Virusolozi koji šire pesimizam sada kažu da je blizu kraj agonije
Broj ljudi koji pate od kovida 19 u Velikoj Britaniji opada, sve je bliži kolektivnom imunitetu, pa čak i najpesimističniji epidemiolozi veruju da je najgore od pandemije iza nas, piše Sandej tajms.
Izvor: Jutarnji.hr
|
Jedna stvar, međutim, još uvek zabrinjava ceo svet nove mutacije u koronavirusu SARS-CoV-2. Borbu protiv koronavirusa u Velikoj Britaniji već su dva puta značajno otežavali mutirani sojevi korone. Prvo je stanovnike Ostrva napao alfa soj neposredno pre Božića 2020. koji se proširio iz engleskog grada Kenta, a zatim se u proleće 2021. delta soj uvezen iz Indije proširio Britanijom.
Zato se danas svaka pozitivna ocena epidemiološke situacije daje uz zadršku.
Britanski premijer Boris Džohnson obećao je da se nedavna odluka o ukidanju karantina neće promeniti, ali da se neće pojaviti neki novi soj koronavirusa. Zdravstveni savetnik britanske vlade profesor Kris Viti priznao je da će naučnici možda morati ponovo da upozoravaju ako se pojavi agresivniji soj virusa SARS-CoV-2.
Koliko je verovatno da će se pojaviti novi agresivniji soj? Kakva je ovo pretnja?
Virusolozi se nadaju da ova opasnost ne odgovara ranijim predviđanjima. Niko, naravno, ne može ništa sa sigurnošću da tvrdi. Stručnjaci nikako ne mogu da isključe mogućnost oštrog zaokreta u borbi protiv koronavirusa jer se previše dobro sećaju događaja iz decembra 2020. i aprila 2021. godine.
Neki su, međutim, voljni da zabace glavu preko pregrade.
"Pretpostavljam da neće doći do velike eksplozije novih sojeva", rekao je Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu u Istočnoj Angliji u Engleskoj.
"Ljudi koji više puta upozoravaju na nove varijante greše, barem što se mene tiče."
Hanterov optimizam nije bez osnova. Umesto toga, zasniva se na poznavanju mutacija virusa. Kada je SARS-CoV-2 prvi put prešao sa slepog miša na čoveka krajem 2019. godine, to je bio njegov prvi susret sa ćelijama. Virus je zahvatio ćelije, inficirao ih i potom se umnožio. Nakon toga je počeo da se širi u narodu.
Gde god dođe delta, ostali sojevi umiru
Virus se sve više umnožavao u narednim nedeljama i mesecima, a sa svakom novom replikacijom javljale bi se manje mutacije. Pritisak evolucije ili pretnja izumiranja doveli su do mutacija koje su olakšale prijem virusa u ljudskim ćelijama da se najbrže šire. Kada se virus iz Vuhana u januaru proširio Kinom, svaka zaražena osoba zarazila je u proseku 2,6 ljudi. Dok je stigao u Evropu, njegov osnovni reproduktivni broj (R0) popeo se na tri. R0 broj alfa sojeva bio je četiri, a delta soja između šest i osam.
Međutim, ovaj proces ima svoje granice.
"Povećana prenosivost je važna u prvoj godini", rekao je Hanter.
Ali postoji najviše kompatibilnih jedinjenja između virusa i ljudskog tela.
Hanter je dodao da su se četiri glavne varijante virusa za koje svet najviše brine i koje trenutno cirkulišu pojavile u periodu od nekoliko meseci. Bilo je i drugih varijanti, ali nisu trajale ovako.
"Kada se postigne maksimalna kompatibilnost, novi sojevi se pojavljuju mnogo sporije", dodao je Hanter.
Ovaj proces opisan je u članku objavljenom u maju 2019. u časopisu Nature Reviews Microbiology. "Evolucija virusa sadrži lep paradoks. Ista čudesna sposobnost virusa da se brzo prilagodi novom domaćinu ... takođe može pomoći u stvaranju evolutivne neaktivnosti koja se javlja u dugoročnim odnosima virus-domaćin", navodi se u članku.
Virus mora biti u stanju da nastavi proces infekcije, replikacije i ponovne infekcije. Ako virus mutira previše puta, ako ide predaleko u evolucijskom smislu, gubi mogućnost suživota sa domaćinom.
"To ograničenje bismo mogli nazvati kavezom", navodi se u članku.
Hanter veruje da je koronavirus stigao do kaveza.
"Mislim da će delta soj biti najkompatibilniji sa ljudima", rekao je on.
Od kada se prvi put pojavio, delta soj je ostao prilično stabilan. Podtip varijante delta koji se pojavio u Nepalu i koji je sadržao zabrinjavajuću dodatnu mutaciju nije se proširio daleko.
"Mislim da virusi u svom razvoju često moraju da biraju koji će deo ojačati, a koji pustiti da oslabi. Nađu neko okruženje", rekao je Džonatan Bol, profesor virusologije na Univerzitetu Notingem u Engleskoj.
Prilično zarazni delta soj oterao je gotovo sve druge varijante koje su bile prisutne u Britaniji. Devedeset devet posto zaraženih na Ostrvu inficirano je sojem delta.
"Čim delta soj dođe u neko područje, svi ostali umiru", rekao je Hanter.
Bekstvo iz kaveza
Da li to znači da su mutacije koronavirusa SARS-CoV-2 završene? Ne baš. Prve mutacije utiču na infektivnost i vode se adaptacijom virusa na ljudske ćelije. Postoji, međutim, još jedna vrsta evolucije - mutacija "bekstva". Rukovodi se prilagođavanjem virusa imunološkom sistemu. Kako naša tela uče da ubijaju virus, bilo infekcijom ili inokulacijom, virus se prilagođava kako bi pobegao od onih koji žele da ga ubiju.
Beta i gama sojevi, koji su se pojavili u Južnoj Africi i Brazilu, sadrže mutacije koje im omogućavaju da ponovo zaraze ljude i izbegnu vakcine. Delta soj se takođe u manjoj meri prilagodio kako bi izbegao ubice koje mu šalje naš imunološki sistem.
Trebamo li zato da se bojimo ovih mutacija "bega"? Vakcine su, međutim, naš put ka kraju ove krize. Ako se pojavi nova varijanta virusa koja ih može potpuno zaobići, bili bismo na samom početku borbe protiv korone.
Šanse da se to dogodi su prilično male. Sve vakcine protiv kovida 19 koje imamo na raspolaganju su barem delimično dobre u borbi protiv zabrinjavajućih varijanti virusa. Prema novoj studiji sprovedenoj u Kanadi na 70.000 ispitanika, vakcina Astrazeneke, vakcina koju je virus najuspešnije zaobišao, nudi 50 odsto zaštite od simptoma infekcije beta i gama sojem već nakon jedne doze. Zaštita koju pruža od bolničkog lečenja i smrti i dalje je na 82 odsto. Fajzerova i Modernina vakcina nude još jaču zaštitu.
Varijanta koronavirusa koja bi učinila vakcine beskorisnim morala bi da napravi značajan evolutivni skok. Malo je verovatno da će doći do ovog skoka, upravo zbog "kaveza" koji ograničava mutacije.
Vakcine protiv kovida 19 deluju tako što uče imunološki sistem čoveka da prepozna spajk protein pomoću kojeg ćelije primaju SARS-CoV-2. Virus beži iz imunološkog sistema suptilnom promenom proteina tako da ga antitela ne prepoznaju. Iako virus može da promeni taj protein, on i dalje mora biti u stanju da radi svoj posao, pa je broj promena koje može da pretrpi ograničen evolucijom. Što je virus dalje od originala, to je manje efikasan u prodiranju u ljudske ćelije. Drugim rečima, vozi se nazad u rešetke kaveza.
Ples virusa i imunološki sistem
A šta ako se ipak iskrade iz kaveza? Imuni sistem će nastaviti da reaguje. Hanter veruje da će koronavirus SARS-CoV-2 doživeti manje mutacije svake tri, četiri ili pet godina.
"Ako pogledate druge humane koronaviruse, primetićete ove muke bekstva. Međutim, to ne znači da su svi ponovo izloženi infekciji. To samo znači da je virus malo otporniji na reakciju imunološkog sistema", rekao je Hanter.
Entoni Fauči, imunolog i glavni medicinski savetnik predsednika SAD Džoa Bajdena, objavio je 2008. godine naučni rad u kom se opisuje kako je virus koji je 1918. izazvao epidemiju španske grpznice nastavio da kruži svetom čak i nakon proglašenja epidemije. U prvih nekoliko godina epidemije umrlo je 50 miliona ljudi širom sveta, danas se smatra relativno benignom. Povremeno mutira dovoljno da zarazi više ljudi tokom zime, ali imunološki sistem ga stavlja pod kontrolu čim se prikupi, da tako kažemo.
"Virus gripa iz 1918. godine i njegovi potomci i imunitet koji je čovek razvio za borbu protiv njih plešu kompleksnu koreografiju skoro stotinu godina“, napisao je Fauči u članku. "Partneri su i dalje povezani i prate se korak po korak, uprkos tome što su pokušavali da vode."
Većina naučnika kaže da kovid 19 neće nestati. Više generacija će živeti s tim. Ali moguće je da će njegov život ličiti na život španske groznice, ograničen u kavez koji mu je sagradio njegov domaćin - čovek. On će nastaviti svoju evoluciju, povremeno mutirati, pa čak i pobeći iz kaveza. Igraće u zagrljaju sa našim imunitetom.
Možda će delta soj biti najgori soj koronavirusa koji ćemo ikada sresti.
Ako je tako, moguće je da ćemo najgore pandemije uskoro ostaviti u retrovizoru.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
