Moj kvadratPoreski tretman IT-a? Sve da se plati ili preko agencije 10x manje
Vest da je srpski start-ap Frame prodat američkoj kompaniji Nutanix snažno je odjeknula u Srbiji i svakako je bila vest godine za srpski IT. Šta se promenilo šest meseci kasnije, kako gleda na IT kadar u Srbiji, plate i poreski sistem, razgovarali smo sa osnivačem i prvim čovekom tog srpsko-američkog start-apa Nikolom Božinovićem.
Izvor: B92, Jelena Stjepanović
|
- Prošlo je pet meseci od kada je objavljena akvizicija Frame od strane Nutanixa. Najavili ste da ćete intenzivirati zapošljavanje u Frame-u jer Nutanix želi da napravi ceo razvojni centar u Srbiji. Da li je taj plan i dalje na stolu i da li je počeo da se realizuje? Da li ste zadovoljni, ima li poteškoća?
Kraj prošle i početak ove godine definitivno prolazi u znaku proširenja našeg tima. Već sada izvesno je da će 2019-ta biti rekordna kada je u pitanju broj novih članova Nutanix-a, tako da je sa te strane sve po planu. Generalno, rast Nutanix-ovog razvojnog centra u Srbiji i proširenje na druge proizvode, pored Frame-a, je veliki izazov. Jednostavno, nema mnogo tehnoloških kompanija koje su skalirale R&D u Srbiji do nekog broja od više stotina ljudi, što je naš plan za narednih par godina, tako da nema neke sigurne i poznate strategije koju možemo da primenimo.
Mi stalno tražimo inženjere (trenutno imamo više od deset otvorenih pozicija koje pokrivaju razne oblasti softverskog inženjerstva i tehničke podrške). Kako rastemo, sve nam više trebaju ljudi sa iskustvom u organizovanju većih timova, a do tog iskustva se dolazi primarno kroz rad u naprednijem i većem okruženju, koje kod nas ne postoji. Da ne bismo tražili iglu u plastu sena, rešili smo da problemu pristupimo strateški i da kroz sam proces regrutovanja kandidata i marketinške kampanje dođemo baš do onih ljudi koji su istovremeno i vrhunski inženjeri, ali i kvalitetne osobe u svakom smislu reči.
- Naveli ste da je jedan od ciljeva kompanije zadržavanje domaćih inženjera ali i dovođenje stranaca jer to daje jednu novu perspektivu. Znamo da je Srbija u priličnom deficitu u tom smislu, a sa druge strane govori se o neobično velikom rastu plata u IT industriji. Da li se zbog toga suočavate sa nekim novim izazovima i kako ih prevazilazite?
Istovremeni deficit radne snage prouzrokovan odlazakom IT stručnjaka u inostranstvo i rast plata u ovom sektoru je paradoksalan, ali samo na prvi pogled. Probaću to da objasnim na konkretnom primeru. Kada neko radi svoj posao za minimalac ili relativno malu platu (u nečemu što nije IT), njegova primarna želja je ta plata postane veća, jer je sa tim minimalcem u Srbiji trenutno na granici egzistencije. Takav stav je skroz razumljiv i racionalan jer svakih dodatnih 100 evra značajno utiču na poboljšanje kvaliteta života.
U IT-ju, i to naročito među najiskusnijim inženjerima, situacija je složenija i motivacija je često drugačija. Naravno, trend rasta plata je očigledan i on će se verovatno i nastaviti. Ali visoka primanja nisu garant da će neko ostati na svom poslu ili u zemlji. Postoji neka granica posle koje značaj same visine plate opada u korist nekih drugih faktora kao što su kvalitet projekata na kojim radite, mogućnost učenja i napredovanja, i dobri međuljudski odnosi u kolektivu.
|
Ja to vidim kao naš najveći kvalitet i šansu Nutanix-a da zadrži stručnjake iz Srbije ali i da privuče ljude iz regiona, iz istočne i srednje Evrope. Proizvodi na kojima radimo su realno u svetskom vrhu tehnologije i po efektu koji imaju na mnogobrojne kupce i korisnike, a i sa čisto tehničke strane, njihova složenost je najveći mogući inženjerski izazov. Ljudima koji mogu da biraju posao su takve stvari bitne.
Takođe je važno da se zadrži direktan kontakt sa proizvodom - da svako može da ostavi lični pečat, i da postoji sloboda u radu. To je ono što Nutanix Frame može da omogući. Ja sam u Americi skoro 20 godina, radio sam i sarađivao sa desetinama kompanija i video iz prve ruke kako stvari funkcionišu u od Google-a i Microsoft-a pa na dalje. Iz tog iskustva mogu da tvrdim da čak ni ovde u Americi nema mnogo mesta koje po kvalitetu posla i atmosferi mogu da se mere sa onim što mi sad imamo u Nutanix-u u Srbiji. Zato mi nije nemoguće da zamislim da kvalitetan inženjerski kadar iz recimo Ljubljane, Praga ili Bukurešta dođe da radi u Srbiji.
Sa druge strane, da ne bude da nam je glava u oblacima, jasno je da postoje i drugi faktori - ono što se često zove “okruženje” - koji nemaju veze sa samim poslom ni tehnologijom, nad kojima nemamo kontrolu. Bilo bi super kada bi mogli i po tim drugim stvarima da se merimo sa zemljama koje su ispred nas.
- Kazali ste da vas čeka veliki posao na tome da se u Srbiji prilagode obrazovni programi potrebama moderne ekonomije, da li u tom smislu imate neke inicijative, možda predloge za donosioce odluka. Kakvi obrazovni profili su nam potrebni. Da li je deficit za IT stručnjacima toliko veliki da se može nadomestiti klasičnim fakultetskim obrazovanjem ili postoje i neke druge opcije?
Problem neusklađenosti obrazovnog sistema i tehnološkog napretka nije specifičan samo za Srbiju. To je globalni problem. Jednostavno, tehnologija toliko brzo napreduje da klasično fakultetsko obrazovanje i jedan prilično rigidan sistem sa smerovima i programima koji se ne menjaju po 10 ili 20 godina, teško može da isprati te promene.
Pitanje stvaranja konkretnih obrazovnih profila je bitno, ali nije presudno. Iskreno, treba da se na nivou celog društva odlučimo da li ćemo da napravimo obrazovni sistem koji će da podrži rast realne ekonomije i industrije, ili smo za neku akademsku utopiju i rigidni sistem koji ne služi nikome osim pojedincima na fakultetima koji su zarad svojih pozicija spremni da žrtvuju generacije studenata.
- U odnosu na neki raniji period sada je i u Srbiji moguće da start-api lakše nađu investitore bar za neko rano finansiranje. Međutim, imamo li jasne zakonske odredbe koje takva ulaganja tretiraju, kakav im je poreski tretman, ima li protora za nove forme ulaganja,...da li je uspostavljanje zakonskog okvira prioritet i kako bi ta oblast mogla biti uređena ada bude u skladu sa svetskim trendovima?
Ja dugu živim u Americi i moram da priznam da nisam detaljno upoznat sa zakonima u Srbiji. Iz kontakta koje sam imao sa ljudima iz vlade koji se time bave, znam da postoji dobra namera, ali je bitno da se stvari brzo realizuju i da što je moguće više “liče” na zakone koji su njima poznati, tj. ne izmišljati toplu vodu. Fokus treba da nam bude na stvarima gde stvarno možemo da se pokažemo u najboljem svetlu, eto recimo za obrazovanje. Ono što znam iz iskustva je da je za investitore jako bitno poverenje koje imaju u sistem. Ako to osnovno poverenje postoji, 100 puta je lakše naći finansiranje i to je nešto što država treba da obezbedi -- to je praktična implementacija onoga što zovemo “vladavina prava”.
Recimo, u Americi je preko 50% kompanija sa Fortune 500 kompanija registrovano u državi Delaver, iako se, naravno, nalaze u raznim američkim državama. Recimo, Apple, Coca-Cola, Google, i Wal-Mart su svi registrovani u Delaveru, a i ja sam, kada sam počinjao Frame, tamo registrovao kompaniju (naravno, ne morate fizički da budete tamo i putujete, sve se završava preko interneta za pola sata). E sad, zašto je to bitno? Pa zato što se cela država Delaver praktično specijalizovala za poslovno pravo, imaju ljude koji su eksperti i svi imaju poverenje u taj sistem. Postoje i dodatni razlozi (npr. poreske olakšice), ali je primarno da svi imaju poverenje u taj sistem i zato se stvari sa novim firmama registrovanim u Delaveru po njihovim najboljim standardima kreću brzo.
- Jedna od zamerki IT kompanija koje ovde posluju je i poreski sistem koji je komplikovan pa nije redak slučaj da se programeri upošljavaju preko agencija kako bi oporezivanje bilo manje. Kakva su nam rešenja u tom pogledu potrebna?
Mi trenutno imamo dualan sistem - neke kompanije (uključujući i Nutanix) sve ljude zapošljavaju preko stalnog radnog odnosa, što podrazumeva plaćanje svih poreza, sa druge strane, sve više firmi koristi opciju da radnike zaposli preko agencije, gde je porez recimo 10 puta manji. Oba pristupa su kompletno legalna po trenutnim zakonima, ako na duže staze, ovo stanje nije održivo.
|
Prvo, čak i za firme koji posluju preko agencija, bolje je da imaju kompletnu sigurnost i poverenje da će sistem biti stabilan, nego da se brinu od meseca do meseca da se zakon ne promeni i da preko noći imaju sasvim drugačiju matematiku.
Drugo, sistem koji ima ovolike razlike ne može da bude pravedan i ne doprinosi fer tržišnoj utakmici.
Treće, za neku platu senior inženjera, pun porez je često preko 60% (od neto plate). To je verovatno previše visok porez, i liberalnija poreska politika bi stimulisala dodatno zapošljavanje. Sa druge strane, preko agencije, na tu istu neto platu, porez je nekad svega 5% ili čak i manji. Očigledno je da su firme spremne da plate više od toga u zamenu za dugoročnu sigurnost.
Rešenje je “negde između” - znači sistem koji svima daje priliku da se takmiče pod jednakim uslovima i takođe svima pruža stabilnost na duže staze.
Na kraju, ako je IT strateška šansa za Srbiju, onda je jedna od opcija da se na neko vreme, recimo 3 ili 5 godina, takse za IT poslove računaju po nekoj posebnoj skali. Zašto posebno u odnosu na druge industrije? Pa zato što su i plate generalno mnogostruko veće od proseka u drugim oblastima. Postoje primeri zemalja koje se, kao i Srbija, trude da razviju IT sektor i tretiraju ga specijalno sa poreske strane - recimo Belorusija ima porez od samo 9% na bruto plate u IT-u.
- Početak je nove godine, kakvi su vam dalji planovi, pre svega za Srbiju?
Kao što sam rekao glavni ciljevi su proširenje naših timova u Beogradu i u Nišu koji će raditi na svim delovima proizvoda za Frame, ali i Nutanix. Želimo da privučemo kvalitetne ljude koji su ambiciozni i uživaju u poslu koji obavljaju. Takođe, jedan od bitnih ciljeva je i da široj javnosti ukažemo na prisustvo Nutanixa u Srbiji jer imam utisak da izuzev užih stručnih krugova najveći broj ljudi i dalje nema predstavu da je jedan novi IT gigant došao da posluje kod nas.
- Kako vidite IT sektor u Srbiji za pet ili deset godina, u kom pravcu će ići promene i koji su najveći izazovi?
IT sektor je danas možda i jedina zdrava grana poslovanja u Srbiji jer on funkcioniše kao svojevrstan zaseban svet u malom. Iako je teško davati bilo kakve prognoze, smatram da će stvari u bliskoj budućnosti nastaviti da teku uzlaznom putanjom pod uslovom da se ne dese neke negativne promene bilo na globalnom bilo na lokalnom nivou.
Mi već duže imamo “debatu” oko subvencionisanja - naš stav je da takav oblik intervencionizma šteti IT tržištu i favorizuje određene kompanije. Ono gde država može da pomogne, a što i jesu suštinski izazovi su stvari o kojima smo i razgovarali danas: poboljšanje kvaliteta obrazovanja, reforma poreskog sistema i stvaranje povoljne investicione klime.
Nadam se da ćemo u 2019-toj da vidimo početke ovih pozitivnih promena - u ime celog tima Nutanix-a i Frejma u Srbiji, želim svim posetiocima B92 sajta sve najbolje u Novoj godini.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
