Zašto neki ljudi imaju teži oblik korone: Odgovor je u genima

Jedna od najvećih zagonetki pandemije korona virusa jeste ta zašto neki ljudi koji se zaraze nemaju nikakve simptome, dok se drugi ozbiljno razbole.Istraživanjem sprovedenim na više od 2.200 pacijenata u jedinicama intenzivne nege, utvrđeno je da neki geni mogu da kriju odgovor na to pitanje, piše BBC na srpskom. Zbog određenih gena neki ljudi su podložniji težim simptomima kovida-19. Ovo otkriće pruža novi uvid u to gde imuni sistem pogreši u borbi s virusom, što može pomoći kod novih terapija. Nove terapije će biti potrebne uprkos razvoju vakcina, kaže doktor Kenet Bejli, medicinski konsultant Kraljevske ambulante u Edinburgu i vođa projekta Genomik. &quot;Vakcine će drastično smanjiti broj kovid slučajeva, ali verovatno je da će lekari lečiti ovu bolest u jedinicama intenzivne nege širom sveta još godinama, tako da je velika potreba za novim terapijama&quot;, kaže Bejli. Naučnici su posmatrali DNK više od 200 pacijenata u jedinicama intenzivne nege u britanskim bolnicama. Skenirali su gene svakog od pacijenata - one koji sadrže instrukcije za svaki biološki proces, pa i za to kako se boriti sa virusom. Genomi su potom upoređivani sa DNK zdravih ljudi kako bi se otkrile razlike. Pronađeno ih je nekoliko - prva je u genu koji se zove TYK2. &quot;To je deo sistema koji imune ćelije čini ljućim, usled čega se više upale&quot;, objašnjava Bejli. Međurim, ako gen nije ispravan, može da izazove preteranu reakciju imunih ćelija, što dovodi do teške upale pluća.Postoji serija lekova protiv upale koje ciljaju na ovaj biološki mehanizam, poput leka Baricitiniba. &quot;Zbog toga je taj lek moguć kandidat za novu terapiju&quot;, kaže Bejli, ali dodaje da se mora sprovesti veliko kliničko testiranje kako bi se znalo da li je to istina. Razlike su pronađene i u genu DPP9, koji takođe ima ulogu kod upala, kao i u genu OAS, koji sprečava virus da se reprodukuje. Varijacije kod gena IFNAR2 takođe su primećene kod pacijenata na intenzivnoj nezi. IFNAR2 je povezan sa antiviralnim molekulom koji se zove interferon i pomaže da se imuni sistem pokrene čim primeti infekciju. Naučnici smatraju da premalo interferona u organizmu daje početnu prednost virusu, zbog čega se on brže širi i dovodi do težeg oblika bolesti. Interferon se može davati u sklopu terapije, ali kliničkim ispitivanjem Svetske zdravstvene organizacije je utvrđeno da to ne pomaže teško obolelim pacijentima.