Ekonomist, br.152, 21.04.2003.
Autor: Milan Obradović

Da li je moguća transformacija i promena u medijima ako se na samom početku tog sizifovog posla ne poštuju odredbe zakona koji treba konačno da uredi tu oblast? Može li javnost nakon izbora članova Saveta za radiodifuziju "pretresti" ličnosti koje će da "vedre i oblače" našim radiodifuznim nebom?

Ako su frekvencije jedno od najvrednijih dobara svake zemlje, logično je da izbor ljudi koji će uređivati radiodifuziju zaslužuje najveću pažnju. Zato je i uneto u Zakon o radiodifuziji da će Skupština Srbije najmanje trideset dana pre odlučivanja o izboru članova Radiodifuznog saveta javno objaviti sve važeće liste kandidata sa osnovnim biografskim podacima. Ta odredba omogućava javnosti da se izjasni o pretedentima za mesto u Radiodifuznom savetu pre njihovog izbora.

Jer, postupak za smenu je veoma komplikovan, skoro nemoguć. To je smišljeno da bi članovi Saveta bili nepristrasni i pod manjim uticajem dnevne politike. Ali, takva zaštita predstavlja problem ako bi u taj Savet ušao neko ko ne zadovoljava postavljene kriterijume za izbor. A da javnost ima snagu, pokazao je slučaj kandidovanja za člana Saveta bivšeg prodekana ETF, kad je javno postavljeno pitanje njegovog kredibiliteta i povezanosti za prethodnim režimom. Ta kandidatura je povučena.

Međutim, potom je Vlada Srbije najavila svog kandidata, Nenada Cekića, bivšeg direktora i glavnog i odgovornog urednika Radija Indeks (sad je asistent na Filozofskom fakultetu) 8. aprila, a Skupština Srbije Vladimira Cvektovića (saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i bivši član Upravnog odbora Radija Indeks) 11. aprila, na sam dan izbora članova Saveta. Ono što je interesantno je zašto je toliko odugovlačeno sa kandidatima za Radiodifuzni savet, kad je zakon donet još jula prošle godine, i zašto je potom "zbrzana" nominacija i izbor ova dva člana Saveta?! Da li je to proceduralna greška koja je nebitna, i ako jeste zašto zakon uopšte ima tu odredbu?

Osnovni problem koji donosi ekspresno biranje članova saveta je pitanje konflikta interesa, tj. koliko su kandidati nepristrasni i da li su "raskrstili" za svojim medijskim kućama. Miloš Živković, pravnik i član radne grupe za izradu nacrta Zakona o radiodifuziji, smatra da s tim u vezi postoji još jedna proceduralna greška:"Ona se odnosi na izjave o sukobu interesa koje su se trebale uzeti pre izbora, a, po mom saznanju, to nije učinjeno. Jer, razrešenje je komplikovano, za njega treba 126 glasova u Skupštini, i to tek kad se utvrdi sukob interesa, ili nastupi neki drugi uslov predviđen zakonom".

"Što se tiče druge proceduralne greške, to je nepoštovanje roka od 30 dana za objavljivanje biografija kandidata u javnosti pre izbora. To u slučaju kandidata Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića, po mojim saznanjima, nije učinjeno", navodi Živković. Ova odredba je preuzeta iz engleskog zakona, kako bi se biografije kandidata pretresle u javnosti. Cekić je bio kandidovan 8. aprila, a Cvetković na dan izbora. Kod Cekića se mnogi pitaju da li je samo formalno prekinuo veze sa firmama koje imaju dozvole za radiodifuziju, što dovodi u sumnju njegovu buduću nepristrasnost.

"Cekić je učestvovao i u javnim raspravama kad je doveo u pitanje čitav zakon, a sad treba da ga sprovodi. I koji je razlog za biranje Cvetkovića u Radiodifuzni savet, da li on ima neke veze sa medijima?" - pita Rade Veljanovski, novinar i član radne grupe za pripremu nacrta Zakona o radiodifuziji.

Kršenje članova zakona nije dobar početak uređivanja medijskog haosa u Srbiji, pa makar to bile samo proceduralne greške. Jer, ako te procedure nisu važne, zašto su uopšte takve odredbe u zakonu postavljene, a Skupština ih usvojila? I da li Ujedinjeno kraljevstvo, kao kolevka vladavine prava, ima loš zakon koji predviđa sud javnosti u važnim pitanjima? Ima li osnova da se poveruje da na ovaj način neko hoće da ima "svoje ljude" na ovako važnoj poziciji?

Predlagače ova dva kandidata, nismo uspeli da kontaktiramo, kao ni Vladimira Cvetkovića. Nenad Cekić nije imao komentar na ova pitanja. A da je stvar ozbiljna, upozorava Vojin Dimitrijević, profesor na Pravnom fakultetu: "Pošto se o ovim novim članovima Saveta javnost nije izjasnila, možda treba pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom".