1. Izgaranje na poslu ima smisla samo ako poslodavac placa svaki minut tvog rada. Ako ti radis 16 sati dnevno za minimalac a on povecava privatni vozni park, PA CRKNI OD GLADI BUDALO JEDNA I TO JE BOLJE NEGO DA TE NEKO MAJMUNISE ZA POGACICU I JOGURT DNEVNO!
    (pera, 26. februar 2020 10:51)

    # Link komentara

  2. Prošao sam i sam kroz ovakve periode. Ne jednom.
    Lično ne verujem da dve trećine ljudi u Srbiji ima ovakve probleme. Verujte mi ekonomska situacija u zemlji bila bi mnogo drugačija.
    Svakako neki ljudi imaju ovaj problem i moraju da se edukuju i nauče da vode računa o sebi kao što vode računa o svom poslu.
     (Radoje, 26. februar 2020 08:17)

    # Link komentara

  3. Izgara se i upada u anksiozne bule ponajpre iz 2 razloga: Ili karijerizam ili anksioznost tj. neki drugi psihicki poremecaj. Ja sam bio psihicki bolestan, kolege su me izbegavale a ni sam nisam znao zasto. A onda sam, legalno (posto zivim u jednoj relativno normalnoj drzavi) poceo da pijem caj od konpolje. Preporodio se. Laganica. Radno vreme prodje bez problema. Ja nasmejan, opusten, kolege zadovoljne, straha nigde. Borite se za legalizaciju industrijske konpolje. Sa njom nema vise apoteke, lekara, svadja, depresija, letargije.
    (Lemi, 26. februar 2020 07:48)

    # Link komentara

  4. Bio osetio, smrklo se, i hvala Bogu napustio. Sad sam privatnik sa 1% stresa koji sam imao u privatnoj firmi.
    Jako lepo iskustvo ali dovoljno je sasvim nekoliko godina da shvatite gde ste.
    Ovde je neko lepo objasnio kako ljudi ulaze u to ali je naveo i termin kvazi menadzeri, e to je dodatni problem. 90% ljudi uopste nije sposobno da bude menadzer u bilo kom poslu a "namestaju" se na ta mesta jer nema "boljih".
    Zivot je jedan a poslova je hiljadu.
     (lemi, 26. februar 2020 07:42)

    # Link komentara

  5. Da biste zadržali posao ovde, očekuje se da se izložite burn out-u i da se to po vama vidi. Mada, ni to nije garancija da ćete posao sačuvati. Zato na vreme gledajte šta ćete vi dobiti od posla, a ne šta će posao dobiti od vas.
    (M, 26. februar 2020 07:23)

    # Link komentara

  6. Ako vam u APR zapisu firme ne stoji da ste vi vlasnik, radite onoliko koliko vam stoji u ugovoru, ne nasedajte na manipulatore i pozive na mobilni posle posla i kolege ce se naviknuti na vase radne navike. Ako bilo sta vredite, zadrzacete posao, ali ako vam daju otkaz onda najbolje emigrirajte u neke normalnije drzave ili sezonske poslove.
    (rale, 26. februar 2020 07:03)

    # Link komentara

  7. Ovakav tekst baš u vreme zadnjeg voza za predaju završnih računa. Mnogi imaju ovaj sindrom baš ove nedelje, izgaraju od posla, kunu se da više nikada neće dozvoliti da im se ovoliko posla nagomila a onda.... Čim predaju završni račun, narednih 11.5 meseci sve po starom....
    Vidimo se ovde krajem sledećeg februara
     (vladica, 26. februar 2020 03:15)

    # Link komentara

  8. Ja radim kao vatrogasac i danas nam je sef nama trojici naredio da menjamo homo kineticki polu osovinu i jos neka ramena na floridi poli a nikada to u zivotu nismo radili i izgubismo 5 sati dok smo zavrsili a pitanje je da li smo sve dobro uradili. Kako se ovakav postupak zove i ko njega i kome da tuzi za ovakvo maltretiranje i realno ugrozavanje bezbednosti onoga ko taj auto bude koristio. Realno 3 dundjera za mehaniku su srafila 5 sati da sve izmene a jos nam nije to posao.
     (Ivan, 26. februar 2020 02:24)

    # Link komentara

  9. Mi retko imamo i 5 radnih dana. Najčešće je radna subota a neretko i svaka druga nedelja. I Narod ćuti.
     (Majkl Džondar, 25. februar 2020 23:16)

    # Link komentara

  10. Radno vreme 6 sati resava ovakve i mnoge druge probleme.
    (Dusan, 25. februar 2020 22:53)

    # Link komentara

  11. @maja - bravo!???
     (jelena, 25. februar 2020 22:28)

    # Link komentara

  12. Prošla sam kroz ovo. Ostala na istom dobrom poslu i izborila se.

    Došla sam bila u fazu da iako uzmem sebi dan odmora da mi se povraća od anksioznosti, a da u proseku radim 29 dana u mesecu.

    Može se uz pomoć porodice, ali da se svi osveste i problem postavi na prave noge.

    Još uvek učim da ponovo živim, ali mnogo je bolje nego pre.

    Pogrešno vaspitanje pogoduje, biti najbolji djak, najsavesniji u svemu, napredovati, osvajati... Onda ne izdati druge i ne ostaviti na cedilu... usisa te to sve i sve bude gore i gore , a poslodavcima to ide na ruku.

    Nova klasa kvazi menadžera upada u ovo vrlo lako. To su ljudi koji nose biznis, koji imaju menadžerske obaveze, malo veču platu, a nose posao tako što uglavnom veći deo urade sami i postaju nezamenljivi u organizaciji...
    Gazda ih povremeno malo nagradi i održava u zadovoljstvu, i sam puno radi i izgara i daje primer ...

    unuci će uživati u stečenom ...
    a preduzetnici i pioniri posla će se lečiti od stresa i to je to...
    (Zena, 25. februar 2020 22:24)

    # Link komentara

  13. 80% radnika LEONI PROKUPLJE ima ovu dijagnozu,verujte mi,medju njima sam i ja bio,ali dosta je bilo...
     (neko, 25. februar 2020 22:16)

    # Link komentara

  14. Zaposlim se ja nakon faxa u jednoj privatnoj firmi,vukao sam posao kao magarac 5 godina,doduše dobro sam i zaradjivao,ali onda je krenuo pritisak,preporuke lekara da odmaram malo,uzeo sam prvi put pun godišnji,otišao na more i nikad više nisam radio za drugog,dao otkaz čim sam se vratio sa godišnjeg.
    Odmarao pola godine,otvorio svoj projektni biro,i radim koliko i kad mogu,sa sela,mora,grada,plaćam ljude za teren,naručujem materijale mail-om,plaćam preko net-a....
    Radite za druge nakon fakulteta (inženjeri) dok ne naučite posao,a onda razlaz,otvori svoje,i uživaj, koliko god posla imaš,imaćeš više nego što si dobijao kroz plate,a stres jednak nuli.
     (Aleksa, 25. februar 2020 21:34)

    # Link komentara

  15. Zivimo kao robovi, a prodaju nam iluziju slobode, a na nasim ledjima se bogate.
    Kakavgod da vam je posao, pogotovu ako ste u sektoru usluga, pre ili kasnije cete osetiti tezak besmisao ovakvog zivota.
    Vrtimo se kao mis u tocku... ili kako je to lepo opevao Milan Rakic u "Dolapu":
    Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
    stoji kao spomen iz prastarih dana.
    Njegovu sam škripu kao dete čuo.
    Stara gruba sprava davno mi je znana.

    Jedan mali vranac okreće ga tromo,
    malaksao davno od teškoga truda.
    Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,
    bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

    Vranče, ti si bio pun snage i volje,
    i dolap si stari okretao živo.
    Tešila te nada da će biti bolje;
    mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

    Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
    iznemoglo telo, malaksale moći;
    poznao si život i nevolje prave,
    i julijske žege i studene noći.

    O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
    oličena sudbo svih života redom,
    tebe, braću ljude, i sve žive duše,
    jednake pred opštom neminovnom bedom.

    Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
    Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
    Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,
    dok ne padne najzad spasonosno veče.

    Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
    svuda oko tebe buja trava gusta,
    i mirise njene ćuv donosi vreo.
    Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

    Ti si, kao i ja, od mladosti rane
    osetio opštu sudbu što nas gazi,
    i gladan i žedan provodio dane
    sve u istom krugu, sve na istoj stazi...
    (Maja, 25. februar 2020 21:24)

    # Link komentara

✕