Svetski dan osoba sa autizmom; ''Ova bolest mi je bila jak šamar''
Ove godine navršava se 12 godina od kada je na snagu stupila Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom i 11 godina otkako ju je ratifikovala Republika Srbija. Danas se obeležava Svetski dan osoba sa autizmom pod sloganom ''Mogu da učim, mogu da radim“.
Izvor: B92
Mnogi stručnjaci veruju da ovaj problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji toga da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje.
Ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.
Uprkos početnim verovanjima u suprotno, autizam nije retka pojava. Poznato je da, ukoliko se podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, poremećaj može uticati na skoro 6 od 1000 osoba. Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica. Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.
Prema najnovijim istraživanjima, autizam se javlja kod 1 deteta na 100 rođenih, piše Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom.
Sara Popčetović za B92.net kaže da su prvi znaci autizma kod njenog sina Đorđa bili gubitak govora, nezainteresovanost za igru i zatvaranje u sebe.
Ona je samohrana majka Đorđa, koji ima 12 godina. Sara nema brata, sestru, oca, majku.
“Šta će biti kada mene više ne bude bilo? Ova bolest mi je bila jak šamar. Moramo o tome da mislimo i pričamo. Osobe sa autizmom nisu ni u registru, kažu da nije bilo para za to. Mi smo nevidljivi. Da bi država nešto obezbedila, morate biti u registru. Mi nemamo broj i niko se ne bavi nama“, kaže Sara.
Ta borba za registar, ističe, traje već nekoliko godina.
Život samohrane majke u Srbiji je težak, priznaje Sara, te dodaje da ne zna ni sama kako bi ga preciznije opisala osim kao “neprestanu borbu konstantnog straha” da se njoj nešto ne desi.
Dok je imala novca, plaćala je 68.000 dinara defektologa pet puta nedeljno po jedan sat i tu se vidi napredak kada se sa njima radi svakodnevno. Kad nema para, dodaje, sve stane.
Đorđe ide u specijalnu školu Dušan Dugalić, u kojoj provodi do pet sati dnevno.
“Ono što je želja svakog roditelja jeste da mu je dete srećno i nasmejano. E, takav se moj Đorđe vraća iz škole . Kompletan kolektiv je uključen u razvoj svakog deteta koje pohađa njihovu školu, svi su posvećeni njima, tako da imam samo reči hvale, ali isto tako bih volela da se malo više pruži podrške tim školama i prosvetnim radnicima istih“, poručila je ona.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
