Istorija - Eurobasket 2022 -

Kraj desetogodišnje vladavine (1999)

Posle desetogodišnje vladavine Jugoslavije, Italijani su konačno stigli do druge zlatne medalje na evropskim prvenstvima.

Podeli
Foto: Profimedia/ELECTRONIC IMAGE
Foto: Profimedia/ELECTRONIC IMAGE

Mesto i vreme održavanja:
Antib, Klermon-Feran, Dižon, Tuluz, Le Man, Po i Pariz
21. jun - 3. jul 1999. godine

"Plavi" su u Francusku otputovali jači za Vlada Divca, koji se posle trogodišnje pauze vratio u nacionalni tim, ali i oslabljeni za kapitena Aleksandra Đorđevića i tada zvanično najboljeg košarkaša Evrope (u izboru FIBA) Željka Rebraču, koji su bili povređeni.

Dodatnu otežavajuću okolnost predstavljalo je i NATO bombardovanje, zbog koga su izabranici Željka Obradovića pripreme u celosti obavili izvan Jugoslavije, tačnije u Solunu.

Na pripremama se povredio i Predrag Stojaković, koji je zajedno sa Milanom Gurovićem i Draganom Tarlaćem, posle mnogo pregovora sa Grcima zbog dvojnog državljanstva, debitovao na ovom prvenstvu.

Finale: Italija – Španija 64:56

Poredak: Italija, Španija, Jugoslavija, Francuska, Litvanija, Rusija, Nemačka, Turska, Izrael, Slovenija, Hrvatska, Češka, Makedonija, Mađarska, BiH, Grčka

MVP: Gregor Fućka (Italija)

Najbolji strelac: Ereros (Španija) 173 poena (19,2 po utakmici)

Rezultati SRJ: Izrael (81:61), Makedonija (83:68), Francuska (63:52), Slovenija (71:66), Španija (77:63), Rusija (68:76), Nemačka (78:68), Italija (62:71), Francuska (74:62)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Bodiroga (127), Danilović (112), Divac (96), Tomašević (65), Lončar (56), S. Obradović (46), Šćepanović (38), Tarlać (37), Gurović (28), Topić (27), Lukovski (25), Stojaković (-)

Uprkos svemu, tim koga je sa kapitenskom trakom vodio Vlade Divac igrao je veoma dobro, a jedini poraz u takmičenju po grupama doživeo je protiv Rusije, u meču koji našoj reprezentaciji nije značio ništa, a Rusima je samo trijumf donosio plasman u četvrtfinale.

Na nesreću, na tom meču "plavi" su ostali bez prvog plejmejkera Saše Obradovića, koji je pokidao ahilovu tetivu, zbog čega je propustio celu narednu sezonu.

S obzirom da je i njegova zamena Dragan Lukovski bio "rovit", naš tim je u samu završnicu ušao praktično bez jednog pravog organizatora igre. Lukovski je uspeo da odigra 11 minuta u četvrtfinalu protiv Nemaca, ali u polufinalu se videlo da ne može.

Italijani su iskoristili katastrofalno prvo poluvreme našeg tima, probleme u organizaciji napada i u jednom trenutku došli do neverovatnih 18 poena prednosti (37:19).

Predvođeni Bodirogom i Danilovićem, uz podršku Šćepanovića, "plavi" su uspeli da se "dignu iz mrtvih" i u 34. minutu čak povedu (57:55), ali nisu imali snage da tu prednost sačuvaju.

Italija je došla do pobede i kasnije u finalu relativno lako pobedila Španiju. Naši reprezentativci, s druge strane, imali su još veći problem u meču za bronzu, jer se protiv domaćina Francuske, povređenima pridružio i Vlado Šćepanović.

Ipak, Divac i Bodiroga pre svih, nisu dozvolili da se prekine niz osvajanja medalja na velikim takmičenjima. Francuzima nije pomoglo ni 14.000 gledalaca u dvorani "Bersi".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.