Danas, 24. jul
Povodom novog parlamentarnog poverenja Savetu za radio-difuziju

Kolibri za obmanute diplomate

Ljubiša Rajić

Srbija je najzad dobila Savet za radio-difuziju, cak dva puta. Tome je najmanje doprineo Branislav Lecic, ministar za kulturu i medije (ovde je tradicija da politicari ne rade prvenstveno ono zbog cega smo ih birali nego nešto drugo), pošto je zauzet kritikovanjem direktora kulturnih institucija koje je sam imenovao, pošto se njemu novinari generalno ne svidaju, pošto mu B92 ionako nije simpatican (Veran Matic nema onoliko smisla za kulturu kao Željko Mitrovic). A i gde da se covek bakce sa tamo nekim Savetom po ovoj vrucini.

Od ministara je o tom Savetu, bar po mom racunu, najviše pricao Žarko Korac, potpredsednik vlade za opšte i tekuce poslove. Prvo je lepo poucio novinare da, kada se nisu raspitivali zašto Skupština nije imenovala Savet pre šest meseci kada je isticao zakonski rok, stvarno nije u redu da pitaju zašto je sada Vlada predložila dva clana mimo zakonske procedure. Stvarno, ako im nije smetala prethodna nezakonitost, šta se sada kace za ovu potonju. I to nakon što su dobili savremen i dobar zakon o medijima (Korac garantuje da je on takav). Ali ovde svi hoce hleba preko pogace. Jer šta je važnije, zakon ili da se dobije Savet?

Pošto je DOS glasao protiv sopstvenog predloga o preispitivanju poverenja izabranim clanovima Saveta, a u tome ga je zdušno podržala sadašnja opozicija minus DSS (što je viši oblik dijalektike koga se cak ni Mihailo Markovic nije dosetio), Žarko Korac je odmah objasnio da u engleskoj javnosti niko ne bi osporavao ono što engleski parlament dva puta izglasa. Mora da se covek vec umorio objašnjavajuci elementarnu matematiku da minus pred minusom daje plus, to jest da dve nezakonitosti daju jednu zakonitost. A možda je i proucio dela Rake Radovica koji je tamo negde na pocetku višestranacja objasnio da SPS ima vecinu u Skupštini i da može da izglasa i "Cica Tominu kolibu" kao zakon ako hoce.

Predsednik Odbora za kulturu i informisanje Ivan Andric izjavio je da jeste tacno da je sve bilo malkice mimo zakona, ali bože moj (ili tako nekako, neka me ne tuži što ne pamtim od reci do reci šta je rekao na televiziji). Bojan Pajtic je nešto vredno objašnjavao, valjda opet da je Vlada samo malkice trudna, ali ne svojom krivicom, a i da to nije ništa strašno, medutim, nije ništa rekao da li ce Veran Matic dobiti odlikovanje umesto frekvencije. A pošto je Savet potvrden, Bojan Pajtic je objasnio da on sada treba da se izbori za svoj autoritet. Što su Nenad Cekic i Vladimir Cvetkovic odmah i ucinili i na memorandumu Saveta i sa njegovim pecatom objavili privatno saopštenje po kome se protiv njih dvojice vodila kampanja preko jedne televizije, nekoliko niskotiražnih novina, a u koju se nesvesno ukljucilo i nekoliko obmanutih diplomata, što je suštinski i organizaciono delo Verana Matica. Iz toga se da zakljuciti a) da niko nema pravo da ima kriticko mišljenje o njima, a posebno ne B92, b) da je istina samo ono što objave visokotiražni mediji i c) da su neke inostrane diplomate glupe i lakoverne, ali im i Bog, i Cekic i Cvetkovic opraštaju (blaženi su duhom nišci, jer njihovo ce biti carstvo nebesko).

Neko od njih je rekao i da su sada Cekiceva i Cvetkoviceva biografija postale dovoljno poznate, pa više i nema veze što nisu bile poznate onda kada su po zakonu morale da budu poznate. A neko drugi je još ranije rekao u Skupštini da Savet može da radi i sa pet clanova (dovoljno za kvorum), to znaci da ce Vlada, to jest država, to jest poreski obveznici uštedeti plate za dva clana. Ako je verovati prvim predlozima za plate clanova od 2.000 evra mesecno, to ce biti pristojna ušteda.

Tako sada Savet cine najumnije i najeticnije glave. Prvo predsednik Saveta Nenad Cekic, asistent na etici na Filozofskom fakultetu u Beogradu, inace bivši glavni urednik Indeksa i dugogodišnji ogorceni protivnik B92, Verana Matica i ANEM. Pa onda naucni savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i buduci, prica se, redovni profesor Fakulteta za civilnu odbranu Vladimir Cvetkovic, inace bivši predsednik saveta Indeksa, citaocima poznat po suštinski kiselom stavu u odnosu na sadašnju vladu i njene reforme (što je još jedan primer koliko Mihailo Markovic nije uspeo da dobro objasni dijalektiku).

Zatim je tu Miroljub Radojkovic, redovni profesor Fakulteta politickih nauka i strucnjak za medije, izabran u Savet na predlog Rektorske konferencije. On je prvo izjavio da ce odluku o tome da li ce dati ili nece dati ostavku na clanstvo u Savetu doneti pošto cuje mišljenje institucije koja ga je predložila, a onda je izjavio da mu je Rektorska konferencija predložila da ostane clan, što ona nije ucinila, jer se nije ni sastajala. Kada je Nastavno-naucno vece Univerziteta umetnosti u Beogradu obavestilo javnost da je predložilo Miroljubu Radojkovicu da podnese ostavku, a Savet Univerziteta u Beogradu (istina, bez kvoruma) predložio da se cela procedura ponovi, Radojkovic je objasnio da njega takve stvari ne obavezuju. Na kraju je rekao da "procedura jeste prekršena, i tu nema boga, ali ako su poslanici Skupštine Srbije dva puta potvrdili izbor clanova Saveta, ja to mogu da prihvatim". Prosto je dirljivo koliko se u ovoj zemlji poštuje volja narodnih poslanika.

Tu sedi i jedan pop za koga izgleda niko van crkve nije cuo, a i koga niko nije cuo ni da zbori, ni da romori. Što je normalno, jer za sveštena lica misli SPC, poznata po svojim savremenim, naprednim i otvorenim stavovima. Konacno, tu sede i dva clana iz Vojvodine, za koje isto tako niko nije cuo, ali kako je Nenad Canak vec rekao da generalno smatra da nijedan nezavisni medij ne valja ni pet para, može se ocekivati da ce oni zastupati volju vojvodanske skupštine, jer se ovde poštuje volja narodnih poslanika. I zamalo da zaboravim Gorana Radenovica, coveka sa virtuelnom adresom i diplomom, a sa nešto malo manje virtuelnom zaposlenošcu.

To sve garantuje duboku objektivnost po meri skrojenog Saveta. To što je B92 imao strukturiran dnevnik i razbarušene voditelje, a sada ima razbarušen dnevnik i strukturirane voditelje (koji kao da su bili na tecaju oblacenja u BK) nece mu pomoci u utakmici sa jednom Politikom i njenim programskim nacelom "100 godina s vama uz vlast" (još samo malo, pa ce i ta lepa, okrugla godišnjica), što su kao svoj uzor prihvatili i Pink i BK.

Zato predlažem da Savet što pre usvoji sledecu obaveznu programsku šemu za informativne programe:

1. Kolibri pevaju svecanu pesmu "Druže Điki, mi ti se kunemo, da s reforme
ne skrenemo",
2. Izvod iz panel rasprave o parlamentarizmu izmedu Žarka Koraca, Bojana
Pantica i Ivana Andrica,
3. Izvodi iz predavanja Vladimira Cvetkovica o pravnoj državi,
4. Izvodi iz vežbanja Nenada Cekica iz etike,
5. Miroljub Radojkovic kazuje nekolike misli o principijelnosti,
6. Cedomir Jovanovic kazuje kako je slušao glas Slobodana Jovanovica na
snimku Radio Beograda (za scenario i nastup pogledaj "Pinki je video Tita"),
7. Pop iza Saveta pobožno cuti, jer vec sve piše u Svetome pismu, a
Amfilohije se danas ne oseca dobro, pa nece nastupiti,
8. Bogoljub Karic objašnjava da njemu nije stalo ni do televizije, ni do
frekvencije, ni do para, vec do dobrih srpskih domacina,
9. Insert iz pevacko-muzicko-glumackog nastupa Nenada Canka i Branislava
Lecica na Pinku kao profesionalnom i zdravo komercijalnom nosiocu kulturnog
razvoja u Srbiji,
10. Dejan Mihajlov se buni,
11. Cedomir Jovanovic mu odvraca,
(10 i 11 mogu i da variraju, glavno da se zna ko je za reformu, a ko protiv
nje.)
12. Uspesi reforme,
13. Vesti iz sveta,
14. Sport i vremenska prognoza.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu