Svi pričaju o njoj i hteli bi da gladuju, ali autofagija nije za sve

Kako pomenete autofagiju, svi će da skoče i da vam kažu "jao to je ono gladovanje od 16 sati", "probao sam", "smršao sam" ili šta već, jer nema ko za ovu metodu nije čuo.

Izvor: Slađana Vasić
Podeli
Foto: Depositphoto/NinaMalyna
Foto: Depositphoto/NinaMalyna

Metabolički proces periodičnog gladovanja (Intermittent fasting) za koji je japanski biolog Jošinori Ošumi dobio Nobelovu nagradu 2016. godine veoma je popularan poslednjih meseci i izaziva kontroverze među lekarima. Koliko jer zaista korisna, tek ćemo videti, ali do tada je važno znati da ovo nije metoda za svakoga.

Šta je autofagija?

Autofagija ("jedenje samog sebe"), ili autofagocitoza, je, kako kaže biolog Biljana Gavović za B92.net, prirodni regulatorni mehanizam u kojem zdrave ćelije, tj. njihovi delovi - organele lizozomi, uklanjaju suvišne ili disfunkcionalne komponente ćelija. Može se reći i da je to sposobnost zdrave ćelije da reciklira otpad, koji se nagomilava unutar ćelije ili u njenom okruženju. Ovaj proces čišćenja ćelije svakog organizma svakodnevno obavljaju.

"Autofagiju posmatramo kao proces prirodnog samoodržavanja i lečenja organizma, u kome naše telo troši sve 'nepotrebne viškove' i na taj način zapravo olakšava sopstveno funkcionisanje. Da bismo na pravi način aktivirali i sproveli proces autofagije, naša jetra, čije ćelije vrše detoksikaciju otrovnih materija iz organizma, ima jedan zahtev - a to je gladovanje. Kao što znamo, naše telo će da posegne za zalihama masti tek kada istroši svu glukozu iz krvi i glikogen iz rezervi. A uslov za to je, kao što sam napomenula, neuzimanje hrane, tj. gladovanje", ističe Gavovićeva, koja je i edukator iz oblasti nutricionizma, zdravlja i zdravih stilova života.

Gladovanje može da se sprovodi na različite načine. Ona preporučuje da dinamika gladovanja bude 16 sati svaki dan (pri tome se u periodu od 8 sati uzima hrana, a u kontinuiranom periodu od 16 sati ništa ne jede, nego se pije samo voda), ili da se period gladovanja produži na više dana, npr. 2 dana u toku nedelje, ili 7 dana u toku nekoliko meseci.

Granice koje osoba može da izdrži vrlo su individualne, pa se zato ne preporučuje usvajanje opštih saveta, nego treba pratiti svoje mogućnosti.

Foto: Foto: depositphoto/ersler
Foto: Foto: depositphoto/ersler

Autofagija navodno štiti od tumora i drugih bolesti i podmlađuje.

"U nedostatku hrane kao izvora energije i gradivnih materija, naše zdrave ćelije će se pobrinuti da obezbede alternativne izvore hrane, a to su, pre svega, masne ćelije, ćelije tumora, oštećene ćelije, mikroorganizmi i toksini koji su višak u našem telu. Zbog svega toga, autofagija predstavlja savršen način da na prirodan način sprečimo nastanak i širenje bolesti, kao i da pokrenemo proces podmlađivanja organizma. Starenje ćelija se povezuje sa nagomilavanjem mutacija u njima, a posledično nastaju i razna oštećenja, koje telo sanira zahvaljujući autofagiji", smatra Gavovićeva.

Ako se pravilno primenjuje, autofagija će, kaže ona, svakako dovesti do regulisanja telesne težine, jer su periodi u kojima ne uzimamo hranu daleko duži od perioda u kojima se hranimo. Sa druge strane, ako se pritom pridržavamo osnovnih nutricionističkih saveta o zdravoj ishrani (umerenost, raznovrsnost, dovoljne količine esencijalnih nutrijenata, optimalna hidriranost...) i upražnjavamo sportske aktivnsti primerene godinama i zdravstvenom statusu, uspeh u održavanju optimalne telesne težine je zagarantovan.

Iskustva poznatih

U Srbiji je među prvim poznatim ličnostima na ovu temu pričao naš najbolji teniser Novak Đoković, koji je sredinom ove godine priznao da primenjuje autofagiju već godinu i po i gladuje po 16 sati, što je isprva bilo malo neobično jer su vrhunskom sportisti potrebniji redovniji obroci.

Ovu ideju prihvatio je i osnivač najveće internet-zajednice na ovim prostorima Burek.com Ivan Minić, koji u svom projektu Zdravlje u fokusu, kaže da "Intermittent fasting" ima svoje pozitivne posledice po organizam.

"Svakom kažem da se posavetuje sa lekarom, pa ako nema prepreka, da probaju. Prvo 8/16 pa onda ako im prija, da skraćuju vremenski prozor", dodao je za B92.net.

Ilustracija Foto: depositphotos/alex9500
Ilustracija Foto: depositphotos/alex9500

Do obolevanja od koronavirusa autofagiju je praktikovao i pevač i glumac Đorđe David.

"To je odlična stvar za osobe koje imaju višak masti kod sebe. Rezultati su vidljivi već posle 7 dana. Počeo sam brže da razmišljam, žešće da vežbam i imam više energije. Autofagija daje ozbiljne rezultate, još ako ne pijete sokove i alkohol, već samo vodu i izbacite grickalice, onda je to to. Potrebna je puna posvećenost i maksimalna diciplina", poručuje muzičar.

Najavio je da će vrlo brzo da se vrati na režim od 16 sati nakon što je čekao da se oporavi od virusa, a i da mu noga koju je povredio zaraste.

"Ako je organizam iscrpljen, gladovanje između 13 i 16 sati može da bude kontraproduktivno i dovede do pada imuniteta."

"Za" gladovanje i "protiv" njega

Iako prave razloge protiv ovakvog načina ishrane nema, Gavovićeva upozorava da postoje zdravstvena stanja kod kojih se ne preporučuje autofagija, a to su: trudnoća, niz psihoneuralgijskih - psihosomatskih oboljenja u poodmaklom stadijumu, poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi, gnojni procesi unutrašnjih organa povezani sa nepokretnošću čoveka, druge hronične bolesti i starost. U takvim slučajevima se treba dobro informisati i konsultovati sa lekarom.

"Svi ostali razlozi govore o dobrobiti autofagije: čisti i reciklira otpad u ćelijama, pospešuje regeneraciju tkiva, podmlađuje organizam, jača imunitet, ima značajnu ulogu u prevenciji kancera, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, u regulaciji telesne težine, normalizacija korisne mikroflore", dodaje ona.

Nutricionista Jasna Vujičić saglasna je sa njom i navodi da je autofagija primenjiva samo za zdrave odrasle osobe, ali i da ne podržava ovu metodu.

"Ovo nije neka fad dijeta koja služi da skinete koji kilogram i centimetar sa stomaka ili butina i posle nastavite po starom. I najmanji unos hrane tokom perioda uzdržavanja od hrane odlaže ili prekida proces autofagije. Kao nutricionista, nisam pristalica ovakvog režima ishrane", izričita je Vujičićeva.

Ona je ukazala na neželjene efekte poput: izrazitog pada nivoa šećera u krvi, glavobolje, fizičke malaksalosti, amenoreje (izostanka menstruacije) kod žena, pojačanog apetita na kraju 16-časovnog ciklusa uzdržavanja od hrane, probleme sa varenjem (nadimanje, gasovi), jo-jo efekat kada posle svakodnevne autofagije odustanete od njenog daljeg praktikovanja i dobijanje na kilaži.

Samo na vama je da li ćete da pobeđujete sebe u lošim navikama kroz autofagiju ili neku drugu metodu. A ako već imate dobru volju, gledajte da vam bezbednost bude na prvim mestu.

strana 1 od 4 idi na stranu