Od Margaret Kort i Emersona do Serene, Agasija i Novaka
Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu igra se svakog januara u Melburn Parku, osim ove godine.
Pandemija koronavirusa pomerila je turnir za mesec dana, pa će on umesto početkom januara, startovati početkom februara. Tačnije, 8. februara.
Turnir je prvi put održan davne 1905. godine i sve do 1987. podloga na prvom Gren slemu u sezoni bila je travnata. Od 1988. igra se na tvrdoj podlozi, a jedini teniser u istoriji koji je osvojio turnir na obe podloge jeste Šveđanin Mats Vilander.
Turnirom upravlja Teniski savez Australije, a prvi put je održan na kriket terenima u ulici Sent Kilda roud. U startu je zvanični naziv turnira bio šampionat Australasijana, 1927. preimenovan je u šampionat Australije, da bi sadašnji naziv Australijan open dobio 1969. godine.
Od 1905. godine do danas turnir je održan u pet australijskih i dva novozelandska grada – u Melburnu 59 puta, Sidneju 17, Adelaidu 14, Brizbejnu sedam, Pertu tri, i po jednom u Krajstčrču i Hejstingsu.
Pre 43 godine odlučeno je da samo jedan grad bude domaćin – odabran je Teniski klub Kujong, koji se nalazi u predgrađu Melburna, ali je posle 15 godina lokacija ponovo promenjena.
Melburn Park (nekadašnji Flinders Park) napravljen je 1988. godine kako bi ispunio sve veće potrebe turnira koji je prerastao kapacitet u Kujongu.
Selidba u Melburn Park momentalno je donela uspeh, pošto je već u prvoj godini povećana posećenost za 90%. Prethodne je u Kujongu na turniru bilo 140 hiljada ljudi, a prve godine u Melburn Parku čak 266.436.
U početku je zbog geografskog položaja na turniru je nastupao veoma mali broj stranaca – tokom dvadesetih godina XX veka put brodom od Evrope do Australije trajao je oko 45 dana.
U novembru 1945. Dejvis kup selekcija SAD došla je u Australiju avionom i oni su bili prvi teniseri koji su vazdušnom linijom stigli u Melburn Park. Čak i unutar Australije, mnogi igrači imali su problema sa putovanjima.
Kada je turnir bio organizovan u Pertu, nisu učestvovali igrači iz Viktorije i Novog Južnog Velsa, pošto je razdaljina između istočne i zapadne obale Australije oko tri hiljade kilometara. U Krajstčrču 1906. učestvovala su samo dva Australijanca, pa je turnir osvojio Novozelanđanin.
Početna izdanja šampionata Australasijana potresao je problem kvaliteta takmičenja – sve države u Australiji, kao i Novi Zeland, organizovali su svoje šampionate u tenisu. Prvi je bio na programu još 1880. godine u Melburnu pod imenom šampionat Kolonije od Viktorije (kasnije je preimenovan u šampionat Viktorije).
Dva najbolja igrača u to vreme – Australijanac Norman Bruks (njegovo ime je danas ispisano na trofeju koji dobijaju pobednici u muškom singlu) i Novozelanđanin Entoni Vajlding skoro da nisu ni učestvovali. Bruks je na turnir došao samo jednom i osvojio ga je (1911), dok se Vajlding takmičio dvaput, osvojivši obe titule (1906, 1909). On nije došao čak i kada se igralo u njegovoj rodnoj zemlji, tri godine od poslednjeg trofeja.
Kada je turnir prebačen na Milton terene u Brizbejnu krajem šesdesetih, bilo je dozvoljeno svim teniserima da učestvuju, čak i profesionalcima koji su zbog zabrane propustili tradicionalni deo. I pored toga, sve do 1982. godine (izuzimajući 1969. i 1971) veliki broj najboljih igrača propuštao je takmičenje zbog udaljenosti, nekonvencijalnog datuma (u to vreme su Božić i Nova godina), ali i niskih nagradnih fondova.
Godine 1970. Nacionalna teniska liga, koja je zaposlila Roda Lejvera, Kena Rozvela, Andresa Himena, Panča Gonsalesa, Roja Emersona i Freda Stola, zabranila je svojim igračima nastup na turniru jer su garancije organizatora bile nedovoljne. Turnir je na kraju osvojio legendarni Amerikanac Artur Eš, po kome naziv nosi najveći stadion na svetu kapaciteta 23.200 gledalaca (US open).
Ivan Lendl, Džon Mekinro i Mats Vilander učestvovali su na turniru 1983. godine, a šampion u singlu bio je Vilander.
Napokon, 1988. godine turnir je prebačen u Flinders Park (kasnije preimenovan u Melburn Park), a osim toga, promenjena je i podloga na kojoj se turnir igra. Travnatu podlogu zamenila je tvrda pod nazivom "Rebound Ace“.
Pre ’Melburn Park ere’ termin turnira bio je promenljiv, najviše zbog neodgovarajuće klime – 1919. u januaru (posle Prvog svetskog rata), sledeće godine u martu, a 1923. u Brizbejnu igralo se avgustu zbog niže temperature i vlažnosti vazduha.
Osamdesetih godina aktuelan je bio decembar, ali je 1987. odlučeno da se turnir ipak igra sredinom januara, i od tada se ne menja. Takav termin ume da bude problematičan igračima, pa smo poslednjih godina videli veliki broj predaja zbog ekstremno visokih temperatura, koje prelaze 40 stepeni celzijusa.
Krajem prošle decenije vlasti u Novom Južnom Velsu izrazili su želju da ugoste turnir nakon što prvobitni ugovor Melburn Parka istekne 2016. godine, a za domaćina je predložen Sidnej. Međutim, uprava kompleksa odmah je reagovala i najavila da će u renoviranje uložiti stotine miliona dolara.
Kapacitet na tri najveća stadiona je povećan, postavljen je krov na Margaret Kort areni, renovirani su objekti za igrače, izgrađene prostorije Saveza i podignut je delom pokriveni ‘grad’ sa velikim video bimovima za gledanje mečeva. Vlada je odobrila radove, a bivši premijer Viktorije Džon Brambi potvrdio je da je Australija izdvojila ukupno 363 miliona dolara za kompletiranje radova. Ovaj potez bio je garancija da lokacija na kome se turnir organizuje neće biti promenjena do 2036. godine.
Novak Đoković je najuspešniji teniseri sa osam titula i jedino Srbin ima više od pet titula u Open eri. Slede Roj Emerson sa šest, te Rodžer Federer i Andre Agasi sa po četiri trofeja.
U ženskoj konkurenciji Margaret Kort je čak 11 puta bila šampionka (7-4), dok je u novijoj istoriji Serena Vilijams prva sa sedam titula. Najduži meč u istoriji turnira 2012. godine odigrali Đoković i Nadal u finalu, a najbolji srpski teniser slavio je posle iscrpljujućih pet sati i 53 minuta, rezultatom 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
