"Zaključaonica"
Koliko sam vam dosađivao sa tim pričama uoči turnira oko toga kakvo je stanje u Melburnu, hoće li se igrati, neće, da li će biti publike...
Z.K.
Mesecima je trajalo to natezanje konopca, pregovori organizatora sa vladom, mere ove i one, čak su i igrači nedeljama bili u oblaku magle ne znajući ni da li da krenu da pakuju kofere za dalek put ili ostanu u svojim zemljama.
I šta sad? Evo ga, opet vasceli karantin u Viktoriji. Melburn - "zaključaonica". Kad su mogli rekordnih 111 dana, mogu još ovih pet!
Pa navikli se ljudi, šta ćete, „nova normalnost“. Celih 13 slučajeva pozitivnih testova, u hotelu melburnškog aerodroma, sumnja, ne i potvrda da je u pitanju takozvani britanski soj i odmah – kataklizma!
Posle kažu da 13 nije baksuzan broj...
Listam preko australijsku štampu od jutros. Virus, virus, naslovi poput „Let u grotlo kovid oluje“, „Granični zidovi podignuti ponovo“...Sve naslovi koji odišu optimizmom, nema šta.
Britanski kolega, koji se nekim čudom, našao na licu mesta, opisuje Melburn park, koji me po onome što čitam, asocira na grad duhova.
„Patrik Muratoglu daje intervju za jednu TV ekipu. I to je to, u celom kompleksu nikog ne možeš nahvatati. Nema ni onih klinaca što dele kreme za sunčanje, na kapijama čak ni redara koji vam prevrću torbe“...
Drugi opis još više svedoči o novonastaloj praznini.
„Tramvaji, koji staju nedaleko od ulaza u kompleks i dalje klamparaju, ali iz njih niko ne izlazi“...
Sećam, se, tu su se stvarali takvi redovi, da ako nemate medijsku akreditaciju i samim tim dozvolu da prođete pored i uđete na poseban ulaz, čekate dugo u redu za ulazak na terene.
Razumem i ljude koji su negodovali zbog izbacivanja sa Rod Lejver arene na Novakovom prethodnom meču.
Mesecima zaključani, zaparloženi u svojim zidovima pod ovom i onom pretnjom, dobili su to zrnce letnje slobode, da ponovo osete šta to znači biti na teniskom meču, navijati, gledati najbolje svetske tenisere.
Dali su sebi oduška, ali mnogi su, razumljivo i preterali. Dozlogrdilo je ljudima. Izgubili su osećaj za meru, šta je kulturno, šta nije...
Čudite se nekoj tamo ženi koja se predstavila kao Liza, koja je pokazivala srednji prst Rafaelu Nadalu, onako u blaženom, pripitom stanju?
Crni Rafo, šta to bi? Kažeš, popila je malo više džina ili tekile? Pa i da je popila čitavu Jaru, nije za čuditi se posle svega što su stanovnici Viktorije iskusili u ovih karantinskih godinu dana.
Podivljali su, nema tu više ni razumevanja, ni artikulacije, jer ništa posle ovog kovidizma nije na svom mestu.
Jasno je, mnogi su tamo i zalutali, a ni publika na teniskim mečevima nije što je nekad bila.
Pre godinu dana, u jednoj od najpoznatijih melburnških ulica, po prodavnicama, u Rasel stritu, tražio sam neke sitnice u prodavnicama koje su načičkane jedna do druge.
Proletos mi je stigao preko Fejsbuka niz fotografija od prijatelja iz Melburna - ulica u kojoj su se mogli videti lokali, sve sa natpisom da su zatvoreni, da više nerade ili da su na prodaju.
„Rasel strit, danas“, poručio mi je.
Mali privrednici u Melburnu platili su najveći ceh tom zatvaranju.
Ali u Melburn parku će se igrati, do kraja, pa šta bude. Pet dana, pa se publika možda i vrati, ako se oni što odlučuju, smiluju. Ko zna, možda će biti sve produženo i ostaće na onom, „što je bilo, bilo je“.
U tom oblaku neizvesnosti i praznine, sada je i Novak Đoković koji razmišlja koji potez sledeći da povuče.
Povreda u predelu trbušnog zida nije šala i može da znači i kraj svih nadanja oko odbrane trofeja.
Ako reši da igra, stvar može da se pogorša, i šta onda? Treba misliti i na ostatak sezone.
Ako ne proba, a oseća da može, biće mu kasnije krivo što nije pokušao.
Od onog momenta kada je završio meč sa Tejlorom Fricom, povukao se u svoje odaje i ne oglašava se.
Iz Melburna ne dolaze do nas ni oni aberi oko toga da li će igrati ili neće. Ni Mats Vilander, ni Miša Zverev, niti bilo ko tamo, ko bi mogao biti obavešten, ne otkrivaju ništa.
Samo se zna to da je Đoković otkazao subotnji trening, a gde je, šta radi, kako se i kod koga leči, to niko ne zna.
A vreme neumorno teče i fer je reći, da je Kreg Tajli, prvi čovek turnira, neko ko danima ne spava, uradio veliku stvar što je to vreme rastegao na maksimalno moguće, pa će Novak opet igrati poslednji večernji meč u „Lejveru“.
Čekaćemo i nadati se, pa šta bude.
Žao mi je što Filip Krajinović, posle 0:2 u setovima, nije uspeo da u potpunosti preokrene i eliminiše jednog od favorita, Danila Medvedeva.
Rus je pokazao da je ranjiv, da ima pukotina u igri i da postoje stvari koje mogu da ga izbace iz ritma.
Čestitke Filipu, pokazao je da se i dalje drži svoje igre i bez obzira na poraz, ovo je najava nekih novih, dobrih rezultata u ovoj sezoni.
Rafael Nadal je odradio posao i protiv Kamerona Norija, čini se da njemu leđa ne prava takav problem da ne može standardno da pobeđuje.
Karolina Pliškova je opet, u susretu sa super drugaricom i imenjakinjom, Karolinom Muhovom, pokazala da još nije sredila redove i da je daleko od forme koja ju je svojevremeno dovela do vrha WTA liste.
Umesto da pobedi, razvila je do novog nivoa disciplinu lomljenja reketa. I zato je krenula sa poenom minusa na startu drugog seta.
Utisak je da to turobno igranje pred praznim tribinama ne možemviše da donese nikakvo uzbuđenje.
Mnogo je bolje bilo proteklih dana, kada se vratila nada u povratak u normalu.
Sada je sve to opet san. Ni traga od „hepi slema“.
Izgleda da je Rodžer Federer sve to dobro naslutio kada je rešio da ostane kod kuće na Alpima.
Jer i sve te silne povrede, igrači koji su izlepljeni trakama, koji su testirani fizički do krajnjih granica, nisu došle tek tako.
Već kao verovatna posledica dvonedeljne „zaključaonice“.
Tada su bili zatvoreni oni, sada opet stanovnici Melburna i Viktorije.
I tako ukrug, dok ovom ludilu, nadajmo se , jednog dana, ne vidimo kraj...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
