji tamo dominira. Ali i vakcine drugih kompanija kao što su Modernina, Fajzerova, Novavaksova i Džonson i Džonsonova, pokazale su slabiju zaštitu protiv južnoafričkog i brazilskog soja. Protiv britanskog soja sve imaju jednako dobru zaštitu kao i za uobičajeni soj. Ipak, naučnici smatraju da vakcina Astrazeneke pruža dovoljnu zaštitu od težih oblika bolesti. Astrazeneka je već najavila da do jeseni planira da razvije modificiranu vakcinu koje će da štiti od novih sojeva kao što je južnoafrički. Zašto vakcina Astrazeneke može da se čuva u običnom frižideru? Za razliku od vakcina Moderne i Fajzera, koje se temelje na RNK koja je nestabilna i vrlo brzo se razgrađuje, vakcina Astrazeneke temelji se na DNK, koja je mnogo stabilnija. Zbog toga vakcine Moderne i Fajzera moraju da se drže na izuzetno niskim temperaturama u posebnim frižiderima, dok Astrazenekina može da se čuva i u običnim frižiderima, što je čini mnogo lakšom za distribuciju. Kada je vakcina odobrena? Vakcina je vrlo brzo razvijena jer se temelji na tehnologiji kojom su razvijane vakcine za neke druge bolesti kao što je ebola. Prva ga je odobrila britanska agencija za lekove MHRA 30. decemra, a kasnije krajem januarai evropska EMA. EMA je saopštila kako su klinička ispitivanja pokazala da je vakcina &quot;sigurna i efikasna u prevenciji kovida 19 kod osoba starijih od 18 godina&quot;. Dodala je da ono može slobodno da se koristi i kod starijih od 55 godina. Prošle nedelje kompanija je zatražila odobrenje po hitnoj proceduri od američke agencije FDA. Zašto neke evropske zemlje ograničavaju upotrebu vakcina? Neke evropske zemlje objavile su da će vakcinu nuditi samo ljudima od 18 do 64 godine, jer nema dovoljno podataka o tome koliko dobro štiti starije od 65 godina, ali nisu službeno zabranile upotrebu te vakcine za starije. Problem je u tome što je u kliničkim ispitivanjima bilo premalo starijih od 65 godina da bi rezultati bili jasni. Ipak to ne znači da ono nije efikasno kod starijih, a stručnjaci ističu da nema razloga zbog kog bi ta vakcina bila slično efikasna za mlade kao i druge vakcine, a značajno slabije za starije. Astrazeneka tvrdi da podaci iz kliničkih ispitivanja pokazuju da je njena vakcina efikasna u uzrastu starijem od 65 godina. Ranije studije pokazale su da stariji ljudi, baš kao i mlađi, imaju podjednako jak imunološki odgovor na vakcinu. Public Health England objavio je da su podaci firme o imunološkim odgovorima vakcina &quot;vrlo umirujući&quot;. Građani u Hrvatskoj ne mogu da biraju vakcinu jer je dostupnost vakcine manja od tražnje. Možda će moći u aprilu i kasnije, kad počnu da stižu veće količine vakcine. Ali neće biti lako da se to organizuje organizuje, s obzirom na to da su sve vakcine u višedoznim bočicama, koje se moraju da se upotrebe u kratkom vremenu nakon što se otvore. Drugim rečima, lekar u ambulanti neće moći u jednom danu da vakciniše četiri osobe jedniom vakcinom i četiri drugim nego će morati da planira da upotrebi svih 6 ili 10 doza iste vakcine u radnom danu.