I naizgled bezazleni lekovi mogu da vam ugroze život tokom vožnje: Treba da znate koji su
Veliki broj vozača, čak i profesionalnih, koriste neke od lekova sa negativnim uticajem na sposobnost vožnje, a da to ne znaju. Pored toga, velika većina mladih vozača, kao i vozača starijih od 65 godina koji uzimaju više lekova usled hronične terapije, a koji predstavljaju osetljive kategorije, ne prepoznaje simbole upozorenja na kutiji leka. Eksperimenti, izvedeni u SAD, u simulatorima vožnje, pokazali su da pojedini lekovi koji se kupuju bez recepta, u preporučenim dozama imaju iste negativne efekte na vožnju kao alkohol u koncentraciji većoj od zakonski dozvoljene.
Izvor: B92
|
Ovi zabrinjavajući rezultati dobijeni su istraživanjem sa ciljem da se ispita koliko vozači znaju o uticaju lekova, alkohola i opojnih droga na sposobnost upravljanja motornim vozilima u saradnji sa Farmaceutskom komorom Srbije i Farmaceutskim fakultetom u Beogradu još 2015. godine.
Lekove protiv alergija i za smanjenje curenja iz nosa (koji se mogu naći i u lekovima za terapiju prehlade i gripa), zatim za smirenje, za lečenje neuroloških i psihijatrijskih bolesti, hroničnog bola, neke antibiotike, neke lekove za snižavanje krvnog pritiska ne smemo da pijemo pre vožnje. Važno je da se uz navedene lekove istovremeno ne konzumira čak ni mala količina alkoholnog pića, jer se negativni efekti na vožnju značajno povećavaju, ističe Dragana Rajković, sekretar Farmaceutske komore Srbije.
Takvi lekovi, moraju biti vidno obeleženi, na spoljnjem pakovanju leka i u okviru uputstva za lek.
"Ako na kutijici leka stoji simbol punog crvenog trougla, to znači da pacijent ne sme da upravlja vozilom dok traje dejstvo leka. Ako je na kutijici prazan trougao, pacijent ne sme da upravlja vozilom na početku terapije, dok ne utvrdi kakav uticaj lek ima na njegove psihofizičke sposobnosti. Ako ne primećuje nikakve negativne efekte, sme da upravlja vozilom, ali sa povećanim oprezom, jer ovakvi lekovi mogu usporiti reflekse, a da se to ne oseti", kaže Rajković.
Prema njenim rečima, neke lekove koji nisu obeleženi crvenim trouglićem takođe ne treba uzimati pre vožnje (i obrnuto - ne treba voziti ako se uzima ovaj lek). Neki lekovi za ublažavanje simptoma prehlade mogu izazvati pospanost. To su lekovi koji smanjuju curenje iz nosa – antihistaminici. Smatra se da imaju mali uticaj na psihofizičke sposobnosti, pa nisu obeleženi trouglom na kutiji.
"Iako kod većine ljudi neće izazvati pospanost, mogu da uspore reflekse, što se subjektivno ne oseti, a osetljive pacijente mogu značajno da umire i uspavaju. Osim antihistaminika, slične efekte imaju i lekovi protiv mučnine u vožnji, neki antibiotici, neki lekovi protiv bolova, protiv migrene. Iako ovi lekovi nemaju simbol trougla na pakovanju, u uputstvu za upotrebu je navedeno upozorenje da lek uzrokuje pospanost. Ipak, najbolje bi bilo da prilikom posete apoteci pacijent naglasi da je vozač, kako bi dobio odgovarajuću preporuku i savet".
Navedenim lekovima je zajedničko da u centralnom nervnom sistemu (CNS) usporavaju razmenu informacija između neurona, ali i prenos informacija od mozga do mišića. Zbog toga je otežana koncentracija, usporeno mišljenje, obrada informacija, usporeni refleksi, otežano održavanje ravnoteže, otežano pamćenje, rastrojenost, zamućenje vida. Uprošćeno rečeno: ono što vidimo, sporo nam dopire do mozga, a kada nam dopre do mozga, sporo reagujemo. Neki lekovi imaju veći afinitet za CNS, pa uzrokuju izuzetno jake efekte, dok drugi ili ne prolaze u CNS ili imaju slab afinitet, pa nemaju uticaj na psihofizičke sposobnosti.
"Mnogo faktora utiče na dužinu trajanja dejstva leka: vrsta leka, doza, dužina primene, stanje organizma (bolesti jetre i bubrega), stepen neispavanosti, istovremena primena drugih lekova i alkoholnih pića. Što je više faktora i efekat leka će duže trajati".
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
