Špan: Posledice po psihu će se tek pokazati, svako već poznaje nekog sa šizofrenijom
Uprkos tome što se od početka pandemije češće govori o mentalnom ili duševnom zdravlju, i uprkos tome što se mediji poslednjih godina više bave temama kao što su stres i depresija – psihičke bolesti i problemi ostaju tabu u svakodnevici. I o njima se zapravo malo zna.
Izvor: dw.com
Pri tom se samo u Nemačkoj godišnje registruje 18 miliona odraslih obolelih. Prema Nemačkom društvu za psihijatriju i psihoterapiju, psihosomatiku i neurologiju, najčešći su poremećaji anksioznosti odnosno strahovi, a slede afektivni poremećaji poput depresije ili oni uzrokovani prekomernim korišćenjem alkohola ili droga. Zatim, tu su i bolesti demencije.
"Svako može da izgubi mentalnu ravnotežu posle trajnijeg stresa u životu ili zbog individualnih predispozicija. Međutim, u Nemačkoj još uvek ima malo načina za otvoren odnos prema psihičkom problemima. Takvo stanje u društvu komplikuje ili sprečava neophodnu pomoć i lečenje, što dovodi do različitih posledica za pogođenu osobu, ekonomiju i celo društvo", piše na sajtu Savezne vlade.
Obiman, ali pregledan sajt je deo jedinstvenog projekta "Ofanziva za mentalno zdravlje" u kojem učestvuju tri ministarstva, brojna zdravstvena i penziona osiguranja… ukupno 50 institucija! Ova alijansa postavila je sebi tri cilja:
Najpre, veća otvorenost prema psihičkim problemima u svim segmentima društva, u školi, na fakultetu, na poslu, u udruženjima… Zatim bolje povezivanje svih koji su uključeni u preventivu i medija, kao i bolju ponudu za prevenciju i lečenje.
Inicijatori se obraćaju porodicama, prijateljima, lekarima, kolegama ili šefovima pogođenih: "Ako primetite da se neko iz vašeg okruženja tokom dužeg vremenskog perioda, na primer nekoliko sedmica, upadljivo drugačije ponaša, pokušajte da razgovarate. Isto važi ako vam osoba deluje umorno i dekoncentrisano, ako ostavlja utisak da je emocionalno napadnuta ili se povukla."
Posao ne sme da narušava zdravlje
Ministar za rad Hubertus Hajl (SPD), ministarka za porodicu Franciska Gifaj (SPD) i ministar zdravlja Jens Špan (CDU) početkom sedmice su dali zeleno svetlo za ovaj nacionalni preventivni projekat.
Ministar rada je rekao da se radi o velikoj društvenoj temi i da "mentalno zdravlje ne sme biti tabu". Svakoj osobi koja ima psihičkih problema potrebna je pomoć.
Psihički problemi su drugi najčešći razlog za odlazak na bolovanje. Samo 2018. se troškovi bolovanja zbog psihičkih poremećaja procenjuju na oko 13 milijardi evra.
"Ali, posao ne sme da narušava zdravlje", rekao je Hajl.
Savezna komora psihoterapeuta pozdravila je početak "ofanzive".
"Naročito u svetu rada, mentalne bolesti se i dalje često vide kao slabost, lenjost, bezvoljnost. Hoćemo konačno da čujemo vrhunske menadžere koji otvoreno govore o svojoj mentalnoj bolesti", rekao je predsednik komore Ditrih Munc.
Savez nemačkih sindikata (DGB) smatra da akcija ne ide dovoljno daleko. "Kampanja protiv stigmatizacije mentalnih bolesti je dobra. Ali to ne zamenjuje potrebu da se konačno osigura više prevencije u svetu rada", rekla je Anja Pil.
Bilo je kritika i od opozicije u Bundestagu.
"Mi smo već informisani o stresu na poslu. Konačno se moraju dosledno sprečavati uslovi rada koji ljude čini bolesnim. Za ovo nam je potrebna regulativa sa jasnim pravilima kako bismo suzbili psihološki stres na poslu", rekla je Juta Krelman iz stranke Levice.
Pubertet ili depresija?
Ministarka porodice Gifaj rekla je da svi znaju za "mašinu" svakodnevnice. Svaka treća majka i svaki peti otac osećaju se preopterećenim. Deca i mladi takođe osećaju sve veći pritisak, u školi ili na stručnoj obuci.
Svako četvrto dete školskog uzrasta u Nemačkoj pati od problema u vezi sa psihom, oko dva odsto ima dijagnozu depresije, a isto toliko neke anksioznosti. To je rezultat studije zdravstvenog osiguranja DAK, zasnovane na podacima oko 800.000 dece i tinejdžera do 17 godina starosti.
Posle saobraćajnih nesreća, samoubistvo je drugi uzrok smrti među mladima u Nemačkoj.
Roditeljima je često teško da prepoznaju simptome mentalnih bolesti kod dece, i često misle da se radi o pubertetu.
"Za adolescente koji su depresivni, a posebno za one koji su bili dugo u bolnici, vrlo je stresno kada su još suočeni sa stigmatizacijom. I zato moramo tabu depresije premestiti iz mračne zone u javnost", kaže Andreas Storm, izvršni direktor DAK-a.
Svako poznaje nekog sa šizofrenijom – samo to nije primetio
Manfred Lic, psihijatar i autor, smatra da je ova ofanziva "vrlo, vrlo dobra". On ističe da je važno razlikovati ljude sa mentalnim poremećajem i one „koji su pod stresom, ponekad tužni ili samo trenutno preopterećni“. Ne treba "svaku normalnu, ljudsku, egzistencijalnu reakciju proglasiti bolešću".
"Ali ko priča o šizofreniji? Milion Nemaca je šizofreno. Svako zna nekoga ko ima šizofreniju, samo to možda nije primetio – jer se trećina obolelih može izlečiti. To ljudi ne znaju", kaže Lic i nastavlja:
"Svako ima dedu ili babu sa demencijom, nekog ujaka ili strica koji je zavisnik od alkohola, čudnu tetku koja je imala šizofreniju, anoreksičnu nećakinju. Svi to imaju u široj porodici, ali misle: Ja sam jedini. I to dovodi do stigme."
Lic takođe kaže da je "prosečna dužina boravka u psihijatrijskoj klinici sada samo tri nedelje te da je većina mentalnih bolesti izlečiva. To se mora reći javnosti."
Ministar zdravlja Jens Špan rekao je da je pandemija mnogo toga pojačala i iznela na videlo. Posledice po psihu ljudi će se tek pokazati i treba na to obratiti pažnju.
"U ovo vreme je posebno važno podići svest o mentalnom zdravlju kroz obrazovni rad i olakšati rani pristup pomoći. Trenutna situacija znači ogromno psihičko opterećenje za mnoge ljude. Neki će zbog toga morati na lečenje", dodao je Špan.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
