Ko treba da brine zbog post-kovid sindroma i koliko on traje?
Uporedo sa vestima o kovidu 19, sve se češće pominje i post-kovid sindrom koji je karakterističan za one koji su preležali Sars-CoV2, s tom razlikom što ga neki ne osete, dok drugi primećuju ozbiljne posledice nakon preležane infekcije. Zamaranje, malaksalost, bol u mišićima, nedostatak vazduha, preskakanje srca i njegov ubrzan rad, prisutni su kod određenog broja ljudi, najčešće kod onih koji su preležali teži oblik bolesti, konstatuje za B92.net kardiolog u KCS prof. dr Dragan Simić.
Izvor: S.Vasić
Još je rano za tačne podatke o broju onih koji imaju post-kovid sindrom, pogotovo što od njega nisu zaštićeni ni oni sa srednje teškom bolešću.
"To što je neko teže bolestan znači da njegov oporavak traje duže. Međutim, kako hospitalizujemo i one sa srednje teškom kliničkom slikom koji imaju upalu pluća, kao i one sa blažim simptomima ali koji imaju bronhopneumoniju, i kod njih se javlja brže zamaranje, povećanje napora pri hodu, malaksalost, gubitak energije i snage", kaže profesor Simić.
Često mu na pregled dolaze mlađi ljudi i oni srednjih godina koji su pre koronavirusa bili potpuno zdravi.
"Dolaze mi na pregled jako uplašeni sa rečenicom 'ne znam šta mi se dešava'. Nije ih lako 'popraviti', njihov povratak u život ide teško s obzirom na to da su svesni da su preležali jako tešku bolest i da su se jedva izvukli. Pre neki dan mi je na pregledu bio mladić (31) koji je redovno išao u teretanu i požalio se da mu je puls sa prosečnih 56 do 60 otkucaja pre korone, skočio na prosečnih 90-94 otkucaja u šta sam se uverio kada smo uradili holter", otkriva naš sagovornik.
Kako oni sa težom kliničkom slikom imaju teže posledice, a mnogi od njih su i ranije imali problem sa krvnim pritiskom ili ugrađene stentove, kod njih se javlja konstantna iscrpljenost, nedostatak snage i razne srčane smetnje. Procenjuje se da njihov oporavak može da traje od tri do šest meseci.
"Savetujem im da miruju, prošetaju, imaju minimum fizičkih aktivnosti, da slušaju glas svog tela. Mladima poručujem da ne prave nikakve manične planove da se vrate u pređašnje stanje i da ne idu ni na kakve treninge, čak ni kada su vakinisani jer se pokazalo da je moguće dva puta oboleti od kovida. Dešavalo se da se posle 1. doze vakcine razbole jer se antitela stvaraju tek 4 do 6 nedelja posle revakcine. Zato je važno da budete mudri."
Muškarci ugroženiji
Podaci prikupljeni u projektu "Pol i kovid 19" koje je objavio portal The Scientist, pokazuju da muškarci s tom bolešću imaju oko 20 odsto veće šanse da razviju težu kliničku sliku nego žene. Navodno, prema istraživanju biologa i genetičara, razlog za ovo je razlika u imunološkim odgovorima muškaraca i žena jer, kako navode, kod polova postoje fundamentalne razlike na genetskom i ćelijskom nivou.
"Žene imaju tendenciju da postignu jači imuni odgovor na virusne infekcije od muškaraca. Ova razlika je naročito očigledna u ćelijama, koje su uključene u urođeni imunološki sistem, a koje imaju tendenciju da brže reaguju na virus kod žena", kaže za The Scientist Markus Altfeld, imunolog sa instituta "Hajnrih Pete" u Hamburgu.
Akiko Ivasakija sa američkog univerziteta Jejl za portal kaže da su hospitalizovane pacijentkinje obolele od kovida imale veći broj aktiviranih T-ćelija nego što su ih imali muškarci, što možda znači da su bolje zaštićene od teške bolesti.
Naš sagovornik sa Klinike za kardiologiju KCS posle godinu dana rada sa kovid-pacijentima primećuje isto.
"Kod muškaraca je klinička slika teža, prognoza neizvesnija, mortalitet veći. Ženska populacija još uvek bolje prolazi."
Međutim, postoje neki nagoveštaji da zbog jačeg imunog odgovora, ženama duže traje oporavak, pa da su zbog toga navodno sklonije produženom kovidu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
