Tamna strana tetoviranja: Umetnost ukrašavanja tela može da bude opasna po vaše zdravlje

Ukoliko vas je privukao ovaj članak, verovatno razmišljate o tome da svoje telo ukrasite tetovažom ili je već imate.

Izvor: Klix
Podeli
Foto: depositphotos/ ivanriver
Foto: depositphotos/ ivanriver

Prema podacima istraživačkog cetra Pju iz 2010. godine, četiri od 10 osoba od 18 do 29 godina imaju tetovažu.

Tetoviranje tela postalo je umetnost samoizražavanja. Tetovaže najčešće govore o onome šta volite, o onome u šta verujete i šta cenite, a neke osobe tetovažama daju počast voljenim osobama, tetovirajući imena svojih partnera, dece ili datume od posebnog značaja.

Ali postavlja se pitanje - je li tetoviranje sigurno?

Iako popularnost tetovaža raste, u nekim zemljama maloletnicima nije dozvoljeno da se tetoviraju, a inspekcije su retke pa je teško uveriti se da pojedine radnje ispunjavaju higijenske uslove.

"Često mladi ljudi dolaze u našu kliniku s nekim lošim reakcijama na tetovaže. Sasvim je logično da kada unosite strano telo preko kože postoje određeni rizici. Ponekad vaše telo može da reaguje na način o kojem niste ni razmišljali", objašnjava dermatolog Kristal Agu.

Tetovaže mogu da izazovu alergijske reakcije. Alergija se može pojaviti odmah, nedeljama kasnije pa čak i godinama i decenijama kasnije.

Žuta boja najčešće je povezana s osetljivošću na sunce. Dok je reakcija na crvenu boju najčešća. Područje se zacrveni, otekne i dobijete svrab koji se može lečiti steroidnom kremom. Osim toga crvena boja može da izazove potencijalno ozbiljnu alergijsku reakciju, pretvarajući iskustvo tetoviranja u noćnu moru.

Mogu da se pojave izbočine u obliku prištića, mehurići i plikovi. Ukoliko uz ove reakcije osećate aritmiju, teško dišete, imate vrtoglavicu, bolove u stomaku, crvenilo ili osip, odmah potražite lekarsku pomoć. U retkim slučajevima ljudi mogu da dobiju i neurodermatitis.

Kako da znate da li ćete imati alergijsku reakciju ili koliko ozbiljna može biti?

Jako je teško znati jeste li alergični na boju koja se koristi za tetoviranje, zbog toga dermatolozi preporučuju da napravite malu tetovažu na mestu koje nije vidljivo.

Tetoviranje može da uzrokuje i kožne bolesti poput psorijaze, ekcema, vitiliga, sarkoidoze pa čak i rak kože. Takođe ako imate ožiljke, Američka akademija za dermatologiju, predlaže da razmislite o tome da li bi trebalo da radite tetovažu.

Osim toga kada se istetovirate morate da vodite računa o svojoj novoj tetovaži. Tražite od tatu-majstora da vam da upustva kako da je negujete.

Sigurno ne želite ponoviti grešku 31-godišnjeg muškarca iz Teksasa koji je nakon što je uradio tetovažu otišao da pliva u Meksički zaliv. Zarazio se bakterijom vibrio vulnificus koja se obično nalazi u okeanskoj vodi.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da bakterija svake godine uzrokuje 80.000 bolesti i 100 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama.
Muškarac je pao u septički šok, bubrezi su prestali da rade i uprkos agresivnoj lekarskoj nezi umro je u roku od mesec dana.

Tatu-majstor bi trebalo da na tetovažu nanese tanki sloj vazelina i zavoj pre nego što napustite salon. Taj zavoj morate da držite do 24 sata, a zatim ga treba pažljivo ukloniti.

Čistim rukama nežno operite tetovažu antimikrobnim sapunom i vodom i osušite je čistom, mekom krpom. Nanesite vrlo tanki sloj antibiotske masti i ostavite tetovažu otvorenu da diše. Tokom sledećih nekoliko nedelja tetovažu perite dva puta dnevno i nanosite hidratantnu kremu.

Ako primetite bilo kakvu kožnu reakciju nakon prvih nekoliko dana, posetite dermatologa. Inficirana koža mogla bi da bude crvenija, toplija i bolnija i iz nje bi mogao curiti gnoj.

strana 1 od 20 idi na stranu